.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 2635/2023
20.11.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Ana Stošić, advokat iz ..., protiv tuženog Privrednog društva za unutrašnju i spoljašnju trgovinu i promet roba na veliko i malo „Pogled“ d.o.o. Radovnica, čiji je punomoćnik Goran Stošić, advokat iz ..., radi isplate troškova za dolazak i odlazak sa rada, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 576/2023 od 10.03.2023. godine, u sednici održanoj 20.11.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 576/2023 od 10.03.2023. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 576/2023 od 10.03.2023. godine.
ODBIJA SE zahtev tužioca za naknadu troškova revizijskog postupka.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Vranju P1 75/22 od 07.11.2022. godine, ispravljenom rešenjem tog suda P1 75/22 od 22.12.2022. godine, stavom prvim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada za teritoriju Grada Vranja za period od 01.09.2018. do 26.09.2019. godine iznos od 8.370,00 dinara opredeljen prema pojedinačnim mesečnim novčanim iznosima sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, sve bliže navedeno kao u tom stavu izreke. Stavom drugim izreke, odbačen je prigovor tuženog radi prebijanja potraživanja kao nedozvoljen. Stavom trećim izreke, obavezan je tuženi da tužiocu isplati na ime troškova parničnog postupka 132.881,40 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 576/2023 od 10.03.2023. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu reviziju je izjavio tuženi zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. ZPP
Tužilac je podneo odgovor na reviziju. Troškove revizijskog postupka je tražio i opredelio.
Predmet tražene pravne zaštite je naknada štete tužiocu na ime neisplaćene naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada za teritoriju grada Vranja za period od 01.09.2018. godine zaključno 26.09.2019. godine, a nižestepenim odlukama odlučeno je usvajanjem tužbenog zahteva. Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 10/23), Vrhovni sud je ocenio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer presuđenjem u ovoj parnici nije odstupljeno od sudske prakse po pitanju prava zaposlenih na naknadu troškova prevoza za dolazak i odlazak sa rada u visini cene prevozne karte u javnom saobraćaju, ako poslodavac nije obezbedio sopstveni prevoz, bez obzira na način na koji dolaze od kuće do radnog mesta, odnosno i u situaciji kada na posao dolaze sopstvenim prevozom. Razlozi na kojima su zasnovane odluke nižestepenih sudova o osnovanosti tužbenog zahteva u skladu su sa postojećom sudskom praksom nižestepenih sudova i revizijskog suda u primeni i tumačenju ovog pravnog instituta kao zakonske kategorije. Revizija ukazuje na drugačije odluke sudova donete u predmetima sa istim pravnim osnovom, međutim to nije od uticaja na potrebu ujednačavanja sudske prakse, imajući u vidu da je reč o parnicama u kojima odluka o osnovanosti tužbenog zahteva zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena ni kao redovna.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa.
Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u radnom sporu, dozvoljenost revizije se ocenjuje na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 14.05.2022. godine. Vrednost predmeta spora pobijenog dela je 8.370,00 dinara.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000,00 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud ocenio da je revizija nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.
Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Zahtev tužioca za naknadu troškova sastava odgovora na reviziju, odbijen je na osnovu člana 154. stav 1. ZPP, jer odgovor na reviziju nije potreban radi vođenja parnice, pa je odlučeno kao u stavu trećem izreke.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
