.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12612/2023
09.05.2024. godina
Beograd
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Dobrile Strajina, predsednika veća, Dragane Mirosavljević, Nadežde Vidić, Gordane Komnenić i dr Ilije Zindovića, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., čiji je punomoćnik Miroslav Lazarević, advokat iz ..., protiv tužene Republike Srbije, Visokog saveta sudstva, Privrednog suda u Čačku, koju zastupa Državno pravobranilaštvo, Beograd, radi duga, odlučujući o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 22/23 od 26.01.2023. godine, u sednici održanoj 09.05.2024. godine, doneo je
R E Š E NJ E
NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 22/23 od 26.01.2023. godine, kao o izuzetno dozvoljenoj.
ODBACUJE SE, kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Višeg suda u Beogradu Gžrr1 22/23 od 26.01.2023. godine.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Drugog osnovnog suda u Beogradu Prr1 74/22 od 02.11.2022. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev i obavezana tužena da tužilji isplati 228.536,14 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 02.11.2022. godine do isplate. Stavom drugim izreke, odbijen je tužbeni zahtev u delu u kome je tužilja tražila da se obaveže tužena da joj isplati još 17.461,86 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 02.11.2022. godine do isplate. Stavom trećim izreke, obavezana je tužena da tužilji na ime troškova postupka isplati 30.000,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti do isplate.
Viši sud u Beogradu je presudom Gžrr1 22/23 od 26.01.2023. godine, odbio kao neosnovanu žalbu tužene i potvrdio prvostepenu presudu, a odbijen je i zahtev tužene za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena je blagovremeno izjavila reviziju, zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava, s tim što je predložila da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom, u skladu sa odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku.
Vrhovni sud je ocenio da u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji, kao izuzetno dozvoljenoj. Pobijana odluka doneta je uz primenu odgovarajućih odredbi Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku, koji se primenjuje u ovoj vrsti postupka i u kome pravilna primena materijalnog prava zavisi od utvrđenog činjeničnog stanja. Tužena u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu Zakona o zaštiti prava na suđenje u razumnom roku i Zakona o visini stope zatezne kamate u pogledu visine naknade štete i dosuđene kamate, koja je u konkretnom dosuđena od presuđenja, i na pogrešnu primenu odredaba Zakona o parničnom postupku, ali se ne ukazuje na zakonske razloge za izuzetnu dozvoljenost revizije iz člana 404. stav 1. ZPP. Shodno iznetom, u konkretnom slučaju nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o reviziji tužene, kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. stav 1. ZPP, jer iz napred iznetog proizlazi da u ovom predmetu nije potrebno odlučivati o reviziji radi novog tumačenja prava, radi razmatranja pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni radi ujednačavanja sudske prakse, pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke, na osnovu člana 404. stav 2. navedenog zakona.
Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. ZPP, u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.
Imajući u vidu da u postupku o sporovima male vrednosti revizija nije dozvoljena, odlučeno je kao u stavu drugom izreke, na osnovu člana 413. ZPP.
Predsednik veća – sudija
Dobrila Strajina,s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
