Presudom Apelacioni sud u Beogradu Gž1 5195/23 od 07.03.2024. godine, donetom nakon odluke Ustavnog suda, ponovo je odlučeno o žalbi AD „Infrastruktura železnice Srbije“, tako što je stavom prvim izreke preinačena prvostepena presudu u delu stava prvog izreke i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi AD „Infrastruktura železnice Srbije“ da solidarno sa tuženim AD „Železnice Srbije“ isplati tužiocu na ime razlike između isplaćene i pripadajuće naknade zarade za rad u smenama za period od januara 2014. godine zaključno sa junom 2014. godine pojedinačno opredeljene mesečne iznose sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate. Stavom drugim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke prvostepene presude u preostalom delu i odbijen kao neosnovan tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi AD „Infrastruktura železnice Srbije“ da tužiocu solidarno sa tuženim AD „Železnice Srbije“ naknadi troškove parničnog postupka od 79.020,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate. Stavom trećim izreke, odbijen je zahtev tuženog AD „Infrastruktura železnice Srbije“ za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju je blagovremeno izjavio tužilac zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 18/20) Vrhovni sud je ocenio da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju tužilac je bio u radnom odnosu kod AD „Železnice Srbije“ po osnovu zaključenih ugovora o radu i obavljao poslove ... . Prema nalazu i mišljenju sudskog veštaka za ekonomsko finansijsku oblast od 27.11.2017. godine AD „Železnice Srbije“ je za sporni period od 01.01.2014. godine do 30.06.2014. godine tužiocu obračunao i isplatio uvećanu zaradu za smenski rad u visini od 4 % od osnovne zarade u skladu sa Kolektivnim ugovorom pa je manje obračunata i isplaćena naknada tužiocu za smenski rad u tom periodu iznosi 25.848,40 dinara. Odlukom Vlade o osnivanju Akcionarskog društva za železnički prevoz putnika od 02.07.2015. godine osnovano je AD Infrastruktura železnice Srbije kao društvo sticalac dela imovine Železnice Srbije a.d. Beograd, koje je zaključenjem Aneksa ugovora o radu broj ... preuzelo tužioca kao zaposlenog kod AD „Železnice Srbije“.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev i obavezao tuženog „Infrastruktura Železnice Srbije“ AD Beograd da solidarno sa tuženim AD „Železnice Srbije“ Beograd isplati tužiocu propadajuće iznose na ime smenskog rada sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate za period od januara 2014. godine zaključno sa junom 2014. godine, uz ocenu da su tuženi solidarno odgovorni za isplatu navedenih naknada tužiocu.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev kojim je traženo da se obaveže tuženi „Infrastruktura Železnice Srbije“ AD Beograd da solidarno sa tuženim AD „Železnice Srbije“ Beograd za period od januara 2014. godine zaključno sa junom 2014. godine tužiocu isplati propadajuće iznose na ime smenskog rada sa zakonskom zateznom kamatom od dospelosti do isplate, jer na tuženog novoosnovano privredno društvo, nije prešla obaveza isplate predmetnih novčanih potraživanja tužioca za period pre njegovog osnivanja.

Po oceni Vrhovnog suda, pravilna je odluka drugostepenog suda u pogledu nepostojanja solidarne odgovornosti tuženog – društva sticaoca u odnosu na novčano potraživanje nastalo pre njegovog osnivanja.

Tuženo društvo sticalac osnovano je Odlukom Vlade Republike Srbije od 02.07.2015. godine („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 60/15) u postupku sprovođenja statusne promene tuženog Železnice Srbije“ AD. Reč je o statusnoj promeni iz člana 489. stav 1. tačka 1. i stav 2. Zakona o privrednim društvima (izdvajanje uz osnivanje) u kojoj se jedno društvo (društvo prenosilac) deli tako što prenosi deo svoje imovine i obaveza na jedno ili više novoosnovanih društava (društvo sticaoci), a po sprovedneoj statusnoj promeni samo nastavlja da postoji. U slučaju takve stausne promene, za prenos obaveza na društvo sticaoca relevantan je isključivo ugovor o statusnoj promeni, odnosno plan podele. Na društvo sticaoca prelaze samo one obaveze društva prenosioca za koje je određeno navedenim aktima. Pored toga, odredbom člana 505. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima propisano je da društvo sticalac solidarno odgovara sa društvom prenosiocem za obaveze koje su po navedenim statusnim dokumentima ostale na strani društva prenosioca, ali samo do iznosa razlike vrednosti imovine društva prenosioca koja mu je preneta i obaveza društva prenosioca koje je preuzeo, osim ako je sa određenim poveriocima drugačije ugovoreno.

U konkretnom slučaju, označena statusna promena društva prenosioca sprovedena je po postupku propisanom Zakonom o privrednim društvima. Rešenjem Vlade Republike Srbije od 02.07.2015. godine data je saglasnost tog privrednog društva od 11.05.2015. godine, kojom je odobren nacrt Plana podele, koji je 31.03.2015. godine usvojio Odbor direktora tog privrednog društva (objavljen na internet stranici Agencije za privredne registre, u skladu sa članom 495. stav 1. Zakona o privrednim društvima). Planom podele, kao sastavnim delom Odluke o statusnoj promeni od 11.05.2015. godine, označene su nominalne vrednosti imovine i obaveza koje se statusnom promenom prenose na društva sticaoce, i to su jednake vrednosti. Plan ne sadrži opis preuzetih obaveza ni način na koji će se njihov prenos i realizacija izvršiti, već samo konstataciju da se na tuženo društvo sticaoca prenose obaveze koje se odnose na imovinu i obavljanje delatnosti železničkog prevoza putnika, bez jasnog određenja da li u te obaveze spadaju i novčana potraživanja zaposlenih koje je taj tuženi preuzeo od društva prenosioca. U planu je predviđeno da će o tome biti zaključen poseban ugovor, ali ne i forma u kojoj će se takav ugovor zaključiti.

Između društva prenosioca i društava sticalaca, između ostalog i tuženog „Infrastruktura železnice Srbije“ AD, zaključen je 24.06.2016. godine Protokol kojim su njegovi potpisnici prihvatili Informaciju o sprovedenom postupku statusne promene društva prenosioca i otvaranju početnih stanja u poslovnim knjigama novoformiranih društava. Označenim Protokolom su u bilans tuženog društva prenosioca, pored ostalog, preneta „rezervisanja“ za sudske sporove, odnosno sporove koji su u toku. Navedeni Protokol, po oceni revizijskog suda, ima značaj ugovora predviđenog u odeljku V Plana podele tuženog društva prenosioca, tako da je sporno novčano potraživanje nastalo pre njegove statusne promene ostalo obaveza tog tuženog, a solidarna obaveza tuženog društva sticaoca ne postoji u smislu člana 505. stav 1. tačka 2. Zakona o privrednim društvima jer nema razlike u vrednosti imovine koja mu je preneta i obaveza koje je preuzeo.

Okolnost da je tuženo društvo sticalac preuzelo tužioca i sa njim zaključilo Aneks ugovora o radu ne znači da je na taj način preuzelo i sve obaveze tužiočevog ranijeg poslodavca - društva prenosioca po osnovu radnog odnosa nastalog pre statusne promene. Zaključenje Aneksa ugovora o radu predstavlja realizaciju zakonske obaveze da se tužilac zadrži u radnom odnosu, u skladu sa članovima 147-151 Zakona o radu. Međutim, tim zakonskim odredbama nije izričito propisano da se na taj način preuzimaju i obaveze poslodavca prethodnika prema zaposlenom iz njihovog radnog odnosa.

Shodno izloženom, na osnovu člana 414. stav 1. ZPP, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković