.jpg "Sudska praksa")
Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 12483/2025
30.10.2025. godina
Beograd
U IME NARODA
Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković, Marine Milanović, Tatjane Đurica i Vesne Mastilović, članova veća, u pravnoj stvari tužilja AA iz ... i BB iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Branislava Kitanović Bašić, advokat iz ..., protiv tuženog VV iz ..., čiji je punomoćnik Nikola Jasika, advokat iz ..., radi utvrđivanja nedostojnosti za nasleđivanje, odlučujući o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1009/25 od 09.04.2025. godine, u sednici održanoj dana 30.10.2025. godine, doneo je
P R E S U D U
DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tuženog izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1009/25 od 09.04.2025. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.
USVAJA SE revizija tuženog, pa se PREINAČAVAJU presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1009/25 od 09.04.2025. godine i presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 1075/23 od 15.10.2024. godine i PRESUĐUJE tako što se ODBIJA tužbeni zahtev tužilja da se utvrdi da je tuženi VV, nedostojan za nasleđivanje i da ne može naslediti ostavitelja GG, biv. iz ... na osnovu zakona ili zaveštanja, niti steći kakvu korist iz zaostavštine ostavitelja GG, što je tuženi dužan priznati i trpeti, kao i da naknadi tužiljama troškove postupka.
OBAVEZUJU SE tužilje da tuženom solidarno plate iznos od 440.250,00 dinara na ime troškova postupka u roku od 15 dana od dana prijema prepisa presude.
O b r a z l o ž e nj e
Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 1009/25 od 09.04.2025. godine, odbijena je kao neosnovana žalba tuženog i potvrđena presuda Osnovnog suda u Staroj Pazovi, Sudska jedinica u Inđiji P 1075/23 od 15.10.2024. godine, kojom je usvojen tužbeni zahtev tužilja i utvrđeno da je tuženi VV nedostojan za nasleđivanje i da ne može naslediti ostavitelja GG, biv. iz ..., na osnovu zakona i zaveštanja, niti steći kakvu korist iz zaostavštine ostavitelja GG, što je tuženi dužan priznati i trpeti i tuženi obavezan da tužiljama naknadi troškove postupka u iznosu od 48.725,00 dinara sa kamatom od izvršnosti do isplate. Odbijen je zahtev tužilja za naknadu troškova drugostepenog postupka.
Blagovremenom revizijom tuženi pobija pravnosnažnu drugostepenu presudu sa pozivom na član 404. ZPP, zbog pogrešne primene materijalnog prava, ističući da postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa, u interesu ravnopravnosti građana, odnosno radi ujednačavanja sudske prakse, a u vezi sa kvalifikacijom krivičnog dela u pogledu koga postoji pravnosnažna presuda krivičnog suda.
Članom 404. ZPP, je propisano da je revizija izuzetno dozvoljena zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja ne bi mogla da se pobija revizijom, ako je po oceni Vrhovnog kasacionog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i ako je potrebno novo tumačenje prava. O dozvoljenosti i osnovanosti revizije iz stava 1. ovog člana odlučuje Vrhovni kasacioni sud u veću od pet sudija.
Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju raspravlja pitanje nedostojnosti za nasleđivanje i ispunjenosti uslova u smislu Zakona o nasleđivanju, te kvalifikacije dela učinjenog od strane tuženog prema navodima tužilja koje ga čine nedostojnim za nasleđivanje pokojnog oca, Vrhovni sud nalazi da je u opštem interesu i u interesu ravnopravnosti građana, da se ovo pitanje razmotri, pa je odlučeno kao u izreci pod 1, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP.
Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. istog zakona, Vrhovni sud je ustanovio da je revizija tuženog osnovana.
U postupku nije učinjena bitna povreda iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.
Prema utvrđenom činjeničnom stanju, presudom Osnovnog suda u Staroj Pazovi 3 K br.170/2016 od 15.06.2016. godine koja je postala pravnosnažna 08.02.2017. godine, okrivljeni VV, u ovoj parnici tuženi, oglašen je krivim za izvršeno krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ, te je osuđen na kaznu zatvora u trajanju od osam meseci, u koju se ima uračunati i vreme provedeno u pritvoru počev od 04.06.2015. pa do 25.09.2015. godine. Opisane radnje koje prema navodima tužilja čine tuženog nedostojnim za nasleđivanje, a zbog pokušaja ubistva svog pokojnog oca, identične su radnjama opisanim u krivičnoj presudi kao biće krivičnog dela iz člana 194. stav 2. u vezi stava 1. KZ, krivičnog dela nasilje u porodici.
U vreme kada je izvršeno krivično delo nasilje u porodici, tuženi je živeo u ... u odvojenoj kući, pored roditeljske kuće, a povod za nasilničko ponašanje bio je nestanak struje u domaćinstvu tuženikovih roditelja. Tuženi je tom prilikom roditelje maltretirao fizički i psihički, da bi u jednom trenutku tužilja BB, uspela da pobegne kod komšija i pozove policiju. Sada pok. GG nikada nije tuženom oprostio za počinjeno nasilje i oni više nisu kontaktirali. Krajem te godine tuženi se odselio. Pokojni GG je preminuo 2021. godine i tuženi nije bio na njegovoj sahrani.
Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi zaključuju da je tuženi nedostojan za nasleđivanje na osnovu zakona i zaveštanja i za pribavljanje bilo kakve koristi iz zaostavštine svog pok. oca GG, imajući u vidu da je tuženi pokušao ubistvo oca – ostavioca što ga čini nedostojnim saglasno članu 4. Zakona o nasleđivanju. Nižestepeni sudovi smatraju da krivično delo za koje je tuženi osuđen, krivično delo nasilje u porodici, u sebi konzumira još jedno kazneno delo protiv lične slobode, odnosno da je tuženi pretnjama i dovođenjem u prinudni položaj izvršio i krivično delo protiv života i tela – telesnom povredom i pokušajem ubistva u smislu člana 4. tačka 1. Zakona o nasleđivanju. Iz navedenih razloga, usvajaju tužbeni zahtev tužilja.
Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo.
Članom 4. Zakona o nasleđivanju je utvrđeno da ne može naslediti na osnovu zakona ili zaveštanja, niti steći kakvu korist iz zaveštanja, tj. da je nedostojan onaj koji je umišljajno usmrtio ostavioca ili je to pokušavao; onaj koji je prinudom, pretnjom ili prevarom naveo ostavioca da sačini ili opozove zaveštanje ili neku njegovu odredbu ili ga je u tome sprečio; onaj koji je u nameri sprečavanja ostaviočeve poslednje volje uništio ili sakrio njegovo zaveštanje ili ga je falsifikovao; onaj ko se teže ogrešio o zakonsku obavezu izdržavanja ostavioca ili mu je uskratio nužnu pomoć. Na nedostojnost, sud pazi po službenoj dužnosti.
U konkretnom slučaju tužilje su tužbu zasnovale na tvrdnji da je tuženi nedostojan za nasleđivanje zato što je pokušao da usmrti ostavioca iz kog razloga nižestepeni sudovi zaključuju da je ispunjen zakonski uslov da se utvrdi da je tuženi nedostojan za nasleđivanje pok. oca.
Prema članu 12. Zakona o parničnom postupku, kada odluka zavisi od prethodnog pitanja o kome još nije doneo odluku sud ili drugi nadležni organ, parnični sud ima dve mogućnosti: da prekine postupak ili da sam reši to pitanje ako posebnim propisima nije drugačije predviđeno, s tim da odluka parničnog suda o prethodnom pitanju ima pravno dejstvo samo u parnici u kojoj je to pitanje rešeno.
U konkretnom slučaju odluka o nedostojnosti tuženog za nasleđivanje zavisi od kvalifikacije krivičnog dela koje je izvršeno radnjama koje su opisane u tužbi i nižestepenim odlukama. O tom prethodnom pitanju postupak nije u toku da bi se parnični mogao prekinuti ili da bi sam parnični sud ovo pitanje rešio. O tome je postupak vođen i pravnosnažno je okončan presudom krivičnog suda kojom su iste radnje kvalifikovane kao krivično delo nasilje u porodici za koje je tuženi oglašen odgovornim i osuđen na kaznu zatvora. U takvoj situaciji parnični sud nema ovlašćenje da sam rešava prethodno pitanje, već je saglasno članu 13. istog zakona u pogledu postojanja krivičnog dela i krivične odgovornosti učinioca vezan za pravnosnažnu presudu krivičnog suda kojom se optuženi oglašava krivim. Posebno imajući u vidu da teže krivično delo ne može biti sadržano u biću lakšeg krivičnog dela. Ubistvo i pokušaj ubistva su teža krivična dela od krivičnog dela nasilja u porodici.
Sledi, da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo, pa je na osnovu člana 416. ZPP, odlučeno kao u izreci presude.
Odluka o troškovima doneta je na osnovu člana 153, 154. i 165. ZPP, pa su tužilje solidarno obavezane da tuženom naknade troškove prvostepenog postupka na ime sastava tužbe i zastupanja na dva ročišta, troškove drugostepenog postupka za sastav žalbe i troškove revizijskog postupka za sastav revizije i taksi na reviziju i odluku po reviziji koje su opredeljene. Tuženom nisu dosuđeni troškovi na ime neopredeljenih taksi u prvostepenom i drugostepenom postupku.
Predsednik veća – sudija
Tatjana Miljuš, s.r.
Za tačnost otpravka
Zamenik upravitelja pisarnice
Milanka Ranković
