Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilac je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi su podneli odgovor na reviziju tužioca, u kome su osporili iznete revizijske navode i predložili da Vrhovni sud odbije reviziju.

Parnične stranke su tražile troškove revizijskog postupka.

Ispitujući pobijanu presudu drugostepenog suda u granicama revizijskih navoda, u smislu odredbe člana 408. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da je revizija tužioca neosnovana.

U postupku donošenja drugostepene presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana ...2019. godine na internet portalu www.blic.rs objavljen je tekst pod naslovom: "UPLAKANA ŽENA PRIJAVILA VIŠEMESEČNU TORTURU Vlasnik beogradske ... uhapšen zbog nasilja, a već je bio DOBRO POZNAT POLICIJI". U tekstu je navedeno: "AA, vlasnik jedne poznate beogradske ..., uhapšen je u ponedeljak zbog sumnje da je napao i tukao svoju nevenčanu suprugu VV., saznaje „Blic“. Prema informacijama koje posedujemo, AAje uhapšen po prijavi supruge koja je 05. avgusta otišla u policijsku stanicu Zvezdara da prijavi višemesečnu torturu koji trpi od svog vanbračnog partnera. Kako saznajemo, ona je došla uplakana u stanicu i konstantno ponavljala da se oseća ugroženo, ona je ispričala da se plaši za svoj život i da je muž više puta psihički i fizički maltretirao priča izvor „Blica“ upoznat sa slučajem. Preplašena žena, prema rečima našeg izvora, govorila je da ju je muž besomučno tukao i zlostavljao nekoliko meseci. Ona je ukazala da je pored batina, šutiranja i šamaranja, muž pretio da će je ubiti. Od svega toga, kako je ispričala, počela je da se plaši za svoj život, objašnjava naš sagovornik. Paralelno sa njenim saslušanjem, kako saznajemo, pripadnici policije odmah su priveli AA i nakon konsultacija sa dežurnim zamenikom Prvog osnovnog tužilaštva, osumnjičenom su za nasilje u porodici odredili policijsko zadržavanje do 48 sati. Dan nakon hapšenja, AA je sproveden na saslušanje u tužilaštvo, nakon čega je tužilaštvo predložilo sudu da mu odredi pritvor do 30 dana. Zbog krivičnog dela nasilje u porodici za koje je osumnjičen, sud je AA odredio pritvor zbog opasnosti da će uticati na svedoke, ali i ponoviti nasilje, odnosno učiniti ono čime preti. Inače, AA je organima policije poznat po bahatom i nasilnom ponašanju. Naime, on se trenutno nalazi na uslovnoj kazni zbog ugrožavanja sigurnosti zamenika tužioca. Naime, on se 2017. godine nagodio sa tužilaštvom na uslovnu kaznu zatvora od 10 meseci sa rokom provere od 3 godine, jer je pretio tadašnjem zameniku Trećeg osnovnog javnog tužilaštva GG, koji je u tom periodu zastupao optužbu u slučaju prvog svedoka saradnika DD. On je tada, kako je „Blic“ pisao, ispred hotela „Metropol“ iz čista mira verbalno napao zamenika tužioca koji je bio u društvu devojke i uputio mu niz pretnji. S obzirom na to da se AA nalazi na uslovnoj kazni, ukoliko se dokaže da je zlostavljao ženu njemu će biti opozvana uslovna kazna i pripojena sa novom. Pored ovoga, AA je ranije osuđivan zbog ugrožavanja sigurnosti jedne devojke i prevare. U daljem delu teksta pod naslovom: „PRETI MU DO TRI GODINE ZATVORA navodi se: Prema krivičnom zakoniku kada je u pitanju nasilje u porodici navodi se da će svako ko primenom nasilja, pretnjom da će napasti na život ili telo, drskim ili bezobzirnim ponašanjem ugrožava spokojstvo, telesni integritet ili duševno stanje člana svoje porodice, kazniti zatvorom od tri meseca do tri godine“. U okviru teksta objavljene su dve fotografije tužioca sa naznačenjem da se radi o fotografijama iz privatne arhive.

Rešenjem Prvog osnovnog javnog tužilaštva u Beogradu Kt br. 4391/19 od 16.08.2019. godine odbačena je krivična prijava PS Zvezdara Ku br. 11077/19 od 06.08.2019. godine podneta protiv AA zbog izvršenja krivičnog dela Nasilje u porodici iz člana 194 KZ jer ne postoje osnovi sumnje da je izvršeno predmetno krivično delo, niti bilo koje drugo krivično delo za koje se gonjenje preduzima po službenoj dužnosti, a nakon što je oštećena VV koja je prijavila tužioca policiji, povukla svoju izjavu, odnosno izjavila da je tužioca lažno prijavila.

Iz iskaza tužioca utvrđeno je da u spornom tekstu nema netačnih informacija, dok je iz iskaza svedoka, autora teksta utvrđen je način pribavljanja informacija o tužiocu.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su stanovišta da informacije objavljene u spornom tekstu nisu leziono podobne da nanesu nematerijalnu štetu tužiocu u vidu povrede časti i ugleda jer imaju uporište u događaju koji je opisan u tekstu i u kontekstu teme o kojoj javnost ima opravdan interes da zna u demokratskom društvu, budući da se pitanje nasilja u porodici, ne tiče samo porodice, već i šire društvene zajednice. Polazeći od odredbi materijalnog prava sadržanog u članu 8. Evropske konvencije za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda, te članova 81. i 82 . Zakona o javnom informisanju i medijima, objavljivanje imena i prezimena tužioca, njegovih fotografija i naznačenje čime se bavi nije došli do prekomernog i neprimerenog korišćenja slobode javnog informisanja na štetu ličnih prava tužioca, odnosno njegovog prava na privatnost, sve imajući u vidu saržinu spornog teksta, kod nesporne činjenice da je tužilac uhapšen zbog sumlje da je izvršio krivično delo nasilje u porodici. Analizirajući sporni tekst na osnovu člana 73. Zakona o javnom informisanju i medijima, nižestepeni sudovi su stanovišta da tužilac nije označen kao izvršilac krivičnog dela, već da je prijavljen za nasilje u porodici i da je protiv njega podneta krivična prijava uz navođenje da postoji osnov sumnje, a što je i zakonska pretpostavka za pokretanje postupka čiji se ishod spornim tekstom ne prejudicira.

Iz navedenih razloga nižestepeni sudovi odbili su tužbeni zahtev tužioca za naknadu štete, koju je eventualno pretrpeo zbog objavljivanja informacija u spornim tekstovima, a u skladu sa tim odbijen je i tužbeni zahtev da se naloži tuženima da objavi pravnosnažnu presudu na internet portalu dnevnog lista „Blic“.

Vrhovni sud nalazi da su odluke nižestepenih sudova zasnovane na pravilnoj primeni materijalnog prava na potpuno i pravilno utvrđeno činjenično stanje.

Tužilac tužbu radi naknade nematerijalne štete za pretrpljeni duševni bol zasniva na povredi časti i ugleda. U skladu sa odredbom člana 79. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, dostojanstvo ličnosti (čast, ugled, odnosno pijetet) lica na koje se odnosi informacija pravno je zaštićena. Prema stavu 2. iste odredbe, objavljivanje informacije kojom se vrši povreda časti, ugleda i pijeteta, odnosno lice prikazuje u lažnom svetlu pripisivanjem osobina ili svojstava koje ono nema, odnosno odricanjem osobina ili svojstava koje ima, nije dopušteno ako interes za objavljivanje informacije ne preteže nad interesom zaštite dostojanstva i prava na autentičnost, a naročito ako se time ne doprinosi javnoj raspravi o pojavi, događaju ili ličnosti na koju se informacija odnosi. U konkretnom slučaju, autor teksta, činjenične navode sadržane u tekstu zasniva na svojim izvorima iz policije i tužilaštva. Tužilac te činjenične navode, o ranijoj osuđivanosti i izvršenim krivičnim delima, nije osporio u toku postupka, a ne osporava ih ni u reviziji.

Tužilac osporava delove tekstova koji se podvode pod vrednosni sud same autorke, „da je tužilac poznat po bahatom i nasilnom ponašanju“, „da u policiji tužioca pamte po zlu“, „da je žena bila uplakana“ i „da joj se život pretvorio u pakao“. Javni interes u oblasti javnog informisanja je, između ostalog, prema odredbi člana 15. stav 1. tačka 1. Zakona, istinito, nepristrasno, pravovremeno i potpuno informisanje svih građana Republike Srbije. Stoga, predmetni tekst zasnovan je na činjenicama čiju istinistost tužilac ne spori, a autorka teksta u pogledu tih činjenica iznosi svoj negativan vrednosni sud. Takav vrednosni sud u smislu citiranih zakonskih odredbi ne povlači odgovornost odgovornog urednika i izdavača, za štetu koju je tužilac pretrpeo objavljivanjem tih informacija. Vrhovni sud deli stanovište nižestepenih sudova da javnost ima opravdani interes da bude obaveštena o posmatranoj problematici, odnosno temi koja zavređuje interesovanje javnosti i da taj interes preteže nad interesom zaštite dostojanstva tužioca.

Bez uticaja su revizijski navodi tužioca da je informacijama objavljenim u spornim tekstovima povređeno pravo tužioca na privatnost. U skladu sa odredbom člana 80. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima, informacije iz privatnog života, odnosno lični zapis, zapis lika i zapis glasa ne može se objaviti bez pristanka lica čijeg se privatnog života informacija tiče, odnosno lica čije reči, lik, odnosno glas sadrži, ako se pri objavljivanju može zaključiti koje je to lice. Informacijom koja u smislu citirane zakonske odredbe ugrožava privatnost tužioca jeste deo teksta u kome se navodi ime i prezime tužioca, kao vlasnika poznate ... i objavljivanje njegove fotografije. Međutim, pravilno su nižestepeni sudovi zaključili da u konkretnom slučaju interes javnosti da se upozna sa tom informacijom preteže u odnosu na interes tužioca da se spreči njeno objavljivanje, na način kako to predviđa odredba člana 82. stav 1. Zakona o javnom informisanju i medijima. Smatra se da interes javnosti preteže u odnosu na interes da se spreči objavljivanje informacija iz privatnog života, naročito ako se, između ostalog, informacija odnosi na događaj od interesa za javnost, a objavljivanje informacija je u interesu, između ostalog, zaštite prava i sloboda drugih. Stoga je, nasuprot revizijskim navodima tužioca, pravilan zaključak nižestepenih sudova da taj interes javnosti preteže u odnosu na interes tužioca da se spreči objavljivanje informacija iz njegovog privatnog života.

Vrhovni sud je cenio i ostale revizijske navode tužioca, ali je našao da su neosnovani i bez uticaja na pravilnost pobijane drugostepene presude.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Imajući u vidu da odgovor na reviziju, koji su podneli tuženi, ne predstavlja nužan trošak za vođenje parnice u smislu odredbe člana 154. stav 1. u vezi odredbe člana 411. stav 1. ZPP, Vrhovni sud odbio je zahtev tuženih za naknadu troškova revizijskog postupka.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković