.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 3099/2025
31.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici AA iz ..., čiji je punomoćnik Ana Jakab, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Ministarstvo odbrane, koju zastupa Vojno pravobranilaštvo, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 401/25 od 02.04.2025. godine, u sednici održanoj dana 31.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 401/25 od 02.04.2025. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1032/2023 od 05.12.2024. godine, stavom prvim izreke, odbijen je prigovor apsolutne nenadležnosti. Stavom drugim izreke, tužena je obavezana da tužiocu na ime materijalne štete u vidu razlike između zarade koju bi ostvario da je radio i invalidske penzije koja mu je isplaćena za period od 01.05.2022. godine do 30.09.2023. godine isplati 220.859,62 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 01.10.2024. godine do isplate, kao i 48.037,05 dinara na ime zakonske zatezne kamate obračunate od dospelosti svakog pojedinačnog mesečnog iznosa do 30.09.2024. godine. Stavom trećim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca u delu za isplatu preko dosuđenih 220.859,62 dinara do traženih 440.532,04 dinara sa zakonskom zateznom kamatom na tu razliku od 01.05.2024. godine do isplate, kao i zahtev za isplatu zakonske zatezne kamate na dosuđeni iznos glavnice (220.859,62 dinara) za period od 01.05.2024. godine do 30.09.2024. godine, kao i zahtev za isplatu preko 48.037,05 dinara do traženih 71.747,74 dinara na ime obračunate kamate. Stavom četvrtim izreke, tužena je obavezana da tužiocu naknadi troškove troškove parničnog postupka od 154.557,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do isplate.
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 401/25 od 02.04.2025. godine, stavom prvim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u prvostepenoj presudi, tako što je odbijen zahtev tužioca za naknadu troškova postupka preko 102.807,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke, odbijena je žalba tužene u preostalom delu i potvrđena prvostepena presuda u usvajajućem delu i odbijajućem delu kojim je odlučeno o prigovoru apsolutne nenadležnosti.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju iz svih zakonskih razloga.
Ispitujući dozvoljenost revizije u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon ), Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.
Prema prirodi tražene pravne zaštite, ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Međutim, odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku, propisano je da je u parnicama iz radnih sporova revizija dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ukoliko se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka, prema vrednosti spora.
Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.
Tužba radi naknade štete podneta je 22.11.2023. godine, a podneskom od 28.05.2024. godine tužba je preinačena povećanjem zahteva. Vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 268.896,67 dinara. Ovaj iznos, prema srednjem kursu NBS na dan preinačenja tužbe, predstavlja dinarsku protiv-vrednost ispod 40.000 evra.
U konkretnom slučaju ne radi o parnici iz radnog spora u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku (kod kojih je revizija uvek dozvoljena), iako tužilac traži zaštitu prava iz radnog odnosa, jer predmet tražene pravne zaštite nije zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa, već se radi o imovinsko-pravnom sporu, koji se odnosi na novčano potraživanje, u kome vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud, primenom člana 403. stav 3. ZPP, našao da revizija tužene nije dozvoljena.
Na osnovu izloženog, Vrhovni sud je na osnovu člana 413. ZPP, odlučio kao u izreci.
Predsednik veća-sudija
Mirjana Andrijašević, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
