Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Matković Stefanović, predsednika veća, Tatjane Đurica, Vladislave Milićević, Tatjane Miljuš i Jasmine Stamenković, članova veća, u parnici po tužbi tužioca „AGRO-JORGA“ d.o.o. Dobrica, čiji je punomoćnik Gigić Veljko, advokat iz ..., protiv tuženog „NLB Komercijalna banka“ a.d. Beograd, ranije označenog kao „Komercijalna banka“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik dr Nemanja Aleksić, advokat iz ..., radi isplate stečenog bez osnova, vrednost predmeta spora 19.451,25 dinara, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1482/25 od 07.05.2025. godine, u sednici održanoj dana 28.08.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1482/25 od 07.05.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tuženog, izjavljena protiv presude Privrednog apelacionog suda Pž 1482/25 od 07.05.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Privrednog suda u Pančevu P 147/2023 od 22.09.2023. godine, u stavu prvom izreke, delimično je usvojen tužbeni zahtev tužioca, pa je obavezan tuženi da tužiocu na ime sticanja bez osnova, nezakonito naplaćene naknade za odobravanje kredita, banci isplati 19.451,25 dinara sa zakonskom zateznom kamatom počev od 01.03.2016. godine, do isplate. U stavu drugom izreke, odbijen je kao neosnovan deo tužbenog zahteva tužioca, kojim je traženo da se obaveže tuženi da tužiocu na ime sticanja bez osnova, nezakonito naplaćene naknade za odobravanje kredita, banci isplati zakonsku zateznu kamatu na iznos od 19.451,25 dinara počev od 29.02.2016. godine do 01.03.2016. godine. U stavu trećem izreke, obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 62.522,00 dinara, a ukoliko u navedenom roku ne plati, obavezan je da plati i zakonsku zateznu kamatu na iznos parničnih troškova počev od dana izvršnosti presude, do isplate.

Presudom Privrednog apelacionog suda Pž 1482/25 od 07.05.2025. godine, u stavu prvom izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena prvostepena presuda u stavu prvom i trećem izreke. U stavu drugom izreke, odbijen je kao neosnovan zahtev tuženog za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv drugostepene presude tuženi izjavljuje reviziju, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije tuženog, izjavljene na osnovu člana 404. ZPP (''Službeni glasnik RS'' br. 72/11...10/23 – dr. zakon), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti spora ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse.

Pobijanom presudom nije odstupljeno od sudske prakse. Drugostepena presuda, kojom je potvrđena presuda Privrednog suda u Pančevu P 147/2023 od 22.09.2023. godine u stavu prvom izreke, doneta je primenom čl. 210, 104. i 214. Zakona o obligacionim odnosima, budući da je ranije pravnosnažnom presudom Privrednog suda u Pančevu P 23/22 od 07.04.2022. godine prethodno već utvrđena ništavost ugovorne odredbe člana 5. stav 1. Ugovora o kratkoročnom kreditu broj ...-...-... od 29.02.2016. godine, zaključenog između tužioca i tuženog, a kojom se tužilac kao korisnik kredita obavezao da jednokratno isplati tuženoj banci naknadu za obradu zahteva u visini od 0,5% od iznosa odobrenog kredita. Navedena presuda je (u stavu prvom izreke) potvrđena presudom Privrednog apelacionog suda Pž 6041/22 od 16.08.2023. godine, a rešenjem Vrhovnog suda Prev 480/24 od 10.05.2024. godine nije dozvoljeno odlučivanje o posebnoj reviziji tužene i odbačena je kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv pravnosnažnog dela presude Privrednog apelacionog suda Pž 6041/22 od 16.08.2023. godine. Izraženo stanovište drugostepenog suda o vraćanju stečenog bez osnova u skladu je sa odlukama revizijskog suda, donetim u situaciji u kojoj je pravnosnažno utvrđena ništavost ugovorne odredbe, zbog čega nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse. Pogrešna primena materijalnog prava na koju u vezi sa tim revident ukazuje, nije osnov za izuzetnu dozvoljenost revizije. Takođe, u konkretnom slučaju nema potrebe za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg intresa, ili pravnog pitanja u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potrebe za novim tumačenjem prava.

Na osnovu člana 404. stav 2. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost izjavljene revizije primenom odredbe člana 410. Zakona o parničnom postupku i našao da revizija tuženog nije dozvoljena.

Tužilac je protiv tuženog podneo tužbu dana 06.11.2020. godine. Vrednost predmeta spora u konkretnom slučaju iznosi 19.451,25 dinara.

Odredbom člana 487. stav 1. Zakona o parničnom postupku, propisano je da u postupku u privrednim sporovima, sporovi male vrednosti su sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 30.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Odredbom člana 479. stav 6. navedenog zakona, propisano je da u sporovima male vrednosti, protiv odluke drugostepenog suda nije dozvoljena revizija.

U konkretnom slučaju radi se o privrednom sporu male vrednosti iz odredbe člana 487. Zakona o parničnom postupku. Zato izjavljena revizija shodno odredbi člana 479. stav 6. istog Zakona nije dozvoljena.

Iz navedenih razloga na osnovu člana 413. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u stavu drugom izreke rešenja.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković