Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, dela kojim nije uspeo u sporu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu u označenom delu primenom člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23; u daljem tekstu: ZPP), pa je našao da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe nisu učinjene ni druge bitne povrede odredaba parničnog postupka na koje se u reviziji ukazuje.

U sprovedenom postupku, radi odlučivanja o osnovanosti tužbenog zahteva tužioca da se naloži tuženom da prestane da prelazi preko tužiočeve parcele .. k.o. ..., da na istoj skladišti seno i da mu naknadi štetu zbog onemogućavanja da je koristi u periodu od označene tri godine, utvrđeno je da su očevi tužilaca bili rođena braća, a tužioci braća od stričeva, da su sa svojim roditeljima i dedom živeli u porodičnoj zajednici do 2007. godine, da je parcela .. kupljena u široj porodičnoj zajednici 1995. godine da bi se obezbedio ulaz u tada građenu kuću u koju se 2007. godine uselio tuženi, da je te iste godine deda parničnih stranaka poklonio tužiocu predmetnu parcelu .. na kojoj je tužilac uknjižen kao vlasnik, da se na dve susedne parcele (na kojima kao vlasnik nije upisan tuženi već treće lice) nalaze objekti tuženog - kuća (k.p. .. k.o. ...) i pomoćni objekat (k.p. .. k.o. ...), da su tuženi i njegovi ukućani narednih nekoliko godina slobodno prelazili preko ravnog dela tužiočeve parcele, ali da se tužilac tome usprotivio posle dedine smrti kada je u toku 2013. godine uz pomoć geometra identifikovao granice svoje parcele. Parcela tužioca ima površinu 0,25,77 ha i faktički se sastoji iz dva dela od kojih je jedan pod šumom i on u konkretnom slučaju nije od značaja za odluku, dok se drugi, ravan deo nalazi do kućnog placa tuženog uz koji je makadamski put, koji je deo parcele tužioca i vodi do seoskog asfaltnog puta. Kuća tuženog je okrenuta prema asfaltnom putu i tužiočevoj parceli na kojoj se, zbog nagiba terena, na 6-7m od kuće tuženog nalazi podzid prema makadamskom putu. Veštačenjem je utvrđeno, pored ostalog, da tuženi koji zajedno sa ukućanima prolazi pešice i motornim vozilom preko parcele tužioca, može da prelazi preko tužiočeve parcele i na drugi način, tako što bi otvorio vrata na pomoćnom objektu – garaži i odatle imao pristup na makadamski put i njime do seoskog asfaltnog puta, jer se takvom prolasku tužilac ne protivi. Sa strane na kojoj se nalazi nagib i podzid nije moguće prolaziti.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio zahtev jer je zaključio da tužilac nije dokazao da je na njegovoj parceli tuženi parkirao vozilo i skladištio seno, niti da mu je naneo štetu zbog nekorišćenja dela parcele iz kojih razloga je tužbeni zahtev odbio. U pogledu zahteva za zabranu prolaska preko tužiočeve parcele, taj sud je zaključio da tuženi i članovi njegove porodice nemaju drugi prilaz kući u kojoj žive, osim ukoliko bi preduzeli obimne radove na delu makadamskog puta gde postoji nagib i podzid i da je tuženi stekao službenost prolaza prelazeći preko tužiočeve parcele i, uopšte, koristeći je od 1995. do 2015. godine kada je podneta tužba u ovoj stvari, te da tužilac nije dokazao da je vlasnik ravnog dela k.p. .. jer nije ni stupio u državinu tog dela, zbog čega nisu ispunjeni uslovi iz člana 42. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa na osnovu kojih bi tužilac sa uspehom mogao da traži zaštitu prava svojine na način kako je zahtevao.

Drugostepeni sud je našao da tuženi, koji u ovoj parnici nije isticao nikakve zahteve, na spornom delu k.p. .. nije mogao steći ni pravo svojine ni pravo službenosti, jer zajedničari ne mogu steći svojinu na realnom delu svoje parcele, a službenost ne može steći lice koje nije vlasnik povlasnog dobra (tuženi nije vlasnik parcele na kojoj je njegova kuća), zbog čega je prvostepenu presudu preinačio i zahtev tužioca za zabranu tuženom da prolazi njegovom parcelo usvojio. U preostalom delu je prihvatio činjenično-pravni zaključak prvostepenog suda i žalbu tužioca odbio a prvostepenu presudu potvrdio.

Po nalaženju Vrhovnog suda drugostepeni sud je pravilno odlučio kada je prvostepenu presudu preinačio, usvojio tužbeni zahtev i naložio tuženom da prestane sa prolazom preko tužiočeve parcele i za tu odluku dao jasne i potpune razloge koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Kod činjenice da su razlozi iz pobijane odluke potpuni i pravilni, a da se uopštenim i oskudnim navodima revizije tuženog drugostepena odluka neuspešno osporava, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci, na osnovu člana 414. ZPP.

Predsednik veća-sudija

Branislav Bosiljković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković