Presudom Višeg suda u Nišu Kž1 123/25 od 12.08.2025. godine delimično je usvojena žalba branioca okrivljene AA, advokata Miloša Miljkovića i preinačena je presuda Osnovnog suda u Aleksincu K 219/24 od 17.04.2025. godine, u delu odluke o krivičnoj sankciji, pa je okrivljena AA, zbog krivičnog dela iz člana 122. stav 2. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, za koje je prvostepenom presudom oglašena krivom, osuđena na novčanu kaznu u iznosu od 80.000,00 dinara, koju je dužna da plati u roku od 15 dana od dana pravnosnažnosti presude, s tim što je određeno da će, ukoliko okrivljena ne plati navedenu novčanu kaznu u ostavljenom roku, ista biti zamenjena kaznom zatvora, tako što će se za svakih započetih 1.000,00 dinara novčane kazne odrediti jedan dan kazne zatvora, s tim da kazna zatvora ne može biti duža od šest meseci, dok je žalba branioca okrivljene BB, odbijena kao neosnovana i prvostepena presuda je u nepreinačenom delu potvrđena.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno je podneo branilac okrivljene AA, advokat Miloš Miljković, zbog bitne povrede odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev i preinači pobijane presude i okrivljenu AA oslobodi od optužbe i odredi da troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava suda ili da iste ukine i predmet vrati na ponovno odlučivanje nižestepenom sudu.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužilaštvu shodno odredbi člana 488. stav 1. ZKP, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštavanja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljene, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je, nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljene AA, je neosnovan.

Ukazujući na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, branilac okrivljene AA navodi da se pravnosnažne presude zasnivaju na dokazima na kojima se po odredbama ZKP ne mogu zasnivati, jer svedoci VV i GG na glavnom pretresu dana 26.06.2023. godine, nisu položili zakletvu.

Po nalaženju Vrhovnog suda izneti navodi branioca nisu osnovani, budući da iz zapisnika o glavnom pretresu Osnovnog suda u Aleksincu od 26.06.2023. godine jasno proizilazi da su svedoci VV i GG, pre svega, upozoreni da imaju pravo da odbiju svedočenje ukoliko bi time izložili sebe ili lica iz člana 94. stav 1. ZKP teškoj sramoti, znatnoj materijalnoj šteti ili krivičnom gonjenju, kao i da su upozoreni i opomenuti na dužnost kazivanja istine i posledice davanja lažnog iskaza u smislu člana 95. ZKP, a je sud, u skladu sa odredbom člana 96. ZKP, od svedoka zahtevao da polože zakletvu, uz upozorenje da će se razlozi eventualnog odbijanja uneti u zapisnik, nakon čega su izjavili da žele da svedoče i da će položiti zakletvu, pa potom i dali svoj iskaz. Po oceni Vrhovnog suda, time su, suprotno navodima zahteva, u potpunosti ispoštovane sve zakonom propisane pretpostavke za zakonito izvođenje ovih dokaza, a sama činjenica da formalni tekst zakletve nije unet u zapisnik, nema uticaja na zakonitost ove dokazne radnje, budući da iz samog zapisnika nedvosmisleno proizilazi da su svedoci VV i GG, zakletvu uredno položili.

Sledstveno navedenom, kao neosnovani se ocenjuju navodi zahteva branioca okrivljenog kojima se ukazuje da je izvođenjem ovih dokaza i zasnivanjem pobijanih pravnosnažnih presuda na istima, sud učinio bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP.

Pored ovoga, branilac okrivljenog u zahtevu ukazuje da je sud u konkretnom slučaju pogrešno primenio odredbu člana 122. stav 3. Krivičnog zakonika, kojom je propisano da učiniocu krivičnog dela iz stava 2. iste odredbe, sud može izreći sudsku opomenu. Međutim, navodi zahteva o tome da li u konkretnom slučaju postoje uslovi i opravdanost da se učiniocu izrekne sudska opomena, predstavljaju pitanje činjenične ocene oi predstavljaju povredu odredbe člana 440. ZKP, a ne pravno pitanje čija bi pogrešna primena mogla biti predmet zahteva za zaštitu zakonitosti. Na povredu odredbe člana 440. ZKP, ukazuje se i ostalim navodima zahteva, kojima branilac osporava ocenu izvedenih dokaza i postojanje umišljaja kod okrivljene AA i iznosi sostveno viđenje predmetnog događaja, dok navodi kojima ukazuje da je sud odbio pojedine dokaze predloge odbrane, predstvaljaju povredu odredbe člana 395. ZKP, međutim, kako povrede odredbi članova 395. i 440. ZKP, u smislu člana 485. stav 4. ZKP, ne predstavljaju razloge zbog kojih je dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu, to se Vrhovni sud u ocenu i razmatranje ovih navoda, nije upuštao.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 491. stav 1. ZKP, odlučio kao u izreci ove presude.

Zapisničar-savetnik,                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Predsednik veća-sudija,

Andrea Jakovljević,s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                         Svetlana Tomić Jokić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković