U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dragane Marinković, predsednika veća, Zorice Bulajić i Irene Vuković, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Momčilo Kovačević, advokat iz ..., protiv tuženog „Žitopek“ a.d. Niš, čiji je punomoćnik Jasna Pavlović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 181/24 od 31.01.2024. godine, u sednici održanoj 11.06.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE kao neosnovana revizija tužilje izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž1 181/24 od 31.01.2024. godine.

ODBIJAJU SE zahtevi tužilje i tuženog za naknadu revizijskih troškova.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Nišu P1 551/22 od 15.09.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi kao nezakonito rešenje tuženog broj .. od 14.01.2022. godine, te da se naloži tuženom da tužilju vrati na rad počev od 14.01.2022. godine i da joj se priznaju sva prava iz rada počev od dana prestanka radnog odnosa pa nadalje, kao neosnovan. Stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom naknadi troškove parničnog postupka od 246.375,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž1 181/24 od 31.01.2024. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tužilje, prvostepena presuda potvrđena i odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova parničnog postupka.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavila tužilja zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Tuženi je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11 ... 10/23) i utvrdio da je revizija tužilje neosnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu na neodređeno vreme kod tuženog na poslovima šefa ... . Rešenjem tuženog od 14.01.2022. godine otkazan joj je ugovor o radu zbog povrede radnih obaveza utvrđenih članom 179. stav 2. tačka 2. i 5. Zakona o radu i člana 97. stav 1. tačka 4. alineja 2 i 5 i člana 99. stav 1. tačka 4, 7, 12, 19, 23. i 25. Pravilnika o radu tuženog. Osporenim rešenjem tužilji je stavljeno na teret da je svojom krivicom učinila povredu radne obaveze, odnosno zloupotrebila položaj i prekoračila ovlašćenja jer je pre obavljanja redovnog popisa od strane komisije kod tuženog, samoinicijativno izuzela iz popisa sirovine namenjene za proizvodnju (taksativno navedene), koje su u vlasništvu poslodavca, tako što je dala usmeni nalog drugom zaposlenom da ih premesti u posebnu prostoriju koja nije u upotrebi. Pre donošenja osporenog rešenja o otkazu, tuženi je uzeo izjave od tužilje i drugih zaposlenih u vezi spornog događaja, a zatim je doneo upozorenje o postojanju razloga za otkaz ugovora o radu na koji se tužilja pismeno izjasnila. Tužilja je u izjavi od 10.12.2021. godine istakla da je imala saznanje da se višak određenih proizvoda (so i šećer) nalaze u prostoriji van upotrebe. Obaveze tužilje kao šefa ..., između ostalog, bile su i da prati potrošnju materijala i vrši kontrolu dokumentacije, daje obrazloženja za odstupanja i da prati propisane uslove uskladištenog proizvoda – sirovine, pa je s obzirom na svoj posao imala saznanja o postojanju viška prizvoda, kao i o postupanju u takvim situacijama.

Na osnovu ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su zaključili da je rešenje o otkazu ugovora o radu tuženog zakonito, s obzirom da je ponašanje tužilje prilikom sporne situacije, kao šefa ..., bilo neprihvatljivo, čime je učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, Vrhovni sud je ocenio da razlozi revizije kojima se ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava nisu osnovani, te da su sudovi pravilno ocenili da opisano ponašanje tužilje prilikom obavljanja posla, u navedenom periodu, predstavlja povredu radne obaveze propisane opštim aktom poslodavca i otkazni razlog iz člana 179. stav 2. tačka 2. i 5. Zakona o radu, a iz kojih razloga je tužbeni zahtev pravilno odbijen kao neosnovan.

Odredbom člana 179. stav 2. tač. 2. i 5. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“, br. 24/05...75/14) propisano je da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako zloupotrebi položaj ili prekorači ovlašćenja ili ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđenu opštim aktom, odnosno ugovorom o radu.

Iz sadržine navedene odredbe proizlazi da je krivica osnov odgovornosti zaposlenog za povredu radne obaveze, odnosno da zaposleni odgovara za povredu radne obaveze samo ako se u postupku koji je prethodio donošenju otkaza ugovora o radu, utvrdi njegova krivica za učinjenu povredu radne obaveze. Teret dokazivanja postojanja činjenica koje formiraju otkazni razlog je na strani poslodavca. U konkretnom slučaju, tuženi je dokazao da je tužilja izvršila povredu radne obaveze u vezi sa obavljanjem svojih radnih dužnosti, jer iz iskaza svedoka (BB i VV) proizlazi da je tužilja dala usmeni nalog zaposlenima da prenesu sirovine u staru komoru za kvasac koja više nije u upotrebi i na taj način iste je izuzela iz popisa, što potvrđuje i činjenica da svoje saznanje o višku nije prijavila popisnoj komisiji. Postupajući na ovaj način tužilja je zloupotrebila položaj i prekoračila ovlašćenja, jer je bila svesna preduzetih radnji i posledica koje mogu nastupiti čime je učinila povredu radne obaveze koja joj je stavljena na teret. Naime, neprijavljivanjem viška sirovina i davanjem naloga da se isti premeste u drugu prostoriju bez naloga, a pri tom prećutavši popisnoj komisiji da višak postoji, predstavlja povredu radne obaveze, zbog čega je tužilji zakonito otkazan ugovor o radu. Imajući u vidu utvrđeno, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Suprotno navodima revizije, tuženi je dokazao da u radnjama tužilje ima njene krivice koja je neophodan uslov da bi došlo do povrede radne obaveze, te da je svojim postupanjem zloupotrebila položaj šefa ... . Naime, tužilji nije stavljeno na teret postojanje viška sredstava, već što taj višak nije prijavila prilikom popisa.

Kako je odbijen tužbeni zahtev za poništaj otkaza, tuženi nije u obavezi da tužilju vrati na rad primenom člana 191. stav 1. Zakona o radu.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je doneo odluku kao u izreci primenom odredbe člana 414. ZPP.

Odluka o troškovima postupka je pravilna, jer je doneta primenom odredbi člana 153. i 154. ZPP. Tužilja nije uspela u revizijskom postupku zbog čega joj ne pripadaju troškovi tog postupka, a zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju je odbijen, jer ovi troškovi nisu bili nužni i neophodni za donošenje odluke o reviziji, pa je primenom člana 165. ZPP odlučeno kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković