Presudom Osnovnog suda u Šidu P 76/21 od 20.09.2022. godine delimično je usvojen tužbeni zahev tužilje, pa je utvrđeno: da je ništav ugovor o poklonu zaključen između poklonodavca pok. DD zastupanog po punomoćniku ĐĐ i tuženog VV kao poklonoprimca, overen pred Opštinskim sudom u Šidu dana 17.01.2009. godine pod poslovnim brojem Ov 82/2000 i da isti ne proizvodi pravno dejstvo, što je tuženi EE dužan priznati; da je ništav ugovor o poklonu zaključen između VV kao poklonodavca i GG kao poklonoprimca koji je overen pred Opštinskim sudom u Šidu 06.02.2007. godine pod Ov 586/2007, te da isti ne proizvodi pravno dejstvo, što su tuženi EE i GG dužni priznati; odbijen je tužbeni zahtev tužilaca da se utvrdi da je ništav ugovor o kupovini nepokretnosti zaključen između GG kao prodavca i ZZ Rit iz Šida kao kupca, overen pred Opštinskim sudom u Šidu 15.07.2009. godine pod poslovnim brojem Ov 4135/09, da isti ne proizvodi pravno dejstvo, što su tuženi GG i ZZ Rit iz Novog Sada dužni da priznaju i trpe da se tužioci uknjiže u zemljišnim knjigama i to svaka sa pravom svojine od ½ dela na katastarskoj parceli broj .., potes ..., njiva 4. klase, površine 01 ha 55 ari i 03 m2, poljoprivredno zemište i njiva 5. klase površine 48 ari i 58 m2, a sve upisano u list nepokretnosti .. KO ..., te da će u suprotnom ova presuda služiti kao osnov za uknjižbu. Odlučeno je da svaka stranka snosi svoje troškove.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2061/23 od 15.05.2024. godine, ispravljenom rešenjem istog suda Gž 2061/23 od 01.07.2024. godine usvojena je žalba tužilja, a žalba tužene ZZ Rit iz Novog Sada odbijena, te presuda Osnovnog suda u Šidu P 76/21 od 20.09.2022. godine u pobijanom odbijajućem delu i delu odluke o troškovima preinačena, tako što je utvrđeno da je ništav ugovor o kupovini nepokretnosti zaključen između GG kao prodavca i ZZ Rit iz Novog Sada kao kupca, overen pred Opštinskim sudom u Šidu 15.07.2009. godine pod brojem Ov 4135/09, te da isti ne proizvodi pravno dejstvo, što su tuženi GG i ZZ Rit iz Novog Sada dužni da priznaju i trpe da se tužilje AA i BB uknjiže u javnim knjigama svaka po ½ dela na katastarskoj parceli .., potes ..., njiva 4. klase površine 01 h 55 ari 03 m2 poljoprivredno zemljište i njiva 5. klase površine 48 ari 58 m2, upisane u list nepokretnosti broj .. KO ..., a u suprotnom će presuda služiti kao osnov uknjižbe, te obavezuje tužene VV, GG i ZZ Rit iz Novog Sada da tužiljama solidarno naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 317.789,00 dinara sa zateznom kamatom od dana izvršnosti presude pa do isplate, sve u roku od 15 dana pod pretnjom izvršenja. Obavezana je tužena ZZ Rit iz Novog Sada da tužiljama AA i BB naknadi troškove žalbenog postupka u iznosu od 154.624,00 dinara sa zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, trežetužena ZZ Rit iz Novog Sada je blagovremeno, preko punomoćnika advokata, uložila reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postupka učinjenih pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene materijalnog prava. U reviziji obrazlaže da je pobijana odluka zahvaćena bitnom povredom iz člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku budući da ima nedostataka zbog kojih se ne može ispitati. Ukazuje da je apelacioni sud propustio da navede kada je trećetužena stupila u posed sporne nepokretnosti, da li je u trenutku podnošenja tužbe bila u posedu iste, da li je u zakonitoj državini od trenutka overe ugovora pa do podnošenja tužbe i u vezi sa navedenim da ceni da je pravo svojine trećetužena stekla održajem.

Tužilje su podnele odgovor na reviziju u kom su navele da, u slučaju višestrukih otuđenja nepokretnosti, savesnost može biti od uticaja na ocenu sticanja prava svojine kupca onda kada su svi ugovori pravno valjani, što u konkretnom nije slučaj. Osim toga, ukazuju da je revident bila nesavesna.

Revizija trećetužene dozvoljena je na osnovu odredbe člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku kojom je propisano je revizija uvek dozvoljena ako je drugostepeni sud preinačio presudu i odlučio o zahtevima stranaka.

Ispitujući pobijanu presudu u granicama određenim odredbom člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je zaključio da je revizija trećetužene delimično osnovana.

U postupku donošenja pobijane presude nije učinjena apsolutno bitna povreda iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revident se poziva na apsolutno bitnu povredu iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku učinjenu pred drugostepenim sudom. Međutim, takva povreda, i da postoji, nije dozvoljen revizijski razlog. Revizijski razlozi propisani su odredbom člana 407. Zakona o parničnom postupku i restriktivni su.

Prema činjeničnom utvrđenju prvostepenog suda, dana 11.08.1995. godine pok. DD, bivši iz ..., sačinio je i pred Opštinskim sudom u Šidu pod brojem Ov 2298/95 overio punomoćje kojim je ovlastio ŽŽ iz ... i ĐĐ iz ..., da ga zastupaju, da u njegovo ime i za njegov račun mogu zaključiti ugovor o kupoprodaji, zameni ili poklonu nekretnina upisanih u zkul. ul.br. .. KO ..., zkul. br... KO ..., te da može dozvoliti prenos nekretnine na novog vlasnika i sve radnje preduzete u tu svrhu priznao za svoje. DD preminuo je ...1995. godine u mestu ..., Republika ..., nakon što se u avgustu 1995. godine iz mesta ... iselio. Ugovor o poklonu između poklonodavca DD iz ..., zastupanog po punomoćniku ĐĐ (tadašnjem suprugu njegove unuke) iz ... i poklonoprimca ZZ iz ..., na osnovu kog je poklonodavac poklonio nekretnine upisane u zkul. .. KO ... i dozvolio poklonoprimcu da se na uknjiži, zaključen je 02.11.1997. godine, a overen pred Opštinskim sudom u Šidu dana 02.12.1997. godine, pod poslovnim brojem Ov 3459/97. Nakon toga, 17.01.2000. godine, zaključen je ugovor o poklonu između DD iz ... kao poklonodavca, koga je zastupao ĐĐ i VV kao poklonoprimca, kojim su mu poklonjene nekretnine upisane u zkul. br. .. KO ... . Ovaj ugovor overen je pred Opštinskim sudom u Šidu 17.01.2000. godine. U daljem toku stvari dana 06.02.2007. godine EE kao poklonodavac zaključio je ugovor o poklonu sa GG kao poklonoprimcem na osnovu kog mu je poklonio nekretnine upisane u listu nepokretnosti broj .. KO ... . Ugovor je overen pred Opštinskim sudom u Šidu 06.02.2007. godine pod poslovnim brojem Ov 586/2007. Ugovorom o kupovini nepokretnosti od 15.07.2009. godine između GG kao prodavca i ZZ Rit iz Šida kao kupca prodavac je prodao nekretnine upisane u listu nepokretnosti .., katastarsku parcelu broj .. potes ... površine 2 h 03 ara 61 m2 u KO ..., za kupoprodajnu cenu od 1.206.400,00 dinara. Ugovor je overen 15.07.2009. godine pred Opštinskim sudom u Šidu pod poslovnim brojem Ov 4135/2009.

Kod ovako utvrđenih činjenica, prvostepeni sud zaključuje da su ugovor o poklonu koji su zaključeni 17.01.2000. godine između pok. DD kao poklonodavca i VV kao poklonoprimca i ugovor zaključen 06.02.2007. godine između VV kao poklonodavca i GG kao poklonoprimca ništavi, jer je punomoćje za zastupanje DD prestalo, saglasno odredbi člana 94. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima, po sili zakona, danom njegove smrti ...1995. godine. Ugovor o poklonu od 17.01.2000. godine zaključen je nakon tog dana, dakle od neovlašćenog lica. Ništavost drugog ugovora o poklonu od 06.02.2007. godine proizilazi iz ništavosti ranije zaključenog ugovora o poklonu. Sa druge strane prvostepeni sud zaključuje da kupoprodajni ugovor sadrži sve elemente ugovora o kupoprodaji i da tužena ZZ Rit nije mogla imati saznanja po kom osnovu je njen pravni prethodnik stekao pravo svojine na predmetnim nekretninama, zbog čega je zahtev za utvrđenje ništavosti tog ugovora odbijen, kao neosnovan.

Drugostpeni sud prihvata date razloge prvostepenog suda, u delu kojim je utvrđena ništavost ugovora o poklonu. Međutim, kada je u pitanju kupoprodajni ugovor smatra da materijalno pravo nije pravilno primenjeno. Obrazlaže da u slučaju derivativnog načina sticanja prava svojine ono se izvodi iz prava prethodnog vlasnika. Otuda je za sticanje prava svojine potrebno da je prenosilac vlasnik stvari, da postoji punovažan pravni posao podoban za sticanje prava svojine odnosno pravni osnov, i da je izvršen upis prava svojine u javne evidencije o nepokretnostima, kao način sticanja. Ukoliko je pravni posao zaključen sa nevlasnikom, kako dalje obrazlaže, do sticanja prava svojine derivativnim putem neće doći iako je na osnovu takvog pravnog posla izvršen upis u javne evidencije o nepokretnostima. Samom uknjižbom ne zasniva se svojina. Iz tog razloga, kako dalje obrazlaže, ZZ Rit nije mogla da stekne pravo svojine na predmetnoj nepokretnosti jer je ugovor zaključila sa nevlasnikom koji nije mogao da joj prenese više prava nego što sam ima. Stoga u tom delu preinačava prvostepenu presudu i usvaja tužbeni zahtev.

Odredbom člana 94. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da punomoćje prestaje prestankom pravnog lica odnosno smrću lica koje ga je dalo, osim ako se započeti posao ne može prekinuti bez štete po pravne sledbenike ili ako punomoćje važi za slučaj smrti davaoca, bilo po njegovoj volji, bilo s obzirom na prirodu posla. Primenjeno na konkretni slučaj navedeno znači da s obzirom da je punomoćje koje je pok. DD, kao vlasnik nepokretnosti, dao ĐĐ prestalo smrću vlastodavca ...1995. godine i budući da ni po njegovoj volji niti s obzirom na prirodu posla ne proizilazi ono da važi za slučaj smrti davaoca, to prvi zaključeni ugovor o poklonu, sačinjen dana 17.01.2000. godine između DD tada već pokojnog, kao poklonodavca i VV kao poklonoprimca nije punovažan jer je zaključen suprotno odredbi člana 94. stav 3. Zakona o obligacionim odnosima. Otuda je ništav u smislu odredbe člana 103. istog propisa.

Ništavi ugovori ne proizvode pravno dejstvo pa odluka suda kojom se utvrđuje ništavost ima deklarativno dejstvo. Takvom odlukom se konstatuje postojeće pravno stanje. To dalje znači da, u konkretnom slučaju, EE ugovorom od 17.01.2000. godine nije stekao predmetnu nepokretnost pa stoga istom nije mogao punovažno raspolagati na način kako je to učinio ugovorom o poklonu od 06.02.2007. godine, u korist poklonoprimca GG. Na njega nije mogao preneti pravo svojine koje ni sam nije imao. Posledično, pravilan je zaključak drugostepenog suda da ni GG nije mogao raspolagati nepokretnošću na način kako je učinjeno predmetnim ugovorom o kupoprodaji od 16.07.2009. godine. Kod derivatnog sticanja pravo svojine se stiče izvođenjem tog prava iz prava prethodnika, te je za takvo sticanje bitna pravna činjenica da je prethodnik bio vlasnik. Kako u konkretnom slučaju prodavac nije bio vlasnik, to je pravilan zaključak da je predmetni ugovor od 15.07.2009 godine ništav.

Sledom rečenog, u tom delu odluka drugostepenog suda doneta je pravilnom primenom materijalnog prava, pa je Vrhovni sud primenom odredbe člana 416. stav 1. odlučio kao u stavu prvom.

Međutim, u pogledu preostalog dela drugostepene presude kojim se, suštinski, odlučuje o posledicama ništavosti, Vrhovni sud ocenjuje da zbog pogrešne primene materijalnog prava relevantne činjenice nisu utvrđene.

Odredbom člana 104. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da u slučaju ništavosti ugovora svaka ugovorna strana dužna je da vrati drugoj sve ono što je primila na osnovu takvog ugovora a ako to nije moguće, ili ako se priroda onoga što je ispunjeno protivi vraćanju, ima se vratiti odgovarajuća naknada u novcu, prema cenama u vreme donošenja sudske odluke ukoliko zakon što drugo ne određuje. O posledicama ništavosti odlučuje se u svakom konkretnom slučaju. To što prethodnik revidenta u momentu sačinjavanja ugovora o kupoprodaji nije bio vlasnik stvari dovodi do toga da svojina ne može biti pribavljena derivativnim putem, ali ne isključuje mogućnost pribavljanje svojine na originarni način budući da za taj način sticanja zakonodavac zahteva postojanje nekih drugih pravnih činjenica. Drugim rečima, od odgovora na pitanje da li je tuženi stekao pravo svojine originarnim putem zavisi odluka o posledicama ništavosti, u smislu odredbe člana 104. Zakona o obligacionim odnosima.

S tim u vezi, Vrhovni sud ukazuje da je revident još u odgovoru na tužbu naveo da restitucija nije moguća ''jer je savesni sticalac po osnovu ugovora o prometu nepokretnosti koji je ispunjen i prošlo je više od 10 godina''. Odredbom člana 21. Zakon o osnovama svojinskopravnih odnosa propisano je da se po samom zakonu pravo svojine stiče, između ostalog, održajem, dok je odredbom čl. 28 st. 3 predviđeno da savestan i zakonit držalac nepokretne stvari, na koju drugi ima pravo svojine, stiče pravo svojine na tu stvar održajem protekom deset godina. Prema odredbi člana 30. st. 1. i 2. istog zakona, vreme potrebno da se održaj počinje teći onog dana kada je držalac stupio u državinu stvari, a završava se istekom poslednjeg dana vremena potrebnog za održaj. Odredbom člana 72. stav 1. predviđeno je da je državina zakonita ako se zasniva na punovažnom pravnom osnovu koji je potreban za sticanje prava svojine i ako nije pribavljena silom, prevarom, zloupotrebom poverenja, a stavom 2. da je državina savesna ako držalac ne zna ili ne može znati da stvar koju drži nije njegova, dok je stavom 3. propisano da se savesnost državine pretpostavlja. Suštinski, održaj je konsolidacija pravnog stanja sa faktičkim. Redovan održaj postoji kada je državina bila savesna i zakonita, a protekao je zakonom propisani rok. Protekom zakonskog roka ispunjeni su uslovi za sticanje prava svojine održajem. Otuda, kada je u pitanju sticanje svojine po osnovu zakona, ono se stiče onda kada se ispune zakonom propisani uslovi, pa sudska odluka u tom smislu ima samo deklarativno dejstvo.

Sledom iznetog, i kako je revident u odgovoru na tužbu izneo činjenice koje ukazuju da je pravo svojine stekao originarnim putem, proizlazi da je drugostepeni sud to propustio da ceni.

Stoga je odluka primenom odredbe člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku morala biti ukinuta. Posledično je ukinuta odluka o troškovima postupka kako bi se o njima odlučilo konačnom odlukom.

U ponovnom postupku drugostepeni sud će ceniti da li je revident stekla pravo svojine originarnim putem, od čega zavisi osnovanost zahteva za restituciju. Takođe treba ceniti da je predmetni ugovor zaključen u zakonom propisanoj formi, overen i, prema stanju u spisu, ispunjen u celosti pa činjenica da je kasnije proglašen ništavim, jer je kupljen od nevlasnika, bi bila bez uticaja ako je tužena u državinu stupila na osnovu ugovora koji predstavlja zakonom propisan pravni osnov za državinu, odnosno ako se uknjižila, što bi moglo biti osnov za zakonitu državinu.

Nakon što navedeno razjasni i oceni, drugostepeni sud će doneti novu odluku o žalbi.

Predsednik veća - sudija

Tatjana Matković Stefanović,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković