U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca maloletnih AA i BB, čiji je zakonski zastupnik majka VV, svi iz ..., čiji je punomoćnik Marijana Antonijević, advokat iz ..., protiv tuženog GG iz ..., čiji je punomoćnik Miloš Cvijić, advokat iz ..., radi izmene odluke o visini izdržavanja, odlučujući o reviziji tuženog, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 291/24 od 04.10.2024. godine, u sednici veća održanoj dana 27.03.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž2 291/24 od 04.10.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 517/23 od 07.02.2024. godine, obavezan je tuženi da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletnih tužilaca AA i BB plaća mesečno iznos od po 65.000,00 dinara za svako dete, ukupno 130.000,00 dinara, svakog 01. do 15. u mesecu za tekući mesec počev od 03.04.2023. godine kao dana podnošenja tužbe pa ubuduće, dok za to postoje zakonski razlozi ili se navedena odluka ne izmeni novom, s tim da je dospele a neisplaćene obaveze izdržavanja dužan da plati u roku od 15 dana od dana prijema pisanog otpravka ove presude, sa uplatom na tekući račun zakonske zastupnice maloletne dece (stav prvi izreke). Odbijen je tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se tuženi obaveže da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje dece plaća iznos preko dosuđenih po 65.000,00 dinara za svako dete, ukupno 130.000,00 dinara do traženih 75.000,00 dinara za svako dete, ukupno 150.000,00 dinara, kao neosnovan (stav drugi izreke). Određeno je da se ovom presudom menja presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 4795/12 od 18.02.2013. godine u stavu trećem izreke, dok u preostalom delu odluka ostaje nepromenjena (stav treći izreke). Određeno je da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka (stav četvrti izreke).

Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž2 291/24 od 04.10.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Drugog osnovnog suda u Beogradu P2 517/23 od 07.02.2024. godine u stavu prvom, trećem i četvrtom izreke (stav prvi izreke). Odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka (stav drugi izreke).

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koja je učinjena u postupku pred drugostepenim sudom i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pravilnost drugostepene presude u smislu člana 408. Zakona parničnom postupku - ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23 – drugi zakon) u vezi člana 202. Porodičnog zakona – PZ, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. tačka 1. istog zakona na koju se u reviziji ukazuje, nije učinjena.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravnosnažnom presudom Prvog osnovnog suda u Beogradu P2 4795/12 od 18.12.2013. godine, razveden je brak između VV i GG. Maloletna deca AA rođen ...2006. godine i BB rođen ...2008. godine povereni su na samostalno vrešenje roditeljskog prava majci. Obavezan je otac GG da na ime svog dela doprinosa za izdržavanje maloletne dece plaća mesečno iznos od po 30.000,00 dinara po detetu, počev od 01.03.2013. godine pa ubudće dok za to postoje zakonski uslovi ili se odluka ne izmeni.

Maloletni tužioci žive sa majkom u stanu površine 56 m2 koji je vlasništvo njene majke. Troškovi upotrebe mobilnih telefona za maloletnu decu iznose 12.000,00 dinara. Maloletni AA ide u privatnu srednju školu „DD“ koja košta 3.990 evra godišnje, a koju maloletno dete htelo da upiše iz razloga što u prethodnoj školi koja je bila državna imao problem sa razrednim starešinom. Maloletni BB ide u ĐĐ školu i za to se izdvaja mesečno 39.000,00 dinara, godišnje 3.990 evra. Maloletni tužioci nemaju vannastavnih aktivnosti. Za odeću i obuću za maloletnu decu prosečno mesečno se izdvaja po 15.000,00 dinara, za džeparac se izdvaja 1.000,00 dinara dnevno. Za higijenu i kozmetiku za maloletnu decu izdvaja se ukupno 10.000,00 dinara. Svakog meseca maloletni tužioci imaju troškove frizera od po 2.000,00 dinara. Troškovi ishrane iznose 13.800,00 dinara po detetu. Maloletni BB ima troškove rekreativne nastave koja je 2024. godine plaćena 300 evra. Maloletni AA jednom mesečno ide na putovanja, za šta mu je neophodan džeparac u iznosu od 200 evra, a putovanje finansira iz sopstvenog rada, jer se bavi prodajom garderobe preko interneta i mesečno zaradi između 150 i 200 evra. Ukupne potrebe maloletnog AA iznose mesečno 127.176,00 dinara, a maloletnog BB mesečno 130.000,00 dinara. Zakonska zastupnica je zaposlena i mesečno zarađuje 60.000,00 dinara. Pored toga, ona izdaje stan čiji je vlasnik površine 56 m2 koji se nalazi u ... broj .., od čega prosečno mesečno ostvari prihod od 700 evra. Troškovi stanovanja mesečno iznose za infostan 9.000,00 dinara, za struju 3.500,00 dinara, za kablovsku televiziju i internet 4.500,00 dinara, održavanje i upravnika zgrade 1.500,00 dinara. Nema drugih nepokretnosti, ne poseduje automobil. Tuženi je vlasnik dva stana u Beogradu, jednog površine 100 m2 u kojem živi sam i drugog površine 52 m2 koji ne izdaje i u kome niko ne živi. Troškovi stanovanja za infostan iznose 17.000,00 dinara, za struju 4.000,00 dinara, za upravnika 5.200,00 dinara i 5.000,00 dinara za kablovsku televiziju i internet. Plaća mobilni telefon u iznosu od 8.000,00 dinara. Tužilac je vlasnik motocikla marke Honda godište 2020. i kafića „EE“ koji se nalazi na adresi ... . Poslovni prostor u kome se nalazi kafić iznajmljuje za iznos od 70.000,00 dinara. Prosečno meseečno zarađuje 2.000 evra. Za troškove odeće i obuće izdvaja iznos od 150 do 200 evra, a za higijenu i kozmetiku prosečno 50 evra troši.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenio materijalno pravo iz odredbe članova 164, 6. stav 1, 154. stav 1, 160, 161. i 162. Porodičnog zakona kada je obavezao tuženog da kao otac doprinosi izdržavanju svojih maloletnih sinova, ovde tužilaca.

Apelacioni sud u Beogradu je prihvatio kao pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje i smatrao da je prvostepeni sud na pravilno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo kada je odlučio o obavezi tuženog da doprinosi izdržavanju svoje maloletne dece.

Po nalaženju Vrhovnog suda pravilno je drugostepeni sud potvrdio prvostepenu presudu i primenio odredbe članova 164. i 160. Porodičnog zakona prilikom ocene visine doprinosa tuženog u izdržavanju maloletne dece.

Prema odredbi člana 68. Porodičnog zakona – PZ („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 18/05 ... 6/15) pravo je, ali i dužnost roditelja da se staraju o detetu, dok prema članu 154. stav 1. istog zakona dete ima pravo na izdržavanje od roditelja. Visina izdržavanja se određuje prema potrebama deteta, kao poverioca izdržavanja, kako propisuje član 160. stav 2. istog zakona, dok mogućnost roditelja, kao dužnika izdržavnja zavisi od njegovih primanja, mogućnosti za zaposlenje i sticanje zarade, njegovih ličnih potreba, ali i obaveze izdržavanja drugih lica i drugih okolnosti od značaja za izdržavanje (član 160. stav 3. PZ).

Nasuprot revizijskom osporavanju drugostepeni sud je uzeo u obzir sve bitne činjenice od značaja za odluku o promeni visine izdržavanja i njenoj visini u skladu sa odredbama člana 160. i 164. Porodičnog zakona, naročito činjenice o potrebama maloletne dece i imovinskim prilikama tuženog, kao i imovinskim prilikama zakonske zastupnice maloletne dece. Naime, imajući u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja, uzimajući u obzir uzrast dece, individualne potrebe, njihove životne aktivnosti, sa druge strane materijalne prilike tuženog vodeći računa o njegovim primanjima i ličnim potrebama, pravilno su utvrđene mesečne potrebe maloletne dece kao primaoca izdržavanja i mogućnost oca kao davaoca izdržavanja.

Sledom navedenog, vodeći se pravom deteta da uživa životni standard kakav uživa roditelj dužnik izdržavanja, pravilno je drugostepeni sud zaključio da će maloletnim tužiocima iznosi dosuđeni na ime izdržavanja od strane oca zajedno sa doprinosom majke omogućiti upravo uslove i standard života kakav ima tuženi. Stoga se može zaključiti da su mesečni iznosi od po 65.000,00 dinara adekvatni i da će se dosuđenim doprinosom obezbediti suma neophodna za zadovoljavanje potreba maloletne dece i to egzistancijalne, zdravstvenih, obrazovnih, socijalnih i istovremeno primerenih mogućnostima tuženog i njegovim ukupnim imovinsko porodičnim prilikama.

Neosnovani su navodi revidenta da je pogrešno primenjena odredba člana 63. stav 2. Porodičnog zakona. Porodični zakon Republike Srbije izričito reguliše i štiti pravo deteta na obrazovanje. Dete ima pravo na obrazovanje u skladu sa svojim sposobnostima, željama i skolnostima, a dete koje je navršilo petnaestu godinu života i koje je sposobno za rasuđivanje može odlučiti koju će srednju školu pohađati. Porodični zakon predviđa dužnost roditelja da se o obrazovanju dece staraju prema svojim mogućnostima. Pravilno su nižestepeni sudovi ocenili da su roditelji mlt tužilaca u mogućnosti da im obezbede izabrano obrazovanje i da troškovi tog obrazovanja odgovaraju njihovom životnom standardu.

Iz navedenih razloga Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. stav 1. Zakona parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković