Ispitujući ispunjenost uslova za primenu instituta izuzetne dozvoljenosti revizije, Vrhovni sud je u vidu imao sadržinu tražene sudske zaštite, pravnosnažnu presudu donetu primenom materijalnog prava na utvrđeno činjenično stanje i razloge na kojima je zasnovana, kao i sadržinu revizije, pa je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1 ZPP („Službeni glasnik RS”, br. 72/2011…10/2023).

Pravnosnažnom presudom odbijen je tužbeni zahtev za naknadu štete zbog nezakonitog i nepravilnog rada organa tužene, primenom člana 172. Zakona o obligacionim odnosima. Naime, tužioci AA, BB, VV i GG, u stečajnom postupku koji se vodi protiv preduzeća u kome su oni bili zaposleni, prijavili su svoja potraživanja koja potiču iz radnog odnosa, i u tom stečajnom postupku su isplaćeni sa 1,37% od utvrđenih iznosa potraživanja. Kako tužioci nisu dokazali uzročno posledičnu vezu između postupanja organa tužene i štete za koju tužioci tvrde da su pretrpeli, a nisu ni podneli prigovor radi ubrzanja postupka, kao ni tužbu za utvrđenje da im je povređeno pravo na suđenje u razumnom roku, na osnovu kojih bi eventualno tužena mogla da odgovara, to su nižestepeni sudovi odbili tužbeni zahtev. Ukazivanje u revziji na različitu sudsku praksu u istovetnim situacijama ne ukazuje nužno na drugačije pravno stanje jer pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije tužilaca, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena. Odredbom člana 403. stav 3. ZPP je propisano da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 16.03.2021. godine, a vrednost predmeta spora pobijenog dela je 993.270,91 dinara, što prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe predstavlja iznos od 8.448,49 evra. Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu koji se odnosi na novčano potraživanje u kome vrednost predmeta pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužilaca nedozvoljena, primenom odredbe člana 403. stava 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. u vezi člana 410. stava 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković