U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilje AA iz ..., Grad Leskovac, čiji je punomoćnik Ninoslava Vasić, advokat iz ..., protiv tuženog BB iz ..., Grad Leskovac, čiji je punomoćnik Srđan Janićijević, advokat iz ..., radi utvrđivanja ništavosti, odlučujući o reviziji tužilje izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 4107/24 od 05.11.2024. godine, u sednici održanoj dana 28.01.2026. godine, doneo je

P R E S U D U

PREINAČAVA SE presuda Apelacionog suda u Nišu Gž 4107/24 od 05.11.2024. godine, tako što se ODBIJA kao neosnovana žalba tuženog i POTVRĐUJE presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 6701/22 od 06.06.2024. godine.

OBAVEZUJE SE tuženi da tužilji naknadi troškove postupka po reviziji u iznosu od 27.500,00 dinara, u roku od 15 dana od dana dostavljanja prepisa presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Leskovcu P 6701/22 od 06.06.2024. godine, stavom prvim izreke, usvojen je tužbeni zahtev tužilje prema tuženom, pa je utvrđeno da ništav i bez pravnog dejstva Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti overen pred javnim beležnikom Desankom Marjanović iz ... OPU: 599/17 od 15.05.2017. godine zaključen između sada pok. VV, biv. iz ..., Grad Leskovac kao prodavca i tuženog kao kupca, što je tuženi dužan da prizna i trpi; stavom drugim izreke, obavezan je tuženi da tužilji na ime troškova postupka isplati iznos od 112.800,00 dinara, a ako iste ne plati u roku od 15 dana, dužan je da na iznos od 109.000,00 dinara plati i zakonsku zateznu kamatu počev od dana izvršnosti do konačne isplate.

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 4107/24 od 05.11.2024. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Leskovcu P 6701/22 od 06.06.2024. godine, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilje prema tuženom kojim je tražila da se utvrdi da je ništav i bez pravnog dejstva Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti overen pred javnim beležnikom Desankom Marjanović iz ... OPU: 599/17 od 15.05.2017. godine zaključen između sada pok. VV, biv. iz ..., Grad Leskovac kao prodavca i tuženog kao kupca, što je tuženi dužan da prizna i trpi, kao neosnovan; stavom drugim izreke, obavezana je tužilja da tuženom na ime troškova postupka isplati iznos od 155.620,00 dinara.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilja je izjavila reviziju pogrešno se pozivajući na odredbu člana 404. ZPP, jer je revizija dozvoljena po članu 403. stav 2. tačka 2. ZPP.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona parničnom postupku – ZPP u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. ZPP („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 72/11 ... 10/23) Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužilje osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je kći pokojne VV, koja je kao prodavac sa tuženim kao kupcem zaključila Ugovor o kupoprodaji nepokretnosti pred javnim beležnikom Desankom Marjanović iz ... OPU: 599/17 dana 15.05.2017. godine. Predmet ugovora su nepokretnosti u svojini prodavca i to kp br. ../2, kp br. ../1 u KO ..., upisane u ln br. .. i tri objekta na toj parniceli, kp br. .., kp br. .. i kp br. .. sve u KO ..., upisane u ln br. .., za ukupnu cenu od 1.000 evra. Tuženi je bratanac pok. VV, a brat od strica tužilji. Odmah nakon zaključenja navedenog ugovora o kupoprodaji pravni prethodnik tužene, VV je pokrenula parnicu radi utvrđenja ništavosti tog ugovora, a nakon njene smrti u parnicu je stupila tužilja. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke prosečna tržišna vrednost predmetnih objekata je 291.798,20 dinara. Ocenom nalaza i mišljenja veštaka poljoprivredne struke vrednost poljoprivrednog zemljišta za navedene kat. parcele koje su bile predmet ugovora o kupoprodaji je 320.080,00 dinara. U momentu zaključenja spornog ugovora o kupoprodaji pravni prethodnik tužilje je imala 80 godina, bila je nepismena i umela je samo da se potpiše. Živela je zajedno sa svojom ćerkom u zajedničkom domaćinstvu, ovde tužiljom. Tuženi je iskoristio odsutnost tužilje da zaključi sporni ugovor sa njenom majkom, pok. VV. VV je i ranije imala nameru da proda samo plac u ..., a ne i svu ostalu svoju nepokretnu imovinu, i odmah nakon zaključenja ugovora žalila se da je prevarena kako za ukupan iznos kupoprodajne cene, tako i na činjenicu da nije imala nameru da proda ostalu imovinu osim placa u ..., za koji je trebalo da dobije 1.000 evra. VV je tuženi isplatio iznos od 500 evra od ugovorenih 1.000 evra.

Na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev tužilje zauzimajući pravni stav da je zaključen zelenaški pravni posao u smislu člana 141. ZOO, jer pok. VV nije znala niti je mogla znati prave vrednosti predmetnih nepokretnosti, da je tuženi iskoristio njeno nedovoljno iskustvo i lakomislenost kao prodavca za koji je tuženi isplatio samo polovinu ugovorene kupoprodajne cene, koristeći ukupne prilike u kojima je pok. VV živela, te da prema procenjenim vrednostima predmetnih nepokretnosti je postojala očigledna nesrazmera prema stvarnim vrednostima predmetnih nepokretnosti i visine prodajne cene, zbog čega se na takav ugovor shodno primenjuju odredbe o posledicama ništavosti ugovora u smislu odredbi člana 103. i 104. ZOO.

Drugostepeni sud je, odlučujući o žalbi tuženog preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan, zauzimajući pravni stav da na osnovu predloženih i izvedenih dokaza nije utvrđeno da je pok. VV bila u stanju nužde ili u teškom materijalnom stanju, a imajući u vidu da je imala 80 godina ne može se govoriti ni o nedovoljnom iskustvu, a za lakomislenost nisu ponuđeni dokazi u smislu da je i ranije imala običaj da lakomisleno ulazi u pravne poslove i slično.

Po oceni Vrhovnog suda osnovano se revizijom tužilje ukazuje da je drugostepeni sud pogrešno primenio materijalno pravo kada je zaključio da tužbeni zahtev tužilje nije osnovan, odlučujući kao u izreci pobijane presude.

Prema odredbi člana 141. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima (u daljem tekstu: ZOO) ništav je ugovor kojim neko, koristeći se stanjem nužde ili teškim materijlanim stanjem drugog, njegovim nedovoljnim iskustvom, lakomislenošću ili zavisnošću, ugovori za sebe ili za nekog trećeg korist koja je u očiglednoj nesrazmeri sa onim što je on drugom dao ili učinio, ili se obavezao dati ili učiniti (zelenaški ugovor). Odredbom stava 2. istog člana propisano je da se na zelenaški ugovor shodno primenjuju odredbe istog Zakona o posledicama ništavosti ili o delimičnoj ništavosti ugovora (propisane članovima 104. i 105. ZOO).

Iz navedene zakonske odredbe proizilazi da bi ugovor bio zelenaški treba da ispunjava uslove i to: da postoji očigledna nesrazmera između onoga što jedna strana dobija i onog što ugovorom daje; da je iskorišćeni pristao na nesrazmeru u davanjima u stanju nužde, lakomislenosti, nedovoljnog iskustva ili zavisnosti; da je lice koje koristi stanje nužde druge strane znalo ili moralo da zna da se druga ugovorna strana nalazi u takvom stanju nužde, odnosno da je lakomisleno, da nema iskustva ili da je u položaju zavisnosti.

U konkretnom slučaju ispunjeni su uslovi za primenu odredbe člana 141. Zakona o obligacionim odnosima. Tužilja je dokazala kumulativnu ispunjenost uslova za utvrđenje da sporni ugovor o kupoprodaji predstavlja zelenaški ugovor, jer je dokazala postojanje kako subjektivnih okolnosti – nedovoljno iskustvo i lakomislenost (za zaključenje pravnog posla) tako i nesrazmernost međusobnog davanja kod zaključenja ugovora o kupoprodaji nepokretnosti kao teretnog pravnog posla. Naime, po oceni Vrhovnog suda pravilno je prvostepeni sud zaključio da je sada pokojna VV u vreme zaključenja spornog ugovora imala preko 80 godina života, bila je nepismena i umela je samo da se potpiše. O njoj se starala tužilja, a u njenom odsustvu saslušani svedok GG je potvrdila da je sporni ugovor zaključen u odsutnosti tužilje. VV nije znala niti je mogla znati za prave vrednosti predmetnih nepokretnosti, pri čemu je imala nameru da za iznos od 1.000 evra proda samo plac u ..., a ne i ostale nepokretnosti. Tuženi i njegov otac, kao bliski srodnici sada pok. VV i tužilje znali su za sve te činjenice i okolnosti pri zaključenju spornog ugovora. Veštačenjem veštaka građevinske i poljoprivredne struke utvrđena je tržišna vrednost predmetnih nepokretnosti na osnovu koje je prvostepeni sud utvrdio očiglednu nesrazmeru međusobnih davanja ugovarača u konkretnom slučaju, a tuženi je pritom čak i od tako ugovorene kupoprodajne cene isplatio samo 1/2 pokojnoj VV, odnosno 500 evra od ugovorenih 1.000, pa je prvostepeni sud pravilnom primenom materijalnog prava – člana 141. i 103. ZOO usvojio tužbeni zahtev (odlučio kao u stavu prvom izreke presude) i dao razloge koje prihvata i Vrhovni sud. Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka prvostepenog suda doneta primenom člana 153. i 154. ZPP u stavu drugom izreke.

Sa iznetih razloga na osnovu člana 416. stav 1. ZPP Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke ove presude.

Tužilja je uspela u postpuku po reviziji, pa joj na osnovu članova 153. stav 1, 154. i 163. stav 2. ZPP pripadaju opredeljeni troškovi ovog postupka. Tužilji su dosuđeni troškovi postupka po reviziji u ukupnom iznosu od 27.500,00 dinara i to za sastav revizije 18.000,00 dinara prema Tarifi o nagradama i naknadama troškova za rad advokata („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 43/2023) i za sudske takse na reviziju 3.800,00 dinara i na odluku po reviziji 5.700,00 dinara, prema Tarifnom broju 1. i 2. Taksene tarife Zakona o sudskim taksama („Službeni glasnik Republike Srbije“ broj 28/94 ... 95/2018).

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je primenom člana 165. stav 2. ZPP odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća-sudija,

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković