Apelacioni sud u Beogradu je, presudom Gž 995/22 od 13.02.2025. godine, stavom prvim izreke, odbio kao neosnovane žalbe parničnih stranaka i potvrdio presudu Višeg suda u Beogradu P 19812/18 od 22.10.2021. godine, u stavovima prvom, drugom, trećem, četvrtom, šestom i sedmom izreke. Stavom drugim izreke, odbačena je, kao nedozvoljena, žalba tužilaca izjavljena protiv stavova trećeg, petog i šestog izreke presude Višeg suda u Beogradu P 19812/18 od 22.10.2021. godine. Stavom trećim izreke, odbijeni su zahtevi tužioca i tuženog „Gravomax“ d.o.o. Beograd, za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužilac je blagovremeno izjavio reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka i pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, 72/11...10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23) i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti. Revizijom tužioca ukazuje se na bitnu povredu iz odredbe člana 374. stav 2. tačka 12. Zakona o parničnom postupku, međutim, ta bitna povreda nije razlog za izjavljivanje revizije u smislu odredbe člana 407. stav 1. tačka 2. istog Zakona.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, pravni prethodnik tužioca, VV, postala je suvlasnik sa udelom od 1/2 na predmetnom lokalu u ..., u Ul. ... br. ..., treći lokal levo od ulaza, sa sobom na uglu, površine 22 m2, na osnovu delimičnog rešenja Agencije za restituciju koje je postalo pravnosnažno 20.07.2014. godine. Na osnovu sudskog poravnanja od 29.12.2014. godine, zaključenog pred Prvim osnovnim sudom u Beogradu pod br. R1 344/14, izvršeno je razvrgnuće suvlasničke zajednice između GG i VV, prema kome je VV iz ... pripalo pravo svojine na predmetnom poslovnom prostoru, u celini. Javno preduzeće ''Poslovni prostor'' je tužiocu, kao zakonskom nasledniku VV predalo predmetni poslovni prostor na osnovu zapisnika od 31.10.2014. godine. Između JP ''Poslovni prostor Vračar'' i tuženog „Gravomax“ d.o.o. Beograd, zaključen je ugovor br. 1117/06 od 02.10.2006. godine o korišćenju poslovnog prostora kojim se zakupac obavezao da mesečno plaća naknadu određenu Odlukom o utvrđivanju zakupnine za poslovni prostor na kome je nosilac prava korišćenja Opština Vračar. To preduzeće je, kao zakupac, bilo u posedu predmetnog lokala do 31.07.2017. godine kada je lokal predat u posed tužiocu. Zakupnina za predmetni lokal za 2014. godinu iznosi 1.339 evra, za 2015. godinu 2.167 evra, za 2016. godinu 2.165 evra, a za 2017. godinu 1.292 evra. Između tuženih je zaključen ugovor o franšizingu 07.12.2010. godine, u cilju unapređenja plasiranja proizvoda na području Grada Beograda, radi ostvarivanja poslovne saradnje između ugovornih strana. Davalac franšizinga, tuženi „Ivatex“ d.o.o. Ivanjica je ustupio izabranom trgovcu, tuženom „Gravomax“ d.o.o. Beograd, pravo isključive prodaje svog asortimana, proizvoda na tačno određenoj teritoriji radi prodaje krajnjem korisniku – kupcu. Obaveze primaoca franšizinga su, prema ugovoru, između ostalog obaveza spoljnjeg jednobraznog uređenja prostora, odnosno radnje, obaveza nabavke robe davaoca franšizinga i poslovanje pod firmom „Gravomax“ d.o.o. Beograd i zaštitnim znakom „...“. U predmetnom lokalu vršena je prodaja časovnika, a kasnije i prodaja košulja, kravata i tekstila firme „...“, tako što su svi pazari i računi izdavani na ime preduzeća „Gravomax“ d.o.o. Beograd a dobavljač je bilo preduzeće „Ivatex“ d.o.o. Ivanjica, pri čemu nije prodavana druga roba osim roba marke „...“. Nesporno je da preduzeće „Gravomax“ d.o.o. Beograd, nije plaćalo zakupninu tužiocu, niti njegovim pravnim prethodnicima, u utuženom periodu. Tuženi „Ivatex“ d.o.o. Ivanjica nije bio zakupac predmetnog poslovnog prostora, već je prema zaključenom ugovoru o franšizingu, kao davalac franšize, dopustio korisniku – primaocu franšize, tuženom preduzeću „Gravomax“ d.o.o. Beograd, pravo poslovanja pod njegovim poslovnim imenom.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca za činidbu, otkaz korišćenja predmetnog poslovnog prostora i za naknadu štete preko dosuđenog iznosa od 6.963 evra do traženog iznosa od 55.645 evra, odbili, primenom odredbe člana 28. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, na osnovu utvrđenog činjeničnog stanja da tuženi preduzeće „Ivatex“ d.o.o. Ivanjica nikada nije bilo u državini, odnosno zakupu predmetnog poslovnog prostora, dok se tuženi „Gravomax“ d.o.o. Beograd iselio iz predmetnog lokala 31.07.2017. godine, pošto je protekom roka od tri godine, propisanim tim odredbama Zakona, izgubio pravo da ga dalje koristi. Po oceni nižestepenih sudova, tuženi „Gravomax“ d.o.o. Beograd je dužan da tužiocu isplati, na ime neplaćene zakupnine 6.293,50 evra na osnovu odredbe člana 28. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, jer je bio dužan da tužiocu plaća mesečno naknadu u istom iznosu koliko bi plaćao i JP ''Poslovni prostor'' u periodu od 20.07.2014. godine, dakle od pravnosnažnosti rešenja, kojim je pravnom prethodniku poslovni prostor vraćen, odnosno od 29.12.2014. godine, kada je pravni prethodnik tužilaca stekla vlasništvo na čitavom lokalu, pa do momenta kada se zakupac iselio iz lokala, što znači da je preko tog iznosa a do traženog iznosa od 55.645 evra, tužbeni zahtev neosnovan.

Po oceni Vrhovnog suda nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 28. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju (''Službeni glasnik RS'', br. 72/2011 ... 153/2020), propisano je da se poslovni objekti i poslovne prostorije vraćaju bivšem vlasniku u svojinu i državinu, izuzev ako su uloženi u kapital podržavljenog preduzeća radi sticanja udela, odnosno akcija (stav 1.). Poslovni objekti i poslovne prostorije iz stava 1. ovog člana, date u zakup bilo koje vrste ili srodan odnos, vraćaju se bivšem vlasniku u svojinu, u skladu sa ovim zakonom, a po isteku tri godine od dana izvršnosti rešenja o vraćanju imovine i u državinu, ako se bivši vlasnik i zakupac drugačije ne sporazumeju. U periodu od sticianja svojine do stupanja u posed bivšeg vlasnika, zakupac stupa u pravni odnos sa njim po ugovoru koji je zaključio sa prethodnim vlasnikom (stav 2.).

U konkretnom slučaju, tuženi „Gravomax“ d.o.o. Beograd je predmetni lokal koristio na osnovu ugovora koji je zaključio sa JP ''Poslovni prostor Vračar'' 02.10.2006. godine, što znači da je pravni prethodnik tužioca (pokojna VV) stupila u pravni odnos sa tim tuženim nakon što je predmetni lokal vraćen pravnosnažnim rešenjem Agencije za restituciju (u delu od 1/2), odnosno nakon što joj je, zaključenim poravnanjem sa drugim suvlasnikom, predmetni lokal pripao u isključivu svojinu (29.12.2014. godine). To znači da je tuženi „Gravomax“ d.o.o. Beograd, bio dužan da pravnom prethodniku tužioca zakupninu plaća na osnovu ugovora od 02.10.2006. godine, što za tri godine korišćenja lokala ukupno iznosi 6.293,50 evra, a nije dužan da plaća preko tog iznosa, kako su pravilno zaključili nižestepeni sudovi. Tužbeni zahtev tužioca za činidbu, otkaz korišćenja predmetnog poslovnog prostora je neosnovan, jer se tuženi „Gravomax“ d.o.o. Beograd iselio iz predmetnog lokala 31.07.2017. godine, nakon što je, na osnovu odredbe člana 28. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, imao mogućnost da lokal koristi na osnovu ugovora zaključenog pre vraćanja imovine pravnom prethodniku tužioca (02.10.2006. godine). Tuženi „Ivatex“ d.o.o. Ivanjica, nikada nije bio u državini predmetnog lokala, već je tuženi „Gravomax“ d.o.o. Beograd, u njemu prodavao robu marke „...“, na osnovu ugovora o franšizingu zaključenom između tuženih.

Neosnovani su navodi revizije tužioca da su tuženi protivpravno boravili u njegovom poslovnom prostoru u periodu od 2014. do 2017. godine. Suprotno tim navodima revizije, tuženi „Ivatex“ d.o.o. Ivanjica, nikada nije koristio predmetni lokal, dok je tuženi „Gravomax“ d.o.o. Beograd, u tom periodu, predmetni lokal koristio na osnovu ovlašćenja iz člana 28. stav 2. Zakona o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju, pošto je pravni prethodnik tužioca, sa njim stupio u pravni odnos na osnovu ugovora koji je taj tuženi zaključio sa JP ''Poslovni prostor Vračar'' 02.10.2006. godine. Zbog toga tužilac neosnovano u reviziji ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 2. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković