Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Kž1-769/24 od 02.07.2025. godine, odbijene su kao neosnovane žalbe branilaca okrivljenog Aleksandra Đekića i branilaca okrivljenog Veljka Marjanovića Galečića, kao i žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu u delu odluke o krivičnoj sankciji, pa je presuda Višeg suda u Novom Sadu K 160/22 od 26.04.2024. godine potvrđena, osim u delu odluke o troškovima postupka u kom delu je žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu usvojena i presuda preinačena, tako što je okrivljeni Veljko Marjanović Galečić pored ranije dosuđenih troškova obavezan da snosi i troškove branioca po službenoj dužnosti, advokata Lazara Plužarevića u iznosu od 81.750,00 dinara koje je dužan da uplati na račun izvršenja budžeta Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu u roku od 2 meseca od dana pravnosnažnosti presude pod pretnjom izvršenja.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahteve za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli:

- branioci okrivljenog Aleksandra Đekića, advokat Milan Alanović i advokat Jovana Pejić, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, kao i dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine u delu u kojem je okrivljeni oglašen krivim zbog krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. Krivičnog zakonika i da se za isto oslobodi od optužbe, kao i da se izvršenje pravnosnažne presude u smislu člana 488. ZKP odloži;

- branioci okrivljenog Veljka Marjanovića Galečića, advokat Nikola Babić i advokat Slavko Popivoda, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine u celosti i predmet vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih Vrhovnom javnom tužiocu, shodno članu 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), pa je na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenih, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta sa pravnosnažnim presudama protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda iznetih u podnetim zahtevima našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih su neosnovani u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Veljka Marjanovića Galečića, advokata Nikole Babića i advokata Slavka Popivode u preostalom delu nedozvoljen.

Branioci okrivljenih u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti navode da je pobijanim presudama učinjena povreda krivičnog zakona, s obzirom da opis radnje izvršenja ne sadrži bitno obeležje krivičnog dela silovanje iz člana 178. stav 3. Krivičnog zakonika (KZ) sa obrazloženjem da su isti oglašeni krivim za krivično delo silovanje iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. KZ iako iz opisa radnje izvršenja proizlazi da iste nisu preduzete u cilju zadovoljenja sopstvenog seksualnog nagona, dok se navedeno krivično delo preduzima isključivo u cilju zadovoljenja sopstvene pohote, a ne iz mržnje prema nekoj manjinskoj grupi kao što je u presudi navedeno. U zahtevu se dalje navodi da sud nije naveo kao kvalifikatornu okolnost mržnju, već kao bitan element, a što je i opisano u izreci presude, pa navedeno po navodima branilaca, može predstavljati eventualno krivično delo zlostavljanje i mučenje iz člana 137. Krivičnog zakonika ili krivično delo nedozvoljene polne radnje iz člana 182. Krivičnog zakonika, na koji način branioci suštinski ukazuju na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP.

Ovakvi navodi iz zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenih su po oceni Vrhovnog suda neosnovani iz sledećih razloga:

Odredbom člana 178. stav 1. KZ propisano je da krivično delo silovanje čini onaj ko prinudi drugog na obljubu ili sa njom izjednačen čin upotrebom sile ili pretnjom da će neposredno napasti na život ili telo tog ili njemu bliskog lica, dok je u stavu 3. propisano da ako je usled dela iz stava 1. i 2. ovog člana nastupila teška telesna povreda lica prema kojem je delo izvršeno ili ako je delo izvršeno od strane više lica ili na naročito svirep ili naročito ponižavajući način ili prema maloletniku ili je delo imalo za posledicu trudnoću, učinilac će se kazniti zatvorom od 5 do 15 godina.

Iz spisa predmeta proizlazi da su okrivljeni oglašeni krivim da su u vreme i na mestu navedenom u izreci prvostepene presude, smanjene sposobnosti da shvate značaj svog dela i da upravljaju svojim postupcima, ali ne bitno, sposobni da shvate značaj svojih dela, svesni svojih dela i želeći njegovo izvršenje, svesni da su njihova dela zabranjena „kao više lica, saizvršioci, učestvovali zajednički u preduzimanju radnji izvršenja krivičnog dela silovanje iz mržnje prema oštećenom AA, koji je homoseksualne orijentacije, i radnji zlostavljanja i mučenja iz pobuda zasnovanih na diskriminaciji zbog njegove seksualne orijentacije, upotrebom sile i pretnje prinudili oštećenog na čin izjednačen sa obljubom i primenom sile i pretnje naneli oštećenom teške patnje tako što su ... govoreći mu da će ga ubiti, zahtevali da im prizna da ih je on prijavio policiji, unosili mu se u lice, pljuvali ga..potom su počeli da mu guraju bananu u analni otvor, pa su uzeli metalnu mutilicu za jaja i plastičnu špatulu za nanošenje fila na tortu i terali oštećenog da drške navedenih predmeta stavlja sam sebi u anus, što je oštećeni od straha i učinio ...“.

Iz navedenog činjeničnog opisa dela u izreci prvostepene presude, po oceni ovog suda, proizlazi da su okrivljeni, kao više lica, saizvršioci, prinudili oštećenog na čin izjednačen sa obljubom, čime je ostvaren objektivni element krivičnog dela silovanje, te u konkretnom slučaju postoji i kvalifikatorna okolnost izvršenje krivičnog dela od strane više lica, čime su ostvarena obeležja krivičnog dela iz člana 178. stav 3. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika za koje su okrivljeni i oglašeni krivim, dok su nižestepeni sudovi pravilno primenili zakon i cenili mržnju zbog seksualne orijentacije oštećenog kao otežavajuću okolnost u smislu odredbe člana 54a Krivičnog zakonika, iz kojih razloga su navodi izneti u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti da su pobijanim presudama učinjene povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu podnetog zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Veljka Marjanovića Galečića, advokata Nikole Babića i advokata Slavka Popivode, ukazuje se da je pravnosnažnim odlukama učinjena povreda zakona iz člana 98. ZKP, koja odredba reguliše pravila o ispitivanju svedoka u krivičnom postupku, a koja povreda zakona je, po navodima branilaca, učinjena na taj način što sud nije ispitivao svedoka oštećenog na okolnosti, šta se tačno dogodilo u vezi predmetnog događaja, već je samo upitao oštećenog da li ostaje kod ranije datog iskaza, na koji način branioci suštinski ukazuju na učinjenu povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 98. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, koji propisuje razloge zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5) ZKP mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 98. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Veljka Marjanovića Galečića u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. i člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                         Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković