Odredbom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku ( „ Službeni glasnik RS, br. 72/11,...10/23 – drugi zakon) propisano je da se posebna revizija može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda, potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Pobijanim pravnosnažnom presudom, odlučeno je o tužbenom zahtevu tužioca za isplatu duga na ime obavljenog veštačenja u predmetu Osnovnog suda u Vranju i to konkretno uglavničenog iznosa zakonske zatezne kamate, tako što je ocenjeno da je tužbeni zahtev neosnovan. O ovom pravu tužioca drugostepeni sud je odlučio primenom odgovarajućih odredbi materijalnog prava, na osnovu konkretno utvrđenog činjeničnog stanja, zbog čega ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opštih interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Reviziom se neosnovano ukazuje na drugačije odluke, jer postojanje drugačije odluke ne ukazuje nužno i na drugačiji pravni stav, budući da pravilna primena prava u sporovima sa zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Iz tih razloga nisu ispunjeni uslovi iz člana 404. stav 1. ZPP za odlučivanje o posebnoj revizii tužioca, te je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Odlučujući o dozvoljenosti revizije, primenom člana člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je našao da je nedozvoljena.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom odredbe člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP i utvrdio da je revizija nedozvoljena.

Odredbom člana 468. stav 1. ZPP, propisano je da se sporovima male vrednosti smatraju sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu, koje ne prelazi dinarsku protivvrednost od 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe. Protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o sporu male vrednosti revizija nije dozvoljena, jer je tako propisano odredbom člana 479. stav 6. istog zakona.

Tužbu radi duga tužilac je podneo 16.09.2016. godine, a vrednost predmeta spora je 2.353,77 dinara.

Imajući u vidu da je ovo spor male vrednosti u kome se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, sledi da revizija nije dozvoljena na osnovu odredbe člana 479. stav 6. ZPP.

Preinačenje odluke nije od uticaja na dozvoljenost revizije u smislu člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP, jer je u posebnoj glavi Zakona o parničnom postupku koja reguliše postupak u sporu male vrednosti propisano da revizija u ovim slučajevima nije dozvoljena, pa specijalno pravilo isključuje primenu opštih prava (član 467. ZPP).

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković