Odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.

Ceneći ispunjenost uslova za odlučivanje o reviziji tužene kao izuzetno dozvoljenoj, Vrhovni sud je utvrdio da u konkretnom slučaju ne postoje razlozi za odlučivanje o reviziji tužene predviđeni odredbom člana 404. stav 1. ZPP.

Prema razlozima drugostepene presude, tužena je primenom odredbe člana 600. ZOO obavezana da tužiocu plati za radove izvedene po osnovu ugovora o delu, zaključenog između tužioca kao poslenika i tužene kao naručioca. Takva odluka zasnovana je na utvrđenoj činjenici da je tužilac izvršio svoju ugovornu obavezu i izradio Projekat enterijera i partera za poslovni objekat tužene, a da tužena nije dokazala da je tužiocu platila za izvršeni posao. Razlozima revizije osporava se ocena dokaza i utvrđeno činjenično stanje, sa kog razloga se ne može izjaviti posebna revizija. Odluke na koje tužena upućuje u reviziji ne ukazuju na neujednačenost sudske prakse budući da su donete na temelju drugačijeg utvrđenog činjeničnog stanja.

Sledom izloženog Vrhovni sud nalazi da ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti za ujednačavanjem sudske prakse i novim tumačenjem prava.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 1. ZPP.

Ispitujući dozvoljenost izjavljene revizije tužene, u smislu odredbe člana 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužene nedozvoljena.

Odredbom člana 479. stav 6. ZPP propisano je da protiv odluke drugostepenog suda, donete u parnici o sporu male vrednosti, revizija nije dozvoljena. Privrednim sporovima male vrednosti, shodno odredbi člana 487. stav 1. ZPP, smatraju se sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 352.972,00 dinara. Sledi da protiv odluke drugostepenog suda donete u predmetnom privrednom sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena.

U skladu sa iznetim Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke, primenom odredbe člana 413. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković