U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema ni bitne povrede iz člana 374. stav 1. ovog zakona jer drugostepeni sud nije pogrešno primenio odredbe ovog zakona, a što je moglo uticati na donošenje pravilne i zakonite odluke.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na neodređeno vreme na radnom mestu prodavac u kiosku. Tužilac je bio privremeno sprečen za rad od 01.05.2017. godine do 04.05.2017. godine zbog operacije katarakte na očima, zatim je koristio godišnji odmor, a nakon isteka godišnjeg odmora tužilac nije došao na posao 03.07.2017. godine, zbog čega mu je pobijenim rešenjem od 22.09.2017. godine, otkazan ugovora o radu zbog neopravdanog izostanka sa posla od 01.07.2017. godine do 20.07.2017. godine, a da o razlozima nedolaska na posao nije obavestio nadređenog, na koji način nije poštovao radnu disciplinu propisanu opštim aktima poslodavca i ugovorom o radu, u smislu člana 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu i čl. 18. stav 3. tačka 4. Ugovora o radu. Pre donošenja rešenja tužiocu je dostavljeno pisano upozorenje od 25.08.2017. godine o razlozima za otkaz ugovora o radu na koje se tužilac pismeno izjasnio negirajući povredu radne discipline koja mu se stavlja na teret. Utvrđeno je da je tužiočev nadređeni BB pozvao tužioca da dođe na rad kako bi uradio popis i počeo da radi u kiosku, da je tužilac odgovorio da će doći 03.07.2017. godine, ali se nije pojavio na radnom mestu.

Kod ovako utvrđenog činjeničnog stanja pravilno je primenjeno materijalno pravo kada je tužbeni zahtev odbijen, jer su se u konkretnom slučaju stekli uslovi za otkaz ugovora o radu na inicijativu poslodavca zbog toga što je tužilac počinio povredu radne discipline koja mu je stavljena na teret jer je izostao sa rada u periodu od 01.07.2017. godine do 20.07.2017. godine, a nije dostavio dokumentaciju kojom bi opravdao odsustvo sa rada.

Prema članu 179. stav 3. tačka 8. Zakona o radu („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 24/05 ... 75/14), poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom ukoliko ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca.

Članom 18. stav 3. tačka 4. Ugovora o radu od 01.10.2014. godine, propisano je da poslodavac može zaposlenom da otkaže ugovor o radu ako zaposleni ne poštuje radnu disciplinu propisanu Pravilnikom o radu, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca i to naročito u slučaju neopravdanog izostajanja sa rada u trajanju dužem od tri radna dana uzastopno ili pet radnih dana sa prekidima u toku tri meseca.

U postupku je utvrđeno da je tužiocu sprečenost za rad prestala zaključno sa 30.06.2017. godine, pa je bio u obavezi da se narednog radnog dana, odnosno 01.07.2017. godine, javi na rad, što on nije učinio, već je neposrednog rukovodioca telefonom obavestio o izostanku i rekao da će doći na posao 03.07.2017. godine, ali se nije pojavio na radnom mestu, niti je dostavio dokumentaciju kojom bi opravdao odsustvo sa rada, što predstavlja nepoštovanje radne discipline u smislu navedenih zakonskih odredaba i odredaba ugovora o radu i Pravilnika o radu tuženog. Postupak otkaza ugovora o radu sproveden je u skladu sa zakonom, a tužiocu je omogućeno pravo na odbranu dostavljanjem pismenog upozorenja saglasno članu 180. stav 1. zakona.

Navodi revizije kojima se ukazuje da tuženi nije omogućio tužiocu pristup kod poslodavca u subotu 01.07.2017. godine, jer zaposleni u upravnoj zgradi subotom ne rade, pa nije mogao da donese medicinsku dokumentaciju i doznake, niti je obavešten o rasporedu/promeni rasporeda radnog vremena, nisu od uticaja na drugačije rešenje konkretnog spora. Kod činjenice da tužilac nije dolazio na posao od 01.07.2017. godine do 20.07.2017. godine (izostao je duže od 3 radna dana uzastopno), a da o razlozima izostanka nije obavestio tuženog niti je dostavio dokaz o opravdanosti izostanka sa posla. Tužilac do okončanja parnice nije dostavio dokaze koji opravdavaju njegov izostanak sa rada u navedenom periodu. Pored toga, tužilac po sopstvenoj volji i odluci nije dolazio na rad niti je pokazao bilo kakvu želju ili nameru da počne da radi, jer je u telefonskom razgovoru sa regionalnim menadžerom VV 03.07.2017. godine, koji je od tužioca zahtevao da dođe na ... pijacu i učestvuje u popisu kioska, naveo da nije na bolovanju i da ne može da dođe da radi (što je tužilac sam potvrdio u svom iskazu) već je neopravdano izostajao sa rada, iako je znao da na taj način čini povredu radne discipline, pa se neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. ZPP.

Ostalim navodima revizije ponavljaju se žalbeni razlozi koji su bili predmet pravilne i potpune ocene drugostepenog suda i osporava utvrđeno činjenično stanje, što nije dozvoljen revizijski razlog u smislu člana 407. stav 2. ZPP.

Na osnovu člana 414. ZPP odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća - sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković