.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 11265/2025
15.10.2025. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Marko Srećković, advokat iz ..., protiv tuženih JSP „Kragujevac“ iz Kragujevca i Grada Kragujevca, čiji je zajednički punomoćnik Gradsko javno pravobranilaštvo Grada Kragujevca, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 3387/21 od 17.11.2022. godine, u sednici održanoj 15.10.2025. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužilje izjavljenoj protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 3387/21 od 17.11.2022. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilje, izjavljena protiv rešenja Višeg suda u Kragujevcu Gž 3387/21 od 17.11.2022. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Rešenjem Višeg suda u Kragujevcu Gž 3387/21 od 17.11.2022. godine, stavom prvim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima postupka sadržano u stavu drugom izreke presude na osnovu priznanja Osnovnog suda u Kragujevcu P 11612/20 od 03.02.2021. godine tako što je obavezana tužilja da tuženima naknadi troškove parničnog postupka od 6.000,00 dinara.
Protiv pravnosnažnog rešenja donetog u drugom stepenu, tužilja je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primena materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, u smislu odredbe člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11... 10/23, u daljem tekstu ZPP).
Odlučujući o dozvoljenosti izjavljene revizije na osnovu člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni sud je našao da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj u smislu člana 404. stav 1. ZPP. Naime, revizijom tužilje se napada odluka o troškovima postupka, čiji se obračun vrši u svakoj parnici pojedinačno i predstavlja činjenično pitanje svakog konkretnog spora. Pored toga, nema potrebe za odlučivanjem o reviziji, radi ujednačavanja sudske prakse povodom odluke suda o troškovima postupka, imajući u vidu da sudovi o troškovima odlučuju u svakom konkretnom slučaju, ceneći odredbe Zakona o parničnom postupku kojima je regulisano odlučivanje o zahtevima stranaka za naknadu troškova, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.
Odlučujući o dozvoljenosti revizije na osnovu člana 420. u vezi sa članom 410. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija tužilje nije dozvoljena.
Zakon o parničnom postupku u članu 28. propisuje da ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima propisanim u ovom zakonu merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva (stav 1.), dok se kamate, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju u obzir ako ne čine glavni zahtev (stav 2).
Imajući u vidu da se revizijom napada odluka o troškovima postupka, koja ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti u smislu člana 420. ZPP, to revizija izjavljena protiv ove vrste odluke, koja predstavlja sporedno traženje nije dozvoljena.
Na osnovu člana 420. stav 6. u vezi sa članom 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.
Predsednik veća – sudija
Branka Dražić s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
