Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 694/24 od 21.03.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tuženog-protivtužioca je delimično usvojena, delimično odbijena, pa je prvostepena presuda preinačena u delu kojim je raskinut predugovor o kupoprodaji (stav 2 izreke) tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje- protivtužene u delu kojim je traženo da se raskine predugovor o kupoprodaji zaključen u Zrenjaninu dana 11.01.2018. godine između tužilje-protivtužene, kao prodavca, i tuženog-protivtužioca, kao kupca, koji je solemnizovan od strane javnog beležnika Cvitkovac Magdalene pod brojem OPU 25-2018 dana 11.01.2018. godine, dok je u preostalom delu presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tuženog-protivtužioca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i zbog pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. ZPP).

Odlučujući o dozvoljenosti i osnovanosti revizije tuženog-protivtužioca na osnovu člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) i člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), Vrhovni sud je utvrdio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj.

Pravnosnažnom presudom delimično je usvojen deo tužbenog zahteva i obavezan je tuženi-protivtužilac da se u ostavljenom roku iseli sa svim licima i stvarima iz nekretnine tužilje-protivtužene, jer u predviđenom roku nije došlo do zaključenja glavnog ugovora između parničnih stranaka, zbog čega je tuženi u obavezi da tužilji preda posed predmetne nekretnine, dok je protivtužbeni zahtev za utvrđenje ništavosti predugovora zaključenog između parničnih stranaka odbijen, jer ispunjava sve uslove forme i nema razloga za utvrđenje ništavosti propisanih članom 103. Zakona o obligacionim odnosima. Imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, način presuđenja i razloge koje su nižestepeni sudovi dali, to po oceni Vrhovnog suda nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. ZPP, s obzirom da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, niti je potrebno novo tumačenje prava. Navodi revizije koji ukazuju na bitne povrede odredaba parničnog postupka, nisu razlozi za posebnu reviziju čija je dozvoljenost uslovljena ispunjenjem uslova propisanih u članu 404. stav 1. ZPP. Uz reviziju nisu priložene pravnosnažne odluke u kojima su sudovi drugačije odlučivali u istim ili bitno istovetnim činjenično-pravnim sporovima, zbog čega nema potrebe ni za ujednačavanjem sudske prakse.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 11.06.2020. godine. Vrednost predmeta spora po tužbi je 10.000,00 dinara, a po protivtužbi je 23.500,00 dinara.

Imajući u vidu da se radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra prema srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, to je revizija nedozvoljena.

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković