U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Vesne Subić, predsednika veća, Jelice Bojanić Kerkez i Radoslave Mađarov, članova veća, u parnici tužioca AA iz ..., koga zastupa punomoćnik Enike Veg, advokat iz ..., protiv tuženog „Naftatas- transport“ doo, Novi Sad, koga zastupa punomoćnik Miodrag Vojnović, advokat iz ..., radi poništaja rešenja o otkazu ugovora o radu, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1119/24 od 04.09.2024. godine, u sednici održanoj 16.10.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tuženog izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1119/24 od 04.09.2024. godine.

ODBIJAJU SE, kao neosnovani, zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1202/2022 od 14.05.2024. godine, odbijen je tužbeni zahtev kojim je traženo da se poništi rešenje o prestanku radnog odnosa br. ... od 16.09.2022. godine kao nezakonito, da se obaveže tuženi da tužioca vrati na rad i da ga prijavi na obavezno socijalno osiguranje od dana prestanka radnog odnosa do dana vraćanja na rad, te da se obaveže tuženi da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti presude do konačne isplate i obavezan je tužilac da tuženom naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 87.750,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1119/24 od 04.09.2024. godine, stavom prvim izreke, žalba tužioca je usvojena, pa je presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1202/2022 od 14.05.2024. godine preinačena tako što je usvojen tužbeni zahtev te je poništeno rešenje o prestanku radnog odnosa br. ... od 16.09.2022. godine kao nezakonito, obavezan je tuženi da tužioca vrati na rad i da ga prijavi na obavezno socijalno osiguranje od dana prestanka radnog odnosa do dana vraćanja na rad. Stavom drugim izreke preinačeno je rešenje o troškovima postupka tako što je odbijen zahtev tuženog da mu tužilac naknadi troškove parničnog postupka u iznosu od 87.750,00 dinara. Stavom trećim izreke obavezan je tuženi da tužiocu, na ime naknade troškova postupka, isplati iznos od 166.500,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti do isplate. Stavom četvrtim izreke obavezan je tuženi da tužiocu naknadi troškove drugostepenog postupka u iznosu od 49.500,00 dinara. Stavom petim izreke odbijen je zahtev tuženog za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Tužilac je podneo odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ br. 72/11...10/23), pa je utvrdio da revizija tuženog nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Takođe, nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP u vezi člana 394. stav 1. ZPP, jer u konkretnom slučaju nije bilo potrebe za održavanjem rasprave pred drugostepnim sudom, s obzirom da je drugostepeni sud, u smislu člana 394. stav 1. tačka 4. ZPP, smatrao da je činjenično stanje u prvostepenoj presudi pravilno utvrđeno, ali da je prvostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo.

Prema utvrđenom činjeničom stanju, tužilac je po zanimanju ... inženjer sa VII stepenom stručne spreme i od 01.07.2010. godine počeo je da radi kod tuženog, prvo kao pripravnik, a zatim kao mlađi inženjer, po osnovu ugovora o radu broj ... od 01.06.2012. godine, na određeno vreme za period od tri meseca, da bi kasnije zasnovao radni odnos na određeno vreme. Tužilac je 09.02.2015. godine, sa radnog mesta inženjer ... privremeno premešten na poslove rukovodioca Službe za ..., Sektora za ..., o čemu je zaključen aneks broj 8 ugovora o radu od 01.07.2012. godine, da bi 29.09.2016. godine tužilac i tuženi zaključili ugovor o radu – prečišćeni tekstv br. TRS50000/HR/120, prema kom je tužilac obavljao poslove radnog mesta rukovodilac Službe za ... u Sektoru za ... . Nakon toga su tužilac i tuženi zaključili aneks broj 4. ugovora o radu od 29.06.2016. godine, i to 19.06.2019. godine, a zatim i aneks broj 5 ugovora od 10.06.2020. godine. Potom su parnične stranke zaključile dana 30.06.2021. godine, Aneks broj 6 ugovora o radu od 29.06.2016. godine.

U toku 2021. godine očekivana je transformacija „Naftagas Transporta“, kao deo velike transformacije NIS-a, u okviru koje je trebalo zatvoriti sva radna mesta kod tuženog, promeniti delatnost tuženog i preneti ista ili slična radna mesta. Na sastanku saveta za kadrove NIS-a ad. Novi Sad održanom 26.07.2021. godine usvojeno je pitanje broj 4, vezano za transformaciju TRS odnosno tuženog, tako što je odobren predlog o kompletnom prenosu terenskog i tehničkog transporta, licenci, kao i trenutni broj pozicija TRS-a u NFS do 31.12.2021. godine. Pozicije se odnose na konkretne poslove koji se prenose, odnosno radna mesta. Iz ekonomskih razloga, zbog smanjenja troškova „Naftni servisi“ počeli su preuzimanje poslova koje je obavljao „Naftagas transport“, zbog čega je urađena nova sistematizacija poslova kod tuženog i u Naftnim servisima, tako da se poslovi, „Naftagas transporta“ preuzimaju sukcesivno a ne odjednom. Transformacija je sprovedena kroz izmene u sistematizaciji radnih mesta u „Naftnim servisima“ i kod tuženog, bez donošenja formalne odluke o transformaciji. Sistematizacija je rađena u skladu sa potrebama, uz razgovore sa predstavnicima sindikata zaposlenih. Zaposleni su, povodom prelaska u „Naftne servise“, razgovarali sa rukovodiocima, s tim što se nije radilo o pravom preuzimanju zaposlenih, nego o prekidu radnog odnosa kod jednog poslodavca i zasnivanju radnog odnosa kod drugog poslodavca.

Tuženi je 28.07.2021. godine doneo 61. izmenu i dopunu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u „Naftagas-Transport“ doo Novi Sad.

Tužilac je u martu 2022. godine saznao da više neće biti rukovodilac, a 21.04.2022. godine tuženi je doneo Odluku o izmenama i dopunama organizacione strukture „Naftagas“ doo Novi Sad, kojim su u cilju veće efikasnosti i unapređenja poslova društva ukinute Služba ekspoatacije, Služba za održavanje, Služba dispečerskog centra, grupa za planiranje i koorinaciju mehanizacije i niskogradnje u Odeljenju u Novom Sadu, Pančevu, Zrenjaninu i Kikindi, kao i grupa za HSE. Istog dana tuženi je doneo 62. izmenu i dopunu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kojim je radno mesto rukovodilac Službe za ... u Službi za ... ukinuto. Nakon ukidanja ovog radnog mesta, tuženi je tužiocu uputio obaveštenje uz aneks ugovora o radu od 05.05.2022. godine, pa su 12.05.2022. godine tužilac i tuženi zaključili aneks broj 7 ugovora o radu od 29.06.2016. godine, kojim je tužilac raspoređen na poslove radnog mesta saradnik za ... u kancelariji direktora tuženog. Nakon toga, parnične stranke su zaključile aneks broj 8 ugovora o radu od 20.06.2022. godine kojim je izmenjena zarada tužioca, da bi u julu 2022. godine, sa internog portala NIS-a zaposleni saznali da se pokreće postupak rešavanja viška zaposlenih.

Tuženi je 21.07.2022. godine doneo Odluku o pokretanju postupka rešavanja viška zaposlenih usled organizacionih promena u „Naftagas-Transport“ doo Novi Sad, kada su kod tuženog postojale tri pozicije u okviru kancelarije direktora (pozicija direktora 1 izvršilac, pozicija ekspert za zastupanje pred sudovima i drugim državnim organima – 0 izvršilaca i pozicija saradnika za podršku u poslovanju – 4 izvršioca kao i dve pozicije u okviru grupe za HSE (rukovodilac grupe i ekspert za rudarske poslove, za koje je predviđeno 0 izvšilaca). Na navedenim pozicijama ukupno je radilo 7 izvršilaca.

Tuženi je 29.07.2022. godine doneo 63. izmenu i dopunu Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova u „Naftagas – Transport“ doo Novi Sad, kojom je ukinuto radno mesto saradnik za ... u kancelariji direktora tuženog, a tada su kod tuženog i dalje postojale iste pozicije, kao i 21.07.2022. godine.

Odlukom o rešavanju viška zaposlenih usled organizacionih promena u „Naftagas transport“ doo od 08.09.2022. godine dat je spisak od tri radnika, između ostalog i tužioca, zaposlenih na radnom mestu saradnik za ..., za čijim radom prestaje potreba kod tuženog. Tužilac se nije obraćao HR službi povodom premeštaja, niti je razgovarao sa rukovodiocem povodom prelaska na rad u drugo pravno lice, niti je pozivan na razgovor od strane HR-A vezano za njegov premeštaj.

Tuženi je 16.09.2022. doneo rešenje o prestanku radnog odnosa tužioca zbog prestanka potrebe za njegovim radom po osnovu viška usled organizacionih promena kod poslodavca, u skladu sa članom 179. stav 5. tačka 1. Zakona o radu, navedeno je da će zaposlenom pre otkaza ugovora o radu biti isplaćena otpremnina. Na dan donošenja rešenja o prestanku radnog odnosa tužioca kod tuženog su postojale ukupne četiri pozicije i to pozicija direktora za koje je predviđen jedan izvršilac, pozicija eksperta za zastupanje pred sudovima i drugim državnim organima bez izvršilaca, pozicija saradnika za ... bez izvršilaca i pozicija člana ispitne komisije bez izvršilaca.

Odluka zaposlenih koji su proglašeni tehnološkim viškom o ostanku na njihovim pozicijama odnosila se na rukovodeća radna mesta i njihov premeštaj na druga radna mesta desio se nakon što su odbili da krenu u transformaciju pre nego što se donese odluka o transformaciji. Trojica zaposlenih koji su ostali u Naftagas – Transportu i proglašeni viškom zaposlenih su se protivili trnasformaciji.

Kod tuženog je 14.05.2020. godine zaključen Kolektivni ugovor za „Naftagas- Transport“ doo Novi Sad, kojim su predviđeni razlozi za prestanak radnog odnosa, među kojima su i otkaz ugovora o radu od strane poslodavca ili zaposlenog, kao i pitanja viška zaposlenih i rešavanja viška zaposlenih, kao i obaveze i visine isplate otpremnine.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev smatrajući da je tuženi spoštovao proceduru predviđenu za prestanak radnog odnosa usled otkaza ugovora o radu zaposlenom.

Drugostepeni sud je smatrao da prvostepeni sud, na pravilno utvrđeno činjenično stanje nije pravilno primenio materijalno pravo, i to odredbe iz Zakona o radu koje su navedene u obrazloženju presude. Drugostepeni sud je, imajući u vidu činjenicu da je prilikom transformacije tuženog istovremeno predviđeno da dođe do prelaska svih zaposlenih kod tuženog u pravno lice „Naftagas-naftni servisi“ po kojoj odluci je tuženi i postupio i uporedo sa prenosom delatnosti izvršavao je i transformaciju svih zaposlenih kod tuženog u servise, osim za tužioca i još troje zaposlenih koji su proglašeni za tehnološki višak. Tuženi je, suprotno odluci osnivača, doneo Odluku o pokretanju postupka rešavanja viška zaposlenih i ukinuo radno mesto tužioca, a nakon toga i odluku o rešavanju viška zaposlenih i tužiocu otkazao ugovor o radu zbog prestanka potrebe za njegovim radom, po osnovu viška zbog organizacionih promena kod poslodavca. Međutim, drugostepeni sud smatra da tuženi nije imao ovlašćenja da utvrđuje da li je prestala potreba za radom nekog od zaposlenih kod tuženih, već je bio u obavezi da postupi po odluci osnivača i utvrdi prenos ugovornog odnosa tužioca na „Naftagas-naftne servise“, i to na način kako je to uradio za skoro sve zaposlene kod tuženog. Niko od zaposlenih koji su zasnovali radni odnos sa „Naftagas-naftnim servisima“ nije inicirao promenu svog radno pravnog statusa, kako je to pogrešno utvrdio prvostepeni sud, tužiocu i njegovim saradnicima koji su proglašeni tehnološkim viškom nikada nije ponuđena promena radno pravnog statusa, pa oni nisu ni imali mogućnost da se na bilo koji način izjašnjavaju, odnosno da odbiju ili daju saglasnost za navedenu opciju. Drugostepeni sud smatra da je u konkretnom slučaju došlo do zloupotrebe instituta viška zaposlenih na štetu tužioca, s obzirom da je tuženi u odnosu na 346 zaposlenih od ukupno 350 postupio shodno odluci osnivača, a da za četvoro zaposlenih, između ostalog i tužioca nije tako učinio. Takođe, u prilog zloupotrebi instituta viška zaposlenih na štetu tužioca je i činjenica da je tužilac aneksom ugovora o radu od 05.05.2022. godine premešten na poslove saradnik za ... koji su utvrđeni 62. Izmenom i dopunom Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji poslova kod tuženog od 21.04.2022. godine, za koje poslove se znalo da su privremenog karaktera i da će ubrzo prestati potreba za obavljanjem istih (aneksom od 20.06.2022. godine je izmenjena zarada tužioca), pa je ubrzo, po proteku od dva meseca, i to 21.07.2022. godine tuženi doneo Odluku o pokretanju postupka rešavanja viška zaposlenih, što je na kraju rezultiralo prestankom radnog odnosa tužioca po tom osnovu. Tuženi je i ovakvim postupanjem izvršio zloupotrebu prava jer je tužiocu ponudio izmenu ugovorenih uslova rada premeštanjem na druge poslove, za koje je znao da će ubrzo biti ukinuti, što se i desilo, i tužiocu otkazao ugovor o radu kao tehnološkom višku.

Vrhovni sud je ocenio da je drugostepeni sud na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenio materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, a za svoju odluku dao je dovoljne i jasne razloge, koje u svemu prihvata i ovaj sud.

Neosnovno se u reviziji ukazuje da je tužilac trebalo da iskaže volju za prestanak radnog odnosa sa tuženim zasnivanjem radnog odnosa sa drugimposlodavcem, što nije pokazao, da se protivio transformaciji i da tuženi nije imao način da natera tužioca na prelazak u „Naftne servise“.Tuženi nije postupio po Odluci svog osnivača od 26.07.2021. godine prema kojoj je propisano da svi zaposleni treba da zasnuju radni odnos sa povezanim pravnim licem „Naftagas-naftni servisi“, u vezi čega je i postupljeno prema 346 zaposlenih od 350, a sve činjenice utvrđene u postupku ukazuju na zloupotrebu instituta viška zaposlenih od strane tuženog na štetu tužioca, kako je pravilno zaključio i drugostepeni sud.

Vrhovni sud je cenio i ostale navode izjavljene revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobijane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tuženi nije uspeo u revizijskom postupku, pa nema pravo na troškove tog postupka koje je tražio i opredelio, a troškovi sastava odgovora na reviziju nisu bili nužni za donošenje odluke, zbog čega, u smislu člana 154. i člana 155. Zakona o parničnom postupku, parnične stranke nemaju pravo na troškove revizijskog postupka.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude, na osnovu člana 414. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Pedsednik veća-sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković