Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom odredbe člana 408. u vezi sa članom 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11….10/23), u vezi sa odredbom čl. 214a stav 3. i 4. Zakona o autorskim i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“, br. 104/09...66/19) i utvrdio da je revizija neosnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Drugostepeni sud nije učinio bitnu povredu odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se neosnovano ukazuje revizijom, a koja bi mogla biti od uticaja na drugačiju odluku suda.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tuženi je bio vlasnik ugostiteljske radnje „BB“ u ... i preduzetničku delatnost je obavljao do 27.11.2013. godine, kada je brisan iz registra privrednih subjekata. Tužilac je dana 17.06.2011. godine, oko 14,00 časova, izvršio kontrolu i evidentiranje javnog saopštavanja fonograma kao predmet zaštite srodnih prava koji se emituju za 2011. godinu, o čemu je sačinjen zapisnik broj 09763 u kome je konstatovano da je kod korisnika „BB“ u ... na adresi ... utvrđeno javno saopštavanje fonograma sa kompjutera u šanku na polici iznad frižidera, da je predmetni objekat površine 35 m2 i da je kontrola izvršena u prisustvu radnice koja nije želela da se predstavi. Zapisnik je sačinio kontrolor tužioca i na osnovu zapisnika je izdao račun broj R 10770/11 od 16.08.2011. godine koji se odnosi na jedinstvenu naknadu za javno saopštavanje fonograma za kalendarsku 2011. godinu u iznosu od 30.086,46 dinara sa uračunatim PDV, koji račun tuženi nije platio. Rešenjem Agencije za privredne registre od 30.11.2012. godine u registru privrednih subjekata registrovana je promena podataka AA PR Ugostiteljska radnja „BB“ ..., te je brisano poslovno sedište Auto-put bb ... i upisano sedište ... bb .... Postupajući po podnetom predlogu za izvršenje Osnovni sud u Aleksincu je doneo rešenje o izvršenju Iv 237/15 od 17.07.2015. godine kojim je odredio predloženo izvršenje i odmerio troškove izvršnog postupka od 9.104,00 dinara, na koji je izvršni dužnik izjavio prigovor.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je ocenio neosnovanim prigovor nedostatka aktivne legitimacije, ali je ocenio osnovanim prigovor nedostatka pasivne legitimacije zaključivši da je tuženi bio vlasnik „BB“ u ... na adresi Auto-put bb ... u periodu sačinjavanja zapisnika broj 09763 dana 17.06.2011.godine, sve do 30.11.2012. godine, nakon čega je promenio sedište obavljanja delatnosti i to u Ulici ... bb ..., iz čega proizlazi da se u vreme izvršene kontrole i sačinjavanja zapisnika dana 17.06.2011. godine „BB“ nije nalazila na adresi na kojoj je izvršena kontrola, odnosno u Ulici ... bb ..., zbog čega tuženi nije pasivno legitimisan u ovoj pravnoj stvari, te je odbio tužbeni zahtev.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev ocenjujući da je tuženi pasivno legitimisan s obzirom da je kritičnom prilikom vršena kontrola objekta tuženog na adresi ... bb ..., a činjenica da je tuženi tek 30.11.2012. godine izvršio promenu podataka kod Agencije za privredne registre ne vodi zaključku da isti nije obavljao ugostiteljsku delatnost na adresi u ulici ... bb ... gde je sačinjen zapisnik, već da je tuženi tek nakon izvršene kontrole od strane tužioca promenio poslovno sedište kod Agencije za privredne registre. Stoga, u skladu sa zapisnikom o izvršenoj kontroli i evidentiranju javnog saopštavanja fonograma tužilac ima pravo da zahteva od tuženog naplatu naknade za korišćenje fonograma shodno odredbi člana 123., 124. stav 1., 125., 127. stav 1., 2. i 4. i 153. Zakona o autorskim i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“, br. 104/09...66/19).

Takav zaključak i pravni stav drugostepenog suda prihvata i Vrhovni sud.

Odredbom člana 123. Zakona o autorskim i srodnim pravima („Službeni glasnik RS“, br. 104/09...66/19) propisano je da za svoj fonogram, proizvođač fonograma ima imovinska prava u skladu sa ovim zakonom, a prema čl.124. stav 1. fonogram je snimak zvuka, odnosno niza zvukova na nosaču zvuka. Članom 125. je propisano da je proizvođač fonograma fizičko ili pravno lice u čijoj je organizaciji i čijim je sredstvima fonogram načinjen i koji snosi odgovornost za prvo snimanje zvuka, odnosno niza zvukova. Članom 127. stav 1., 2. i 4. da proizvođač izdatog fonograma ima pravo na naknadu za emitovanje i reemitovanje fonograma, javno saopštavanje fonograma i javno saopštavanje fonograma koji se emituje, te da se prava na naknade iz stava 1. ovog člana proizvođač fonograma ne može odreći, a može ih ostvariti samo preko organizacije za kolektivno ostvarivanje autorskog i srodnih prava, a naknade iz stava 1. ovog člana i interpretatorske naknade iz člana 117. se naplaćuju od korisnika u vidu jedinstvenih naknada. Članom 153 stav 1. je propisano da nosioci autorskog, odnosno srodnih prava preko organizacije kolektivno ostvaruju isključiva imovinska autorska, odnosno srodna prava, kao i pravo na potraživanje naknade za sva svoja dela, odnosno predmete srodnog prava.

Tarifom o naknadi koju od korisnika naplaćuje O.F.P.S. („Službeni glasnik RS“, br. 94/09....7/17) je propisano u članu 10. stav 1. da svako korišćenje repertoara O.F.P.S.-a obavezuje korisnika da plati naknadu i ispuni i druge obaveze predviđene Zakonom i ovom tarifom, bez obzira na to da li ima ili nema zaključen ugovor sa O.F.P.S.-om, a stavom 2. da u slučajevima neovlašćenog korišćenja predmeta zaštite koji čine repertoar O.F.P.S.-a, ovlašćeni zastupnik O.F.P.S.-a ima pravo da takvo korišćenje evidentira i da o tome sačini odgovarajući zapisnik.

U konkretnom slučaju, tužilac ima pravo na naknadu od tuženog koji je javno saopštio fonogram putem kompjutera koji se nalazio u šanku prostorija preduzetničke radnje čiji je vlasnik bio tuženi u vreme kontrole izvršene od strane tužioca i sačinjavanja zapisnika, a tuženi shodno citiranim odredbama Zakona o autorskim i srodnim pravima i Tarife o naknadama koju od korisnika naplaćuje O.F.P.S., a prema zapisniku o izvršenoj kontroli i računu izdatom od strane tužioca je u obavezi da plati naknadu za javno saopštavanje fonograma tužiocu, kao i troškove izvršnog postupka određene rešenjem o izvršenju, pa je po oceni Vrhovnog suda drugostepeni sud pravilno usvojio tužbeni zahtev, a tuženi neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Nasuprot revizijskim navodima, drugostepeni sud nije utvrdio drugačije činjenično stanje, već je na utvrđeno činjenično stanje preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevu stranaka u skladu sa odredbom čl.387. stav 1 tačka 5. ZPP. Ukazivanje u reviziji da se zapisnik o izvršenoj kontroli i evidentiranju javnog saopštavanja fonograma od 17.06.2011.godine nije mogao prihvatiti kao verodostojan dokaz, nije osnovano, s obzirom da je isti sačinjen od strane kontrolora tužioca u objektu tuženog, u skladu sa odredbom člana 127. Zakona o autorskim i srodnim pravima i člana 10. stav 2 Tarife o naknadi koju od korisnika naplaćuje O.F.P.S., pri čemu tuženi nije predložio dokaze kojima bi osporio pravnu valjanost dokaza podnetih od strane tužioca u smislu člana 231 ZPP.

Pravilna je odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković