Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 2388/22 od 29.03.2023. godine, stavom prvim izreke, odbijene su kao neosnovane žalbe tužilje, tuženog i umešača na strani tuženog BB i VV i potvrđena prvostepena presuda ispravljena rešenjem istog suda u stavu prvom izreke, u delu stava drugog kojim su poništene odluke pravnog prethodnika tuženog Preduzeća „Duvan“ DD i to odluke Stambene komisije od 02.07.1992. godine i odluke drugostepene komisije za žalbe od 17.08.1992. godine, donete na sednici održanoj dana 06.08.1992. godine, kojima su dodeljeni na korišćenje po osnovu zakupa stanovi i to umešaču BB jednoiposoban stan u ulici dr ... broj ..., stan broj ..., površine 56 m2 i umešaču VV, jednosoban stan u ulici ... broj ..., površine 35 m2, te u stavu trećem, četvrtom i petom izreke. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda u preostalom delu stava drugog izreke kojim je usvojen tužbeni zahtev tužilje i poništene odluke pravnog prethodnika tuženog Preduzeća „Duvan“ DD i to Stambene komisije od 02.07.1992. godine i drugostepene komisije za žalbe od 17.08.1992. godine, kojima je umešaču GG, sada bivšoj iz ..., uslovno dat na korišćenje po osnovu zakupa stan u ulici ... broj ..., površine 35 m2. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužilje, tuženog i umešača BB i VV za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužilja je blagovremeno izjavila reviziju u delu kojim je odbijen tužbeni zahtev zbog pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu u stavovima prvom i trećem izreke, umešač na strani tuženog BB je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava sa pozivom na odredbu člana 404. ZPP.

Tužilja je podnela odgovor na revizije tuženog i umešača na strani tuženog sa zahtevom za naknadu troškova odgovora na reviziju.

Po oceni Vrhovnog suda u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o izjavljenim revizijama kao izuzetno dozvoljenim na osnovu člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ broj 72/11 ... 18/20 i 10/23 – drugi zakon) koji se primenjuje na osnovu člana 506. stav 2. tog zakona. Navedenom odredbom je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava (posebna revizija). O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni sud u veću od pet sudija.

Postupak u ovoj pravnoj stvari pokrenut je tužbom podnetom 28.08.1992. godine, radi poništaja odluka o dodeli stanova umešačima BB, VV i GG. Umešač GG je u toku postupka preminula i postupak je u odnosu nju prekinut pravnosnažnim rešenjem od 05.03.2003. godine, koje je zatim održano na snazi rešenjem prvostepenog suda od 21.03.2014. godine. Primenom odredaba Pravilnika o rešavanju stambenih potreba radnika preduzeća „Duvan“ od 27.09.1990. godine, poništene su kao nezakonite osporene odluke o dodeli stana umešaču BB i VV. Prvostepena presuda je ukinuta u odnosu na odluke o dodeli stana umešaču GG, jer nakon prekida postupka u toku prvostepenog postupka, sud nije mogao preduzimati nikakve radnje u postupku u odnosu na umešača GG, niti doneti odluku. Pobijana presuda u delu kojim je tužbeni zahtev usvojen zasnovana je na odredbama navedenog Pravilnika i utvrđenom činjeničnom stanju, da pravni prethodnik tuženog nije izvršio pravilno bodovanje učesnika na konačnoj rang listi za dodelu stanova na korišćenje po osnovu zakupa. Zahtev tužilje je odbijen u delu kojim je traženo da se tuženi obaveže da sačini novu rang listu i nakon toga izvrši raspodelu navedenih stanova saglasno Pravilniku o rešavanju stambenih potreba radnika od 27.09.1990. godine, budući da je utvrđeno da tuženi nije upisan u javnim knjigama kao vlasnik, niti kao korisnik navedenih stanova, pa nema pravo raspolaganja predmetnim stanovima. Revidenti u posebnim revizijama ne ukazuju na razloge zbog kojih bi njihove revizije u konkretnom slučaju bile izuzetno dozvoljene, niti su uz revizije dostavljene presude iz kojih bi proizilazio zaključak o različitom odlučivanju sudova o istoj činjenično-pravnoj situaciji. Pravilna primena materijalnog prava u sporovima sa tužbenim zahtevom kao u konkretnom slučaju zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja, a revizijama se ukazivanjem na pogrešnu primenu materijalnog prava, zapravo osporava utvrđeno činjenično stanje što nije revizijski razlog po članu 407. stav 2. ZPP. Navodima revizije tuženog i umešača se ukazuje na bitne povrede odredaba parničnog postupka, što nije zakonom propisan razlog za izjavljivanje posebne revizije. Kako u konkretnom slučaju nema razloga koji ukazuju na potrebu razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa, kao ni potrebu za ujednačavanjem sudske prakse ili novim tumačenjem prava, to je na osnovu člana 404. stav 2. ZPP Vrhovni sud odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije dozvoljena.

Tužba radi poništaja odluka pravnog prethodnika tuženog podneta je 28.08.1992. godine bez označene vrednosti predmeta spora.

Prema prirodi tražene pravne zaštite ova parnica spada u parnice iz radnih sporova. Odredbom člana 441. ZPP propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa. U svim drugim slučajevima revizija nije dozvoljena, osim kada se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje i tada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti predmeta spora na osnovu člana 403. stav 3. ZPP, što ovde nije slučaj.

U konkretnom slučaju ne radi se o sporu o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa u smislu člana 441. ZPP, kod kojih je revizija uvek dozvoljena, pa sledom navedenog revizije tužilje, tuženog i umešača na strani tuženog BB u konkretnom slučaju nisu dozvoljene.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Zahtev tužilje za naknadu troškova odgovora na reviziju je odbijen primenom člana 165. u vezi člana 153. ZPP, jer ovo pravno sredstvo nije bilo potrebno radi vođenja parnice.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković