Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 3193/23 od 13.12.2023. godine, odbijena je žalba drugotuženog kao neosnovana i potvrđena je prvostepena presuda u stavu I i III izreke.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, drugotuženi je izjavio blagovremenu reviziju sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj na osnovu člana 404. ZPP, radi ujednačavanja sudske prakse i razmatranja pravnog pitanja.

Članom 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23–dr. zakon), propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija), dok je stavom 2. istog člana propisano da o dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Pobijanom drugostepenom presudom pravnosnažno je usvojen tužbeni zahtev i drugotuženi je obavezan da solidarno sa prvotuženom, na ime regresa, isplati tužiocu novčani iznos od 5.462.877,53 dinara sa zateznom kamatom. Prema obrazloženju nižestepenih sudova, prvotuženi, inače zaposlen kod drugotuženog, službenim putničkim vozilom osiguranim kod tužioca, izazvao je saobraćajnu nezgodu u kojoj je život izgubio pešak BB, a pričinjena je i materijalna šteta, koju je tužilac kao osiguravač nadoknadio oštećenim licima u ukupnom iznosu od 5.462.877.53 dinara.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i razloge na kojima su zasnovane nižestepene presude, Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj. Pogrešna primena materijalnog prava u pogledu odgovornosti za štetu od opasne stvari ili opasne delatnosti i sa tim u vezi ukazivanje na različitu sudsku praksu izraženu u odlukama na koje ukazuje drugotuženi u reviziji, u konkretnom slučaju nije od uticaja na izuzetnu dozvoljenost revizije. Ovo iz razloga što su nižestepeni sudovi prilikom donošenja odluke imali u vidu sve osobenosti konkretnog slučaja, kao što je radnopravni odnos prvotuženog kod drugotuženog, nepostojanje doprinosa oštećenih lica, niti više sile kao mogućeg uzročnika predmetne saobraćajne nezgode i zaključili da ne postoji osnov za oslobođenje od odgovornost drugotuženog, pa drugačije tumačenje relevantnih odredbi Zakona o obligacionim odnosima i Zakona o obaveznom osiguranju u saobraćaju nije od značaja za dozvoljenost revizije. Takođe, sudske odluke na koje ukazuje revident u reviziji donete su u drugačijoj činjeničnopravnoj situaciji koja se ne može poistovetiti sa činjeničnim utvrđenjem u ovoj parnici, pa samim tim se ne može raditi ni o različitoj sudskoj praksi koju treba ujednačiti.

Zato je Vrhovni sud primenom odredbe člana 404. stav 2. doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tuženog na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 19.10.2020. godine. Vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude iznosi 5.462.877,53 dinara, što predstavlja protivvrednost od 46.459,05 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 485. Zakona o parničnom postupku, propisano je da revizija u privrednim sporovima nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 100.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Imajući u vidu da u ovom privrednom sporu, vrednost predmeta spora pobijane pravnosnažne presude ne prelazi zakonom propisani cenzus od 100.000 evra u dinarskoj protivvrednosti po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, Vrhovni sud zaključuje da revizija nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga, na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković