Ispitujući pobijanu presudu u smislu odredbe člana 408. ZPP Vrhovni sud je našao da je revizija tuženog osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, na osnovu Zaključka Vlade Republike Srbije od 06.09.2012. godine, kojim je Republičkoj direkciji za robne rezerve data saglasnost da izvrši robnu razmenu 9.100.000 mineralnog đubriva za merkantilnu ppenicu i merkantilni kukuruz po paritetima koji su niži od utvrđenog paritetnog odnosa predmetnih roba u rasponu od 10% do 20% radi stimulacije poljoprivredne proizvodnje i ublažavanja posledica velikih suša, i saglasnosti da ugovaranje robne razmene tužilja vrši sa fizičkim licima – nosiocima poljoprivrednih gazdinstava, parnične stranke su zaključile ugovor o razmeni 27.09.2012. godine, kojim se tužilja obavezala da isporuči tuženom – prodavcu mineralno đubrivo u količini od 25.000 kilograma ukupne vrednosti 1.360.000,00 dinara, a prodavac da isporuči Direkciji merkantilni kukuruz roda 2013. godine u količini od 50.000 kilograma, ukupne vrednosti 1.360.000,00 dinara najkasnije do 15.12.2013. godine. Republička direkcija za robne rezerve je izdala pismeno „Razmena po Uredbi račun br. 324-866312/02“ od 02.10.2012. godine, uz naziv proizvoda NPK (15:15:15) u količini od 25.000 kilograma, ukupne vrednosti 1.360.000,00 dinara, sa navedenim datumom i mestom prometa 02.10.2012. godine Beograd i tuženog označila kao primaoca računa. „Azotara DOO“ Pančevo je izdala „Otpremnicu tuđe robe br.550“ dana 02.12.2012. godine sa nazivom artikla NPK mešani (15:15:15) paleta količine 25.000 kilograma, vrsta transporta kamion, robu preuzeo BB, korisnik robe tuženi, mesto istovara Blace. Otpremnica je potpisana od strane lica koje je robu preuzelo i lica koje je otpremnicu potvrdilo i izdalo. Tužilja je poslala opomenu tuženom uz navode da je mineralno đubrivo preuzeto i da postoji obaveza tuženog za isporuku 50 tona merkantilnog kukuruza roda 2013. godine, sa opomenom pred utuženje od 05.02.2014. godine, a 04.12.2014. godine, odgovorila je na dopis – molbu tuženog od 30.11.2013. godine, da ne može da prihvati odlaganje vraćanja duga jer nema ovlašćenje da menja odredbe ugovora. Presudom Osnovnog suda u Rumi K 384/21 od 07.10.2021. godine (pravnosnažna 29.03.2022. godine) VV je oglašen krivim između ostalog, što je u nameri da pribavi protivpravnu imovinsku korist lažnim prikazivanjem činjenica doveo u zabludu oštećenog AA (ovde tuženog) i naveo ga da učini nešto na štetu svoje imovine na taj način što je lažno obećao oštećenom AA da će u HIP „Azotara“ DOO Pančevo za oštećenog preuzeti 25.000 kilograma mineralnog đubriva po ugovoru o razmeni od 27.09.2012. godine i da će izvršiti prevoz svojim teretnim vozilom navedenih 25.000 kilograma mineralnog đubriva oštećenom AA, nakon čega je isti predao okrivljenom primerak navedenog ugovora koji je okrivljeni iskoristio i navedeno mineralno đubrivo prodao GG, nakon čega je GG isto prodao DD, a koje đubrivo je BB na osnovu ovlašćenja koje je okrivljeni VV dostavio HIP „Azotara“ DOO Pančevo, svojim teretnim vozilom preuzeo količinu od 25.000 kilograma mineralnog đubriva i izvršio prevoz navedenog đubriva DD iz ..., čime je izvršio krvično delo prevare iz člana 208. stav 3. u vezi stava 1. KZ pa mu je izrečena uslovna osuda i novčana kazna, a oštećeni AA upućen na parnicu radi ostvarivanja imovinsko-pravnog zahteva.

Prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev sa zaključkom da tužilja nije dokazala da je tuženom isporučila mineralno đubrivo u skladu sa ugovorom o razmeni od 27.09.2012. godine.

Drugostepeni sud nije prihvatio zaključak prvostepenog suda s obzirom da je formiran na osnovu pogrešne primene materijalnog prava, pa je pobijanu presudu preinačio i usvojio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da su parnične stranke bile u pravnom odnosu povodom zaključenog ugovora o razmeni od 27.09.2012. godine, kojim se tužilja obavezala da tuženom prenese u svojinu mineralno đubrivo u količini od 25.000 kilograma i da mu preda, a tuženi se obavezao da tužilji prenese svojinu na merkantilnom kukuruzu u količini od 50.000 kilograma i u tu svrhu da joj ga preda, čime su parnične stranke zaključile ugovor o razmeni, pa kako je tužilja ispunila svoju obavezu tako što je isporučila mineralno đubrivo u količini od 25.000 kilograma, a tuženi nije ispunio svoju obavezu isporukom merkantilnog kukuruza u količini od 50.000 kilograma, to je obavezao tuženog da tužilji preda 50.000 kilograma merkantilnog kukuruza.

Međutim, u toku postupka učinjena je bitna povreda postupka iz člana 374. stav 1. u vezi člana 383. ZPP, jer je drugostepeni sud, bez otvaranja glavne rasprave utvrdio drugačije činjenično stanje u odnosu na činjenično stanje utvrđeno u prvostepenom postupku.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu odluku i izveo zaključak da je tužilja ispunila svoju obavezu tako što je isporučila mineralno đubrivo u količini od 25.000 kilograma, a tuženi nije ispunio svoju obavezu isporukom merkantilnog kukuruza u količini od 50.000 kilograma, pa je obavezao tuženog da tužilji preda 50.000 kilograma merkantilnog kukuruza a da pri tome nije otvorio raspravu, kod zaključka prvostepenog suda da tužilja nije dokazala da je tuženom isporučila mineralno đubrivo u skladu sa ugovorom o razmeni od 27.09.2012. godine

U ponovnom postpuku drugostepeni sud će imati u vidu primedbu iznetu u ovom rešenju i otkloniti bitnu povredu postupka, pa će iznova doneti odluku o žalbi tuženog protiv prvostepene presude.

Sa iznetih razloga na osnovu odredbe člana 415.stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković