.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev2 506/2024
02.02.2026. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija Željka Škorića, predsednika veća, Gordane Komnenić, dr Ilije Zindovića, Tatjane Matković Stefanović i Tatjane Đurica, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., čiji je punomoćnik Mladen Nikić, advokat iz ..., protiv tuženog Zdravstvenog centra Valjevo, čiji je punomoćnik Radoslav Tadić, advokat iz ..., radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužioca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4662/23 od 25.10.2023. godine, u sednici veća održanoj dana 02.02.2026. godine doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE posebna revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4662/23 od 25.10.2023. godine.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužioca izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4662/23 od 25.10.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Osnovnog suda u Valjevu P1 67/23 od 13.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tuženi da mu na ime naknade štete usled neosnovano umanjene zarade plati iznos od 72.208,65 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom na pojedinačne mesečne iznose navedene u ovom stavu izreke, od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je, kao neosnovan, prigovor presuđene stvari. Stavom trećim izreke, obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 36.000,00 dinara.
Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 4662/23 od 25.10.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijena je kao neosnovana žalba tužioca i potvrđena presuda Osnovnog suda u Valjevu P1 67/23 od 13.09.2023. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužioca za naknadu troškova postupka po žalbi.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio posebnu reviziju pozivajući se na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Prema odredbi člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 49/13-US, 74/13-US, 55/14, 87/18, 18/20, 10/23 – drugi zakon) – u daljem tekstu: ZPP, propisano je da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). Stavom 2. istog člana zakona propisano je da o dozvoljenosti i osnovanosti iz stava 1. ovog člana, odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.
Vrhovni sud je na osnovu ovlašćenja iz člana 404. ZPP zaključio da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj.
Predmet tražene pravne zaštite o kome je odlučeno pobijanom presudom je naknada štete tužiocu usled neosnovano umanjene zarade. Imajući u vidu vrstu spora, sadržinu tražene sudske zaštite, kao i način presuđenja i razloge za odbijanje tužbenog zahteva, Vrhovni sud nalazi da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužioca kao izuzetno dozvoljenoj, u smislu člana 404. stav 1. ZPP, jer ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa i u interesu ravnopravnosti građana, za ujednačavanjem sudske prakse, odnosno novim tumačenjem prava.
Iz izloženih razloga, Vrhovni sud odlučio je kao u stavu prvom izreke, primenom odredbe člana 404. stav 2. ZPP.
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije u smislu odredbe člana 410. stav 2. tačka 5) ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužioca nije dozvoljena.
Prema članu 441. ZPP, revizija je uvek dozvoljena u sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. Ukoliko se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu u ovoj vrsti spora, dozvoljenost revizije se ima ceniti prema članu 403. stav 3. ZPP, prema kome revizija nije dozvoljena ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.
Tužba u ovoj parnici podneta je 21.04.2022. godine, a pobijani deo pravnosnažne presude očigledno ne prelazi dinarsku protivvrednost iznosa od 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe, pa revizija tužene nije dozvoljena, u smislu člana 403. stav 3. ZPP.
Sa iznetih razloga na osnovu odredbe člana 413. ZPP, odlučeno je kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Željko Škorić, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
