Ocenjujući ispunjenost uslova za dozvoljenost revizije izjavljene na osnovu člana 404. ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23-dr. zakoni), Vrhovni sud je našao da u ovoj vrsti postupaka ne postoji potreba za ujednačavanjem sudske prakse, niti su ispunjeni drugi uslovi za odlučivanje o reviziji kao posebnoj.

Prema razlozima pobijanog rešenja, vanparnični postupak za određivanje naknade za izuzetu nepokretnost predlagača – ranijeg sopstvenika AA iz sela ..., okončan je donošenjem rešenjem R1 178/21 od 25.08.2022. godine kojim je određena naknada za eksproprisanu nepokretnost predlagača u skladu sa nalazom veštaka poljoprivredne struke, pa je istim rešenjem obavezan protivnik predlagača da predlagaču isplati naknadu za eksproprisanu nepokretnost utvrđenu rešenjem. Protiv ovog rešenja predlagač je izjavio žalbu koja je rešenjem Višeg suda u Prokuplju Gž 1691/22 od 01.12.2022. godine odbijena kao neosnovana i prvostepeno rešenje je potvrđeno. Nakon toga je predlagač izjavio vanredni pravni lek navodeći da je od strane Vrhovnog suda u odluci Rev 2993/23 zauzet stav da se u istovrsnim pravnim situacijama naknada za eksproprisano zemljište određuje po cenama za građevinsko zemljište, zbog čega zahteva ponavljanje pravnosnažno okončanog vanparničnog postupka.

Nižestepeni sudovi su odbili zahtev za ponavljanje postupka sa obrazloženjem da mogućnost proširenja dejstva odluke Vrhovnog suda nije propisana pozitivnopravnim normama Republike Srbije, niti bi na osnovu navedenog, putem analogije, predmetna odluka Vrhovnog suda na koju se predlagač poziva mogla da ima prošireno dejstvo na njega, zbog čega nisu ispunjeni uslovi za ponavljanje postupka iz člana 426. tačka 10. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu sadržinu tražene pravne zaštite i razloge revizije, Vrhovni sud zaključuje da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji kao posebnoj. Revident osporava pobijanu odluku sa stanovišta ispunjenosti uslova za odlučivanje o predlogu za ponavljanje postupka, smatrajući da predlagač mora biti doveden u jednak materijalnopravni položaj kao i druge stranke povodom istovrsnih činjeničnopravnih situacija. Kako revident u reviziji ponavlja razloge za ponavljanje postupka, Vrhovni sud nalazi da nema uslovu za izuzetnu dozvoljenost revizije imajući u vidu sadržinu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku doneo odluku kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije u skladu sa članom člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23-dr. zakon), Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Revizija protiv rešenja može se izjaviti samo prema uslovima propisanim odredbom člana 420. Zakona o parničnom postupku. Odredbom stava 1. i 2. navedenog člana propisano je da stranke mogu da izjave reviziju i protiv rešenja drugostepenog suda kojim je postupak pravnosnažno okončan, s tim da revizija nije dozvoljena u sporovima u kojima ne bi bila dozvoljena revizija protiv pravnosnažne presude. U stavu 5. propisano je da je revizija uvek dozvoljena protiv rešenja drugostepenog suda kojima se odbacuje predlog za ponavljanje postupka i rešenja drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka.

Kako se u konkretnom slučaju ne radi o rešenju kojim se postupak pravnosnažno okončava, niti o rešenju drugostepenog suda kojim se potvrđuje rešenje prvostepenog suda o odbacivanju predloga za ponavljanje postupka (već naprotiv, predlog je odbijen), revizija predlagača nije dozvoljena.

U skladu sa iznetim, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP doneo odluku kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković