U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Miljuš, predsednika veća, Jasmine Stamenković i Tatjane Matković Stefanović, članova veća, u parnici po tužbi tužilaca AA i BB iz ..., VV, GG i DD iz ... i ĐĐ iz ..., čiji su punomoćnici Vladimir Đelić i drugi, advokati u ..., protiv tuženih Terna S.A. 85 Mesogeion Ave, Athens 115 26 Grčka, Ogranak Terna S.A. Serbia, Beograd, matični broj 20502749, čiji je punomoćnik Dragan Krstić, advokat u ... i Koridori Srbije DOO Beograd, matični broj 20498153, radi naknade štete, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2825/2023 od 08.05.2024. godine, u sednici održanoj 10.07.2025. godine doneo je

P R E S U D U

Revizija tužilaca se ODBIJA u delu kojim se pobija presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 2825/2023 od 08.05.2024. godine u delu kojim je preinačena prvostepena presuda Višeg suda u Leskovcu 17P 31/21 od 02.03.2023. godine i odbijen tužbeni zahtev tužilaca za naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah.

Delimično se USVAJA revizija tužilaca AA (oca), BB (majke), VV (supruge), GG (sina) i DD (sina), PREINAČUJE SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 2825/2023 od 08.05.2024. godine u drugom stavu izreke tako što se odbija žalba tuženih i potvrđuje presuda Višeg suda u Leskovcu 17P 31/21 od 02.03.2023. godine u delu kojim su obavezani tuženi da solidarno isplate iznose na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljeni duševni bol zbog smrti bliskog lica tužiocima pored dosuđenih u prvom stavu izreke još i: AA (ocu) i BB (majci) po 2.400,00 EVRA (ukupno po 6.400,00 EVRA) sa zakonskom zateznom kamatom od dana prvostepenog presuđenja 02.03.2023. godine na taj iznos do isplate, VV (supruzi), GG (sinu) i DD (sinu) po 3.200,00 EVRA svakom (ukupno po 8.000,00 EVRA svakom), sa zakonskom zateznom kamatom od dana prvostepenog presuđenja 02.03.2023. godine na taj iznos do isplate, dok se ODBIJA revizija u odnosu na odbijajući deo pravnosnažne presude za tužbeni zahtev za naknadu nematerijalne štete preko ovako dosuđenih do traženih iznosa od po 30.000,00 EVRA sa zateznom kamatom svakom od navedenih tužilaca, kao neosnovana.

ODBIJA se revizija tužioca ĐĐ izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 2825/2023 od 08.05.2024. godine u trećem stavu izreke, i u delu odluke o troškovima postupka u petom stavu izreke u odnosu na ovog tužioca, kao neosnovana.

UKIDA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 2825/2023 od 08.05.2024. godine u delu u kome je preinačena presuda Višeg suda u Leskovcu 17P 31/21 od 02.03.2023. godine i odbijeni tužbeni zahtevi za naknadu materijalne štete tužiocima AA, BB, VV, GG i DD, u četvrtom stavu izreke, i u delu odluke o troškovima postupka u petom stavu izreke u odnosu na ove tužioce, i u tom delu se predmet vraća drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

O b r a z l o ž e nj e

Viši sud u Leskovcu je doneo presudu 17P 31/21 dana 02.03.2023. godine kojom je u prvom stavu izreke konstatovao da delimično usvaja precizirani tužbeni zahtev tužilaca i obavezao tužene kao solidarne dužike da tužiocima na ime naknade štete usled smrti sada pokojnog EE iz ... dana ...2013. godine, isplate i to: tužiocu AA, ocu poginulog, na ime naknade materijalne štete u vidu redovne pomoći jednokratni iznos kapitalizirane rente od EUR 10.068,09 sa kamatom po stopi referentne kamatne stope Evropske centralne banke u skladu sa članom 4. Zakona o zateznoj kamati počev od 25.04.2022. godine pa do isplate, dok je višak zahteva za isplatu iznosa preko dosuđenog do traženog iznosa od 12.585,24 evra na ime naknade materijale štete odbio kao neosnovan; tužilji BB, majci poginulog na ime naknade materijalne štete u vidu redovne pomoći jednokratni iznos kapitalizirane rente od EUR 11.557,67 sa kamatom po stopi referentne kamatne stope Evropske centralne banke u skladu sa članom 4. Zakona o zateznoj kamati počev od 25.04.2022. godine pa do isplate, dok je višak zahteva za isplatu iznosa preko dosuđenog do traženog iznosa od 14.447,21 evro na ime naknade materijale štete odbio kao neosnovan; tužilji VV, supruzi poginulog na ime naknade materijalne štete u vidu izgubljenog izdržavanja jednokratni iznos kapitalizirane rente od EUR 21.326,40 sa kamatom po stopi referentne kamatne stope Evropske centralne banke u skladu sa članom 4. Zakona o zateznoj kamati počev od 25.04.2022. godine pa do isplate, dok je višak zahteva za isplatu iznosa preko dosuđenog do traženog iznosa od 37.715,37 evra na ime naknade materijale štete odbio kao neosnovan; tužiocu GG, sinu poginulog na ime naknade materijalne štete u vidu izgubljenog izdržavanja jednokratni iznos kapitalizirane rente od EUR 7.508,59 sa kamatom po stopi referentne kamatne stope Evropske centralne banke u skladu sa članom 4. Zakona o zateznoj kamati počev od 25.04.2022. godine pa do isplate, dok je višak zahteva za isplatu iznosa preko dosuđenog do traženog iznosa od 8.385,72 evra na ime naknade materijale štete odbio kao neosnovan; tužiocu DD, sinu poginulog na ime naknade materijalne štete u vidu izgubljenog izdržavanja jednokratni iznos kapitalizirane rente od EUR 2.350,60 sa kamatom po stopi referentne kamatne stope Evropske centralne banke u skladu sa članom 4. Zakona o zateznoj kamati počev od 25.04.2022. godine pa do isplate, dok je višak zahteva za isplatu iznosa preko dosuđenog do traženog iznosa od 4.838,19 evra na ime naknade materijale štete odbio kao neosnovan; tužiocu AA, ocu poginulog na ime naknade nematerijalne štete za duševni bol i strah pretrpljen zbog smrti bliskog lica (sina) iznos od EUR 12.000 sa kamatom po stopi referentne kamatne stope Evropske centralne banke u skladu sa članom 4. Zakona o zateznoj kamati počev od dana presuđenja pa do isplate, dok je višak zahteva za isplatu iznosa preko dosuđenog do traženog iznosa od 30.000 evra na ime naknade nematerijale štete odbio kao neosnovan; tužilji BB, majci poginulog na ime naknade nematerijalne štete za duševni bol i strah pretrpljen zbog smrti bliskog lica (sina) iznos od EUR 12.000 sa kamatom po stopi referentne kamatne stope Evropske centralne banke u skladu sa članom 4. Zakona o zateznoj kamati počev od dana presuđenja pa do isplate, dok je višak zahteva za isplatu iznosa preko dosuđenog do traženog iznosa od 30.000 evra na ime naknade nematerijale štete odbio kao neosnovan; tužilji VV, supruzi poginulog na ime naknade nematerijalne štete za duševni bol i strah pretrpljen zbog smrti bliskog lica (supruga) iznos od EUR 12.000 sa kamatom po stopi referentne kamatne stope Evropske centralne banke u skladu sa članom 4. Zakona o zateznoj kamati počev od dana presuđeda pa do isplate, dok je višak zahteva za isplatu iznosa preko dosuđenog do traženog iznosa od 30.000 evra na ime naknade nematerijale štete odbio kao neosnovan; tužiocu GG, sinu poginulog na ime naknade nematerijalne štete za duševni bol i strah pretrpljen zbog smrti bliskog lica (oca) iznos od EUR 12.000 sa kamatom po stopi referentne kamatne stope Evropske centralne banke u skladu sa članom 4. Zakona o zateznoj kamati počev od dana presuđenja pa do isplate, dok je višak zahteva za isplatu iznosa preko dosuđenog do traženog iznosa od 30.000 evra na ime naknade nematerijale štete odbio kao neosnovan; tužiocu ĐĐ, bratu poginulog na ime naknade nematerijalne štete za duševni bol i strah pretrpljen zbog smrti bliskog lica (brata) iznos od EUR 6.400, sa kamatom po stopi referentne kamatne stope Evropske centralne banke u skladu sa članom 4. Zakona o zateznoj kamati počev od dana presuđenja pa do isplate, dok je višak zahteva za isplatu iznosa preko dosuđenog do traženog iznosa od 30.000 evra na ime naknade nematerijale štete odbio kao neosnovan i obavezao tužene da tužiocima na ime troškova parničnog postupka solidarno isplate iznos od 835.862,17 dinara.

Apelacioni sud u Nišu je presudom Gž 2825/2023 od 08.05.2024. godine odbio kao neosnovanu žalbu tuženih i potvrdio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke u usvajajućem delu za zahtev za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica, tužilaca AA (oca) i BB (majke) za iznos od po 4.000 evra i tužilaca VV (supruge), GG (sina) i DD (sina) za iznos od 4.800 evra, sve sa kamatom po stopi referentne kamatne stope Evropske centralne banke počev od dana presuđenja 02.03.2023. godine do isplate, preinačio istu presudu u preostalom usvajajućem delu za zahtev za naknadu nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica i za strah, tako što je odbio kao neosnovane tužbene zahteve tužilaca prema tuženima i to tužilaca AA (oca) i BB (majke) za isplatu iznosa preko potvrđenog iznosa od 4.000 evra do dosuđenog iznosa od 12.000 evra, kao i za zahteve tužilaca VV (supruge) GG (sina) i DD (sina) za isplatu iznosa preko potvrđenog od po 4.800 evra do dosuđenog iznosa od 12.000 evra, sve sa kamatom po stopi referentne kamatne stope Evropske centralne banke počev od dana presuđenja 02.03.2023. godine do isplate; preinačio prvostepenu presudu u stavu prvom izreke u usvajajućem delu za zahtev za naknadu nematerijalne štete i to u odnosu na tužioca ĐĐ (brata) tako što je odbio kao neosnovan zahtev da se tuženi obavežu da tom tužiocu na ime naknade nematerijalne štete za pretrpljene duševne bolove zbog smrti bliskog lica i za strah isplate iznos od 6.400 evra sa kamatom po stopi referentne kamatne stope Evropske centralne banke počev od dana presuđenja do isplate; preinačio istu presudu u usvajajućem delu za zahtev za naknadu materijalne štete tako što je odbio kao neosnovane tužbene zahteve tužilaca da se obaveže tuženi da tužiocima i to AA (ocu) na ime naknade materijalne štete u vidu redovne pomoći isplate jednokratni iznos kapitalizirane rente od 10.068,09 evra, tužilji BB (majci) na ime naknade materijalne štete u vidu redovne pomoći isplate jednokratni iznos kapitalizirane rente od 11.557,67 evra, VV (supruzi) jednokratni iznos kapitalizirane rente na ime naknade materijalne štete u vidu izgubljenog izdržavanja od 21.326,40 evra, GG (sinu) na ime naknade materijalne štete u vidu izgubljenog izdržavanja jednokratni iznos kapitalizirane rente od 7.508,59 evra i DD (sinu) na ime naknade materijalne štete u vidu izgubljenog izdržavanja jednokratni iznos kapitalizirane rente od 2.350,60 evra, sve sa kamatom po stopi referentne kamatne stope Evropske centralne banke počev od 25.04.2022. godine pa do isplate i preinačio prvostepenu presudu u stavu drugom izreke, tako što je obavezao tužene da na ime troškova postupka tužiocima AA, BB, VV, GG i DD isplate iznos od 323.224,00 dinara, a obavezao tužioca ĐĐ da tuženom Terna S.A. Ogranak Terna S.A. Serbia Beograd na ime troškova postupka isplati iznos od 248.384,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su izjavili dozvoljenu i blagovremenu reviziju, kojom pobijaju presudu zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu po odredbama člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/2011 … 10/2023 – dr. zakon) i odlučio da je revizija delimično osnovana.

Pobijana presuda je doneta bez bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti. Nema bitne povrede odredaba parničnog postupka u smislu člana 374. stav 1. u vezi člana 387. Zakona o parničnom postupku, kako to revidenti ukazuju u reviziji, jer je drugostepeni sud u skladu sa ovlašćenjima iz odredbe člana 387. Zakona o parničnom postupku odbio kao neosnovanu žalbu u delu u kome je potvrdio prvostepenu presudu, a preinačio prvostepenu presudu i odlučio o zahtevima stranaka na način kako je to navedeno u izreci drugostepene presude. Nije bilo razloga da drugostepeni sud zakaže raspravu pred tim sudom po odredbi člana 383. stav 4. Zakona o parničnom postupku, jer je drugostepeni sud u svemu prihvatio za pravilno utvrđeno činjenično stanje od strane prvostepenog suda, te je delimično preinačio prvostepenu presudu na temelju drugačije primene materijalnog prava, te nema bitne povrede odredaba parničnog postupka u vezi sa primenom odredbe člana 383. stav 4. Zakona o parničnom postupku, niti je bilo potrebe za primenom odredaba člana 384. stav 5. i 6. Zakona o parničnom postupku.

Prema činjeničnom stanju koje je utvrdio prvostepeni sud, tuženi Koridori Srbije DOO je bio investitor izgradnje autoputa E 75, a tuženi Terna S.A. Athens Grčka Ogranak Terna S.A Serbia Beograd bio je izvođač radova na deonici Grabovnica – Grdelica po ugovoru koji je između njih zaključen, koji je zaključio ugovor sa preduzećem Gea Constructions DOO Pukovac kao podizvođačem. Gea constructions DOO Pukovac je kao podizvođač zaključio ugovor sa preduzećem Texniki Tehemeliosi Veria Grčka o tehničkoj saradnji na izvođenju građevinskih radova na izgradnji Koridora 10. U tom preduzeću je bio zaposlen sada pokojni EE iz ... i radio na izgradnji autoputa E 75. U tom svojstvu je dana ..2013. godine na mestu gde se nalazila baza tuženog Terna S.A. Athens Grčka Ogranak Terna S.A. Serbia Beograd, obavljajući svoje radne zadatke upravljao dilazicom, kojom prilikom je, a pošto je morao da produži ruku hidraulične dizalice i podigne je iznad kamiona, došlo do nastanka spoja između električnih provodnika i delova dizalice, što je prouzrokovalo njegovu smrt. Izvršenim inspekcijskim nadzorom povodom nastanka smrtne povrede na radu utvrđeno je da je do nastanka smrtne povrede na radu došlo zbog nesprovođenja mera bezbednosti i zdralja na radu. U samoj bazi, vlasništvu tuženog ogranka Terna S.A. Ogranak Terna S.A. Serbia bili su postavljeni znaci sa upozorenjem od opasnosti od visokog napona, ali ispod električnih vodova nije bila postavljena zaštita u vidu izolacionih zaštitnih pregrada, radi sprečavanja od slučajnog neposrednog ili posrednog dodira vodova pod naponom. Na osnovu nalaza i mišljenja veštaka Fakulteta zaštite na radu u Nišu iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu utvrđeno je da nisu bile preduzete sve neophodne mere zaštite na radu unutar ograđenog prostora – baze izvođača radova i da je postojao i propust u primeni propisa od strane stradalog zaposlenog, što je sve zajedno doprinelo nastupanju povrede na radu. Nepostavljanjem zaštite poslodavac je načinio povredu člana 9. Zakona o bezbednosti zdravlja na radu, a tuženi Koridori Srbije DOO Beograd kao investitor izgradnje autoputa nije adekvatno vršio nadzor nad izvođenjem radova na autoputu i na pratećim objektima i infrastrukturi, čime je načinio povrede članova 10, 12. i 14. Uredbe o bezbednosti i zdravlju na radu na privremenim ili pokretnim gradilištima. Sada pokojni EE je načinio povredu člana 71. Pravilnika o zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovaru tereta iz takvih vozila, jer pri manevrisanju autodizalicom u blizini električnih vodova, krak autodizalice mora biti postavljen tako da je isključena mogućnost njegovog dodira sa električnim vodovima, što on nije poštovao, odnosno nije postavio krak autodizalice na način da je isključena mogućnost dodira sa električnim vodovima, te je takvo njegovo postupanje doprinelo nastupanju povrede na radu sa 20%. Tužilja VV je supruga, a tužioci GG i DD su sinovi sada pokojnog EE, živeli su u zajedničkom domaćinstvu, tužilja nije radila, deca su bila na redovnom školovanju. EE je kao zaposleno lice izdržavao porodicu, suprugu i decu, i redovno pomagao oca, AA i majku BB, zbog njihovog lošeg imovinskog i zdravstvenog stanja stim da nisu živeli u zajedičkom domaćinstvu. Tužilac ĐĐ je brat sada pokojnog EE, ali nisu živeli u zajedničkom domaćinstvu od 1996. godine kada se EE odselio sa svojom porodicom, ali su braća ostala u bliskim odnosima.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja prvostepeni sud je delimično usvojio tužbene zahteve svih tužilaca i za naknadu nematerijalne štete i za naknadu materijalne štete.

Prvostepeni i drugostepeni sud saglasni su u oceni da su oba tužena pasivno legitimisani u odnosu na tužbene zahteve za naknadu štete tužiocima usled smrti bliskog lica, po odredbi člana 207. Zakona o obligacionim odnosima, zašta odgovaraju solidarno. I prvostepeni i drugostepeni sud saglasni su u oceni da je do štetnog događaja sa smrtnim ishodom po sada pokojnog EE došlo propustom tuženih, koji se ogleda u tome što tuženi Ogranak Terna S.A. Serbia Beograd kao izvođač radova i vlasnik baze na kojoj je sada pokojni EE obavljao svoje radne zadatke, nije postavio odgovarajuću zaštitu ispod električnih vodova u vidu izolacionih zaštitnih pregrada radi sprečavanja od slučajnog neposrednog ili posrednog dodira vodova pod naponom, a tuženi Koridori Srbije DOO Beograd kao investitor nije adekvatno vršio nadzor nad izvođenjem radova na autoputu i na pratećim objektima i infrastrukturi, ali i u oceni da je nastanku štetnog događaja i štete postojao i doprinos sada pokojnog EE, jer nije postupio u skladu sa odredbama Pravilnika o zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorno vozilo i istovaru tereta iz takvih vozila, jer nije postavio krak autodizalice na način da je isključena mogućnost njegovog dodira sa električnim vodovima, i da je takvo njegovo postupanje doprinelo nastanku štetnog događaja, imajući u vidu nalaz veštaka Fakulteta zaštite na radu u Nišu iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu, i saglasni su u oceni razmere tog doprinosa od 20%.

Revidenti osporavaju pravilnost utvrđenog činjeničnog stanja o mehanizmu nastanka štetnog događaja, pozivom na zapisnik inspekcije rada o inspekcijskom nadzoru izvršenom odmah nakon nesreće 11.10.2013. godine i iskaz svedoka ŽŽ, rukovodioca Službe bezbednosti i zdravlja na radu kod bivšeg tuženog Gea constructions DOO Pukovac, koja navodi da je usled loših vremenskih uslova došlo do formiranja elektroluka i stujnog udara, te isticanjem da se u dokazima ne pominje da je do električnog udara došlo zbog dodira mehaničke ruke dizalice, jer nikakvog oštećenja električnog voda nije bilo. Na osnovu toga smatraju da je pogrešno utvrđeno učešće poginulog u nesreći u obimu od 20%, odnosno smatraju da nikakvog učešća poginulog u nesreći nije bilo i da je apsolutna odgovornost tuženih, što dokazuje i okolnost da je deo baze ispod električnog voda visokog napona, u kome je došlo do nesreće, zatvoren za stalno i zabranjen svaki rad do kraja postojanja gradilišta.

Međutim, prvostepeni sud je cenio iskaz svedoka ŽŽ koja je navela da je do pogibije došlo od strujnog udara zato što je ruka dizalice na kamionu podignuta u blizini žica dalekovoda, te je usled loših vremenskih uslova došlo do formiranja elektroluka i strujnog udara, da je postojao znak opasnosti koji upozorava da u visini iznad 7,6 metara postoji opasnost od strujnog udara, da je poginuli radnik imao sve sertifikate za rukovanje dizalicom i po oceni svedoka je morao da predvidi da do ovakve nezgode može da dođe. Nadalje, prvostepeni sud je cenio i zapisnik inspektora rada o izvršenim inspekcijskom nadzoru od 11.10.2013. godine u slučaju smrtne povrede na radu EE, kojim se utvrđuje da je do smrtne povrede na radu došlo usled električnog udara napona od 35kv, zbog nesprovođenja mera bezbednosti i zdravlja na radu koja se ogleda u tome da poslodavac nije primenio mere bezbednosti zdravlja na radu propisane Uredbom o bezbednosti i zdravlja na radu na privremenim pokretnim gradilištima, u konkretnom slučaju znak sa upozorenjem od opasnosti visokog napona je postojao, ali ispod električnih vodova nije bila postavljena nikakva zaštita u vidu izolacionih zaštitnih pregrada radi sprečavanja od slučajnog neposrednog ili posrednog vodova pod naponom i da zaposleni kao vozač vozila i rukovalac dizalicom nije poštovao odredbe člana 71. Pravilnika o zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovara tereta iz takvih vozila tako da je nepravilnim manevrisanjem odnosno upravljanjem dizalicom doprineo da dođe do nastanka spoja između električnih provodnika i delova dizalice. Nadalje, na osnovu nalaza i mišljenja veštaka iz oblasti bezbednosti i zdravlja na radu prvostepeni sud je utvrdio povrede Uredbe o bezbednosti i zdravlja na radu na privremenim pokretnim gradilištima od strane poslodavca, pre svega da kada je god to moguće postojeće vazdušne električne vodovde treba premestiti izvan gradilišta ili isključiti njihovo napajanje, a ako to nije moguće mora se postaviti odgovarajuća zaštita ili upozorenje da bi se obezbedilo da zaposleni, vozila, električne i druge instalacije na gradilištu ne dođu u direktan ili indirektan dodir sa vazdušnim električnim vodovima, a ako vozila prolaze ispod vazdušnih eleketričnih vodova mora se postaviti odgovarajuća zaštita i oznake upozorenja, te da je poslodavac postavio oznake upozorenja, ali ne i odgovarajuću zaštitu, koja činjenica je doprinela nastupanju povrede na radu, čime je poslodavac načinio povredu iz člana 9. Zakona o bezbednosti zdravlja na radu. Međutim iz nalaza veštaka takođe je utvrđeno da je i zaposleni EE načinio povredu člana 71. Pravilnika o zaštiti na radu pri utovaru tereta u teretna motorna vozila i istovara tereta iz takvih vozila prema kojoj je pri manevrisanju autodizalicom u blizini električnih vodova, krak autodizalice mora biti postavljen tako da je isključena mogućnost njegovog dodira sa električnim vodovima, a stradali zaposleni nije postavio krak autodizalice na način da je isključena mogućnost njegovog dodira sa električnim vodovima i ta činjenica je doprinela nastupanju povrede na radu. Prema takvoj sadržini izvedenih dokaza ne proizlazi da je pogrešan zaključak nižestepenih sudova o uzrocima nastanka štetnog događaja i doprinosu sada pokojnog stradalog bliskog srodnika tužilaca.

Na osnovu tako pravilno i potpuno raspravljenih okolnosti od značaja za nastanak štetnog događaja koji je uzrokovao smrtnu posledicu po bliskog srodnika tužilaca, primenom odredaba člana 200. Zakona o obligacionim odnosima drugostepeni sud je drugačije odmerio pravičnu novčanu naknadu u odnosu na visinu pravične novčane naknade koju je primenom istog materijalnog prava utvrdio prvostepeni sud.

Pravilno je drugostepeni sud zaključio da tužiocima, ocu, majci, supruzi i sinovima preminulog ne pripada pravo na naknadu nematerijalne štete za pretrpljeni strah, jer za to nema osnova u materijalnom pravu, odredbi člana 200. i člana 201. Zakona o obligacionim odnosima, koje odredbe materijalnog prava drugostepeni sud u tom delu pravilno primenjuje.

Tim tužiocima nanet je duševni bol zbog smrti sada pokojnog sina, supruga i oca, iz čega proizilazi pravni osnov za naknadu nematerijalne štete u novčanom iznosu, koji prema odredbi člana 200. Zakona o obligacionim odnosima treba po visini opredeliti kao pravičnu novčanu naknadu, u meri u kojoj to jačina duševnih bolova i njihovo trajanje opravdava. Prema odredbi člana 201. Zakona o obligacionim odnosima, u slučaju smrti nekog lica sud može dosuditi članovima njegove uže porodice (bračni drug, deca i roditelji) pravičnu novčanu naknadu za njihove duševne bolove. Drugostepeni sud je prema okolnostima konkretnog slučaja pravičnu novčanu naknadu za pretrpljene duševne bolove zbog smrti oca, supruga, odnosno sina preminulog odmerio u iznosu od 5.000 evra za svakog od roditelja, po 6.000 evra za suprugu i decu, te po umanjenju za doprinos preminulog od 20%, preinačio je prvostepenu presudu i obavezao tužene da solidano tim tužiocima isplate: roditeljima po 4.000 evra (AA, ocu i BB, majci) odnosno po 4.800 evra tužilji VV, supruzi, tužiocima GG, sinu i DD, sinu. Revizijski sud ocenjuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kod odmeravanja pravične novčane naknade ovim tužiocima. Na to revidenti osnovano ukazuju. 

Drugostepeni sud je prenisko odmerio iznos pravične pogrešno primenjujući odredbu člana 200. stav 2. ZOO i odbio zahtev za naknadu nematerijalne štete preko dosuđenih iznosa od po 4.000,00 EVRA roditeljima, odnosno po 4.800,00 EVRA supruzi i deci preminulog. Ceneći utvrđene činjenice, objektivne i subjektivne okolnosti koje su od značaja za pravilno odmeravanje pravične naknade u konkretnom slučaju i vodeći računa o značaju povređenog dobra i cilju kome naknada služi, kao i da se njome ne pogoduje težnjama koje nisu spojive sa njenom prirodom i društvenom svrhom, u smislu odredbe člana 200. stav 2. ZOO, revizijski sud ocenjuje za pravičnu novčanu naknadu za duševne bolove zbog smrti bliskog srodnika, sina, roditeljima preminulog u iznosima od po 8.000,00 EVRA, a supruzi i deci od po 10.000,00 EVRA, nalazeći da ovi iznosi obezbeđuju pravničnu naknadu za njihove duševne bolove. Duševna trpljenja tužilaca zbog smrti sina, odnosno supruga i oca, su doživotna i takvog intenziteta da se tako odmerenom novčanom naknadom postiže svrha, a to je da se uspostavi koliko je moguće, narušena duševna ravnoteža trpljenjem prouzrokovanim štetnim događajem. S obzirom na utvrđeni doprinos nastanku štetnog događaja propustima samog preminulog, od 20%, po umanjenju za taj doprinos, preinačena je pravnosnažna presuda doneta u drugom stepenu tako što je odbijena žalba tuženih i potvrđena prvostepena presuda u delu u kome su obavezani tuženi da solidarno isplate tužicima AA (ocu) i BB (majci) ukupne iznose od po 6.400 evra i tužilaca VV (supruge), GG (sina) i DD (sina) za ukupne iznos od po 8.000 evra, sve sa kamatom po stopi referentne kamatne stope Evropske centralne banke počev od dana presuđenja 02.03.2023. godine do isplate, dok je odbijena revizija u odnosu na odbijajući deo preko ovako dosuđenih do traženih iznosa od po 30.000,00 EVRA sa zateznom kamatom svakom od navedenih tužilaca.

U reviziji, tužioci otac, majka, supruga i deca preminulog osporavaju pravilnost odluke drugostepenog suda u pogledu odmeravanja pravične novčane naknade i isticanjem da drugostepeni sud nije izveo nijedan dokaz u pravcu odmeravanja visine duševnog bola koji su pretrpeli tužioci, a smatraju da je drugostepeni sud u tom pravcu trebalo da izvede dokaze čitanjem iskaza tužilaca ili da ih sasluša, sve na raspravi pred drugostepenim sudom. Međutim, ovde se radi o primeni materijalnog prava na činjenice koje pravilno utvrdio prvostepeni sud ocenom izvedenih dokaza o trpljenju duševnih bolova roditelja, supruge i dece preminulog.

Pravilno je drugostepeni sud primenio odredbe materijalnog prava, člana 201. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima, kada je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev brata preminulog ĐĐ, jer ne spada u krug lica kojima zakon priznaje pravo na pravičnu novčanu naknadu zbog pretrpljenih duševnih bolova u slučaju smrti bliskog lica, brata, s obzirom da nisu živeli u trajnoj zajednici života. Konkretno, prema utvrđenim činjenicama oni nisu živeli u zajednici života od 1996. godine do štetnog događaja koji je prouzrokovao smrt brata ovog tužioca. U odnosu na pravo brata preminulog, prvostepeni sud je pogrešno primenio odredbu člana 201. stav 2. Zakona o obligacionim odnosima kada je našao da novčanu naknadu za pretrpljene duševne bolove zbog gubitka brata tom tužiocu treba dosuditi bez obzira što u vreme štetnog događaja nisu živeli u istom domaćinstvu, jer je po oceni tog suda emotivna bliskost između njih neprekinuta od 1996. godine kada se pokojni sa svojom porodicom odselio. Bez sumnje da je između braće postojala neprekinuta emotivna bliskost i povezanost, da su se međusobno pomagali u uslovima u kojima su morali da žive i privređuju, ali drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je našao da u takvoj situaciji ne postoji osnov za izuzetak u smislu da brata koji nije živeo u trajnoj zajednici života sa preminulim treba izjednačiti sa suprugom, roditeljima i decom preminulog po pravu na novčanu naknadu, za koje se to pravo ne uslovljava trajnom zajednicom života.

Drugostepeni sud je prinačio prvostepenu presudu i odbio tužbene zahteve svih tužilaca za naknadu materijalne štete kojima je prvostepeni sud dosudio naknadu materijalne štete u vidu kapitalizirane rente. Prema nalaženju prvostepenog suda, oba roditelja, supruga i deca pokojnog imaju pravo na naknadu materijalne štete u vidu jednokratne naknade, s obzirom da je poginuli roditelje redovno pomagao zbog njihovog lošeg imovinskog i zdravstvenog stanja, a suprugu i decu izdržavao, jer supruga nije radila, a deca su se nalazila na redovnom školovanju. Nalazom i mišljenjem veštaka ekonomsko-finansijske struke utvrđen je ukupan iznos svih obaveza tuženih prema svim tužiocima sa kapitaliziranom vrednošću na dan 25.04.2022. godine, korišćenjem aktuarskih metoda i verovatnoćom doživljenja, uz obračun zatezne kamate. Taj iznos je umanjen za doprinos poginulog od 20% nastanku štetnog događaja. Prvostepeni sud je obrazložio odluku o pravu tužilaca na dosuđivanje kapitalizirane rente, u jednom iznosu, time da mesečnim iznosima rente ne bi bili zaštićeni interesi tužilaca, a da će se dosuđivanjem kapitalizirane rente njihovi uslovi života poboljšati. Imao je u vidu da se radi o stranim državljanima, da su roditelji preminulog starije osobe lošeg imovinskog i zdravstvenog stanja, a i supruga i deca lošeg imovinskog stanja. Nadalje, prvostepeni sud je ocenio da bi osnivač tuženog Ogranak Terna S.A. Serbia Beograd mogao nakon završetka radova u Srbiji prestati da obavlja delatnost i zatvoriti se, na koji način bi moglo biti osujećeno pravo tužilaca na isplatu mesečne rente u narednom periodu. Prvostepeni sud navedeno smatra ozbiljnim uzrocima zbog kojih poverilac može zahtevati da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota, po odredbi člana 188. stav 5. Zakona o obligacionim odnosima.

Obrnuto, drugostepeni sud je ocenio da državljanstvo poverilaca ne predstavlja ozbiljan uzrok za dosuđivanje kapitalizirane rente u smislu odredaba člana 188. stav 4. i 5. Zakona o obligacionim odnosima, niti smatra konkretnim dokazima potkrepljenu tezu o mogućnosti da se zatvori fimra tuženog, smatra da se radi o pretpostavkama prvostepenog suda koje same po sebi ne opravdavaju dosuđivanje kapitalizirane rente.

Vrhovni sud ocenjuje da za sada ne može prihvatiti za pravilnu odluku drugostepenog suda kojom je odbio tužbene zahteve roditelja, supruge i dece preminulog za isplatu ukupne svote umesto rente. Pravo navedenih tužilaca proizilazi iz odredbe člana 188. Zakona o obligacionim odnosima, prema kojoj u slučaju smrti naknada se određuje po pravilu u obliku novčane rente, doživotno ili za određeno vreme, po pravilu mesečno unapred, ako sud ne odredi što drugo. Poverilac ima pravo da zahteva potrebno obezbeđenje za isplatu rente, osim ako to prema okolnostima slučaja ne bi bilo opravdano, a ako dužnik ne pruži obezbeđenje koje sud odredi, poverilac ima pravo da zahteva da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota čija se visina određuje prema visini rente i verovatnom trajanju poveriočevog života, uz odbitak odgovarajućih kamata. Iz ozbiljnih uzroka poverilac može i u drugim slučajevima zahtevati, odmah ili docnije da mu se umesto rente isplati jedna ukupna svota. Odredbom člana 194. stav 1. ZOO propisano je da lice koje je poginuli izdržavao ili redovno pomagao, kao i ono koje bi po zakonu imalo pravo zahtevati izdržavanje od poginulog ima pravo na naknadu štete koju trpi gubitkom izdržavanja, odnosno pomaganja. Primenom tih odredaba i odredaba Porodičnog zakona, na naknadu štete koju trpe gubitkom pomaganja od strane preminulog imaju pravo roditelji, od kojih otac ostvaruje penziju oko 370 evra, dok majka ne prima penziju, bave se poljoprivredom, ali je to neznatno, te je porodica siromašna i preminuli ih je redovno pomagao. Utvrđeno je da su u vreme smrti deca bila na redovnom školovanju, ali nema podataka o tome na dan presuđenja. Ova činjenica je od značaja zbog toga što do prvostepenog presuđenja ovakva davanja imaju karakter naknade štete, a za ubuduće davanja imaju karakter novčane rente. Bitno je pitanje prema situaciji u vreme presuđenja da li bi oba deteta preminulog imala pravo samo na novčanu naknadu štete do presuđenja u vidu izgubljenog izdržavanja od oca, ili bi prvostepenom presudom mogla da bude određena i novčana renta za ubuduće.

Drugostepeni sud nije pravilno ocenio razloge koje su isticali tužioci za vreme parničnog postupka, kojima su opravdavali potrebu za dosuđenjem jedne ukupne svote umesto rente za ubuduće. Na tu potrebu, protivno razlozima drugostepenog suda, upravo ukazuje situacija da su tužioci stranci u odnosu na dužnika davanja, ovde tuženog Koridori Srbije Beograd, te bi njihovo ishodovanje mesečne rente tokom dugog vremenskog perioda iziskivalo značajne napore, s ozbirom da bi to trebalo da ostvare u drugoj zemlji, što je skopčano i sa novčanim izdacima. To jesu ozbiljni uzroci, makar u odnosu na tuženog Koridori Srbija DOO Beograd.

Nisu raspravljene sve okolnosti od značaja za pravo na izdržavanje oba deteta u vreme prvostepenog presuđenja, i nisu raspravljene sve okolnosti od značaja za postojanje posebnih razloga, kao što je napred ukazano, da se tužiocima i za ubuduće dosudi jedinstveni iznos na mesto mesečne rente. Dalje, drugostepeni sud je propustio da ceni da su mesečni iznosi na ime naknade licima koje je poginuli izdržavao odnosno redovno pomagao dospeli do prvostepenog presuđenja u jedinstvenom novčanom iznosu, na šta tužioci svakako imaju pravo.

Zbog toga je, radi pravilne primene materijalnog prava u odlučivanju o tužbenim zahtevima za naknadu materijalne štete, ukinuta drugostepena presuda i predmet je u tom delu vraćen drugostepenom sudu na ponovno suđenje.

U odnosu na deo presude u pogledu koje je odbijena revizija, odluka je doneta po odredbi člana 414. Zakona o parničnom postupku. U delu u kome je usvojena revizija i preinačena drugostepena presuda odluka je doneta po odredbi člana 416. stav 1. Zakona o parničnom postupku. Ukinuta je drugostepena presuda u navedenom delu po odredbi člana 416. stav 2. Zakona o parničnom postupku. Rešenje o troškovima postupka ukinuto je po odredbama člana 165. Zakona o parničnom postupku, kako bi u ponovljenom postupku sud odlučio o troškovima celog postupka uz odluku o glavnoj stvari u nepresuđenom delu.

Predsednik veća – sudija,

Tatjana Miljuš, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković