U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Mirna Vujović, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., čiji je punomoćnik u postupku po reviziji Ana Jovanović, advokat iz ..., radi uređenja ličnih odnosa srodnika sa maloletnim detetom, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 193/2025 od 28.05.2025. godine, u sednici održanoj 09.10.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž2 193/2025 od 28.05.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Zaječaru P2 275/24 od 06.03.2025. godine, stavom prvim izreke, uređen je način održavanja ličnih odnosa između tužilje i mal. dece tuženog VV i GG, na taj način što bi se viđenje u prva tri meseca nakon pravnosnažnosti presude odvijalo svakog trećeg petka u mesecu u periodu od 15,00 časova do 19,00 časova, svake treće subote u mesecu u periodu od 11,00 časova do 19,00 časova i svake treće nedelje u mesecu u periodu od 11,00 časova do 19,00 časova, na taj način što bi tužilja preuzimala mal. decu sa adrese tuženog i vraćala u dogovoreno vreme, a nakon proteka 3 meseca od pravnosnažnosti presude, prvih godinu dana viđanje bi se odvijalo svakog trećeg vikenda u mesecu počev od petka u 15,00 časova do nedelje u 19,00 časova na teritoriji Grada Zaječara, a sledećih godinu dana prateći potrebe mal. dece u domaćinstvu tužilje, kao i da nakon prelaska na režim prespavljivanja, tužilja sa mal. decom će provoditi u kontinuitetu u svom domaćinstvu 15 dana za vreme letnjeg raspusta i 10 dana za vreme zimskog raspusta, kao i rođendan tužilje 10. avgust i rođendan sina tužilje 04. oktobar, i to na taj način što će mal. decu preuzimati u 15,00 časova prethodnog dana i vraćati u 19,00 časova narednog dana na adresu tuženog gde mal. deca žive, a što je tuženi dužan priznati i trpeti. Stavom drugim izreke, odlučeno je da svaka strana snosi svoje troškove postupka.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž2 193/2025 od 28.05.2025. godine, stavom prvim izreke, odbijene su žalbe tužilje i tuženog i potvrđena je prvostepena presuda, osim u delu stava prvog izreke kojim je određeno viđenje tužilje sa maloletnom decom na dan rođendana sina tužilje 04. oktobra, u kom delu je usvojena žalba tuženog i preinačena prvostepena presuda, tako što je odbijen tužbeni zahtev. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu odluku primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, broj 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP, pri čemu drugostepena presuda sadrži ocenu svih žalbenih navoda koji su od odlučnog značaja. Revizijsko ukazivanje na bitnu povredu parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 12. ZPP nije relevantno, zato što ta povreda ne predstavlja dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, mal. GG je rođena ...2022. godine, a mal. VV je rođen ...2018. godine od majke DD i oca ovde tuženog. Tužilja je sestra sada pok. DD (po majci ĐĐ) koja je preminula ...2024. godine u ... . Utvrđeno je da je sada pok. DD zbog zdravstvenih razloga došla sa maloletnom decom da živi u tužiljinom domaćinstvu u drugoj polovini 2022. godine, gde su boravili do 07.07.2024. godine, kada je tuženi odveo decu u ...,, a tužilja maloletne sestriće nije videla od smrti pok. DD do oktobra 2024. godine.

Centar za socijalni rad u Zaječaru je u izveštaju od 03.10.2024. godine izneo mišljenje da nema prepreka u pogledu viđenja dece sa tužiljom, budući da postoji emotivna vezanost, iskustvo života dece u porodici tužilje, kao i vremenski kontinuitet koji je prekinut tragičnom smrću majke maloletne dece. U cilju negovanja porodičnog identiteta kontakti između dece i tužilje su procenjeni kao razvojno celishodni. Navedeno je da je, prilikom određivanja modela viđenja, potrebno uzeti u obzir značajnu geografsku udaljenost mesta življenja dece i tužilje. U dopunskom izveštaju od 03.10.2024. godine, izraženo je mišljenje da tužilji treba omogućiti da sa maloletnom decom ostvari kontakt po modelu viđanja bliže navedenom u nižestepenim odlukama.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su pravilno ocenili da je tužbeni zahtev osnovan, primenom člana 61. stav 5, u vezi sa članom 270. Porodičnog zakona. Drugostepeni sud je delimično preinačio prvostepenu presudu (na način bliže naveden u izreci), pravilno nalazeći da je takav model viđanja i održavanja ličnih odnosa dece sa srodnikom u najboljem interesu maloletne dece, s obzirom na uzrast u kome se sada nalaze.

Po oceni Vrhovnog suda odluka drugostepenog suda zasnovana je na pravilnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 61. stav 5. Porodičnog zakona („Službeni glasnik RS“, br. 18/2005... 6/2015), propisano je da dete ima pravo da održava lične odnose sa srodnicima i drugim licima sa kojima ga vezuje posebna bliskost ako ovo pravo nije ograničeno sudskom odlukom. Odredbom člana 266. stav 1. istog zakona, propisano je da u sporu za zaštitu prava deteta i u sporu za vršenje odnosno lišenje roditeljskog prava, sud je uvek dužan da se rukovodi najboljim interesom deteta, a članom 270. da pre nego što donese odluku o zaštiti prava deteta ili o vršenju odnosno lišenju roditeljskog prava, sud je dužan da zatraži nalaz i stručno mišljenje od organa starateljstva, porodičnog savetovališta ili druge ustanove specijalizovane za posredovanje u porodičnim odnosima.

Prema Povelji o osnovnim pravima Evropske unije, svako ima pravo na poštovanje svog privatnog i porodičnog života (član 7). U ovoj Povelji, posebno su naglašena prava deteta i zaštita dece. Deca treba da imaju takvu zaštitu i negu koja je potrebna za njihovu dobrobit i da u svim postupcima koji se odnose na njih prevashodno moraju biti razmatrani najbolji interesi dece.

Konvencija o pravima deteta („Službeni list SRJ“ - međunarodni ugovori broj 15/90 i 4/96), u članu 3. predviđa da najbolji interes deteta treba da bude od prvenstvenog značaja u svim aktivnostima koji se tiču dece, bez obzira na to koje institucije ili organi preduzimaju ove aktivnosti. Države članice se obavezuju da poštuju pravo deteta na očuvanje svog identiteta, uključujući državljanstvo, ime i porodične veze, kako je to priznato zakonom, bez nezakonitog mešanja (član 8. stav 1).

Saglasno navedenom, do povrede prava na porodični život dolazi uskraćivanjem prava da se bliskim srodnicima, koji su sa detetom razvili odnose bliskosti, prizna pravo da održavaju lične odnose sa detetom. Osim postojanja krvnog srodstva, od značaja su i drugi činioci kao što su psihološka i emotivna vezanost ovih lica odnosno postojanje bliskih ličnih veza. U konkretnom slučaju, tužilja je maloletnoj deci najbliži krvni srodnik – tetka, pored oca i ima blizak odnos sa njima, budući da su maloletna deca u jednom periodu života, tokom bolesti njihove majke, živela u tužiljinom porodičnom domaćinstvu u ..., kada se ona i brinula o njima, a što proizilazi i iz izveštaja organa starateljstva, u kome je navedeno da je u razgovoru mal. VV naveo da bi voleo da viđa tetku, da kod nje ima “džak igračaka", da voli i vreme provedeno sa bratom od tetke iako je on veliki, i da sa nežnošću govori o tetki, zbog čega se stiče utisak da mu nedostaje.

Imajući u vidu navedeno, te da je interes deteta pravni standard, a postupanje u skladu sa najboljim interesom deteta podrazumeva donošenje odluke na način na koji bi dete za sebe odlučilo, kada bi za to bilo sposobno. Mal. GG je rođena ...2022. godine, a mal. VV je rođen ..2018. godine i nisu u uzrastu koji im omogućuje da formiraju pravnorelevantno mišljenje o svom najboljem interesu. Konflikt koji eventualno postoji između oca dece i njihove tetke po majci, deca nisu u mogućnosti da razreše, ali parnične stranke jesu. Tužilja i tuženi su dužni da u najboljem interesu dece, čije pravo na porodični život obuhvata i pravo na održavanje ličnih odnosa sa tetkom po majci, nastoje da ostvare međusobnu komunikaciju u cilju prevazilaženja nesporazuma koji među njima postoji, a to im model viđanja tužilje sa maloletnom decom, utvrđen pobijanom presudom, omogućuje.

Suprotno navodima revizije, po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud se rukovodio najboljim interesom maloletne dece. Pobijana odluka je zasnovana na nalazima organa starateljstava, odnosno stručnih timova Centra za socijlani rad, a koji su dati na osnovu obavljenih razgovora sa tužiljom, tuženim i mal. VV, opservacije porodice i deteta. Navedeni nalazi organa starateljstva ukazuju da postoji potreba da se omogući i ubuduće održavaju lični odnosi tužilje sa maloletnom decom, ističući postojanje njihove emotivne vezanosti kao i potrebu daljeg negovanja porodičnog identiteta kroz kontakt dece i tetke, kao razvojno celishodan. U takvoj situaciji, rukovodeći se zaštitom prava deteta, u koje u konkretnom slučaju spada i održavanje ličnih odnosa sa maloletnim sestrićima, to suprotno revizijskim navodima, u najboljem interesu maloletne dece je da budu u kontaktu sa svojim bliskim krvnim srodnikom, tetkom po majci, na način kako je određeno drugostepenom presudom. Shodno navedenom neosnovani su revizijski navodi o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odluka o troškovima parničnog postupka doneta je pravilnom primenom odredbe člana 207. Porodičnog zakona.

Na osnovu iznetog, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao izreci.

Predsednik veća-sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković