Presudom Apelacionog suda u Kragujevcu Kž1-333/25 od 26.08.2025. godine, u prvom stavu izreke odbijene su kao neosnovane žalbe okrivljenog AA i njegovih branilaca i javnog tužioca Višeg javnog tužilaštva u Kraljevu i presuda Višeg suda u Kraljevu K. 37/24 od 20.05.2025. godine je potvrđena, osim u delu odluke o troškovima krivičnog postupka. U drugom stavu izreke drugostepene presude usvojena je žalba punomoćnika oštećenog BB i presuda Višeg suda u Kraljevu K. 37/24 od 20.05.2025. godine je preinačena samo u delu odluke o troškovima krivičnog postupka, tako što je Apelacioni sud u Kragujevcu okrivljenog AA, pored troškova koje je dužan da plati sudu i javnom tužilaštvu, obavezao da naknadi troškove oštećenog BB, o čijoj visini će posebnim rešenjem odlučiti prvostepeni sud.

Protiv navedenih pravnosnažnih presuda zahtev za zaštitu zakonitosti blagovremeno su podneli branioci okrivljenog AA:

- advokat Miljana Zindović, zbog povrede zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, drugostepenu presudu preinači i okrivljenog oslobodi od optužbe ili da istu ukine i predmet vrati na ponovni postupak i odluku;

- advokat Ivan Jelić, zbog povrede zakona iz člana 485. ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud usvoji podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati na ponovno odlučivanje ili iste preinači na taj način što će okrivljenog osloboditi od optužbe za krivično delo iz člana 322. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika;

- advokat Srđan Spasojević, zbog povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 16. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, sa predlogom da Vrhovni sud podneti zahtev za zaštitu zakonitosti usvoji, pobijane presude ukine i spise predmeta vrati prvostepenom sudu na ponovno suđenje.

Vrhovni sud je dostavio primerke zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku (ZKP), i u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne odluke protiv kojih su zahtevi za zaštitu zakonitosti podneti, te nakon ocene navoda iznetih u podnetim zahtevima, našao:

Zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, advokata Miljane Zindović i advokata Ivana Jelića su neosnovani u odnosu na povrede zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) Zakonika o krivičnom postupku, dok su zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Ivana Jelića u preostalom delu kao i zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog, advokata Srđana Spasojevića, nedozvoljeni, a zahtev za zaštitu zakonitosti advokata Miljane Zindović je u preostalom delu nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branioci okrivljenog, advokat Miljana Zindović i advokat Ivan Jelić u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti navode da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, odnosno da opis dela naveden u izreci presude ne predstavlja krivično delo sprečavanje službenog lica u vršenju službene radnje iz člana 322. stav 4. u vezi stava 1. Krivičnog zakonika, a da radnje koje su opisane u izreci mogu predstavljati krivično delo ometanje službenog lica u vršenju službene dužnosti iz člana 23. stav 3. Zakona o javnom redu i miru ili neko krivično delo iz glave krivičnih dela protiv bezbednosti javnog saobraćaja, eventualno krivično delo iz člana 297. stav 3. Krivičnog zakonika, kojim navodima ukazuju i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakoniotisti branilaca okrivljenog su po oceni Vrhovnog suda neosnovani, a kako su ovi navodi već bili predmet razmatranja Apelacionog suda u Kragujevcu, jer je na iste ukazivano u podnetim žalbama branilaca na prvostepenu presudu, koji je, odlučujući po žalbama branilaca, ove navode ocenio neosnovanim i na strani 5. pasus 5., strani 6. pasus 1. i 2. i na strani 7. pasus 2. i 3. obrazloženja presude dao dovoljne i jasne razloge, iste i ovaj sud prihvata kao pravilne i u smislu člana 491. stav 2. ZKP na te razloge upućuje.

Branilac okrivljenog, advokat Srđan Spasojević, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da je pobijanim odlukama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) u vezi člana 16. stav 1. ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti, međutim, prilikom obrazlaganja ovako numerisane povrede, branilac navodi da se prvostepena presuda zasniva na izjavama oštećenog policajca i svedoka policajca kao i iskazima ispitanih svedoka, navodnih očevidaca predmetnog događaja, koji iskazi su protivrečni nanetim povredama oštećenog, pri čemu branilac ukazuje na propust suda da utvrdi doprinos oštećenog nastupeloj nezgodi, kao i činjenicu da sud nije cenio odbranu okrivljenog koji je ukazao na loše vremenske uslove, kišu, slabiju vidljivost, a kojim navodima na osnovu sopstvene ocene izvedenih dokaza izvlači zaključak o nepostojanju krivičnog dela čime suštinski ukazuje da je pobijanim odlukama pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i učinjena povreda zakona iz člana 440. ZKP.

Dalje, u podnetim zahtevima za zaštitu zakonitosti branioci okrivljenog, advokat Srđan Spasojević i advokat Ivan Jelić, ukazuju da je sud odbio izvođenje dokaznog predloga odbrane- rekonstrukcije, ne navodeći razloge za odbijanje, a kojim navodima se suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 395. ZKP.

Branilac okrivljenog, advokat Ivan Jelić, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti označava i povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP, jer je, po navodima branioca, izreka presude nerazumljiva, s obzirom da sadrži odluku o produženju pritvora, a u izreci nedostaje protivpravnost jer nije navedeno da li je službena radnja koju je oštećeni policijski službenik preduzeo zakonita što izreku takođe čini nerazumljivom.

Pored toga, u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti branilac okrivljenog, advokat Miljana Zindović, osporava dokaznu snagu nalaza veštaka saobraćajne struke, kao i nalaz i mišljenja veštaka medicinske struke na okolnost mehanizma nastanka, vrste i težine povreda, imajući u vidu da na telu oštećenog nema tragova direktnog kontakta motocikla i oštećenog, a nastupele povrede ne ukazuju da je do direktnog kontakta došlo. U zahtevu branilac osporava mesto gde se oštećeni nalazio u momentu kada je nastupila povreda, kao i povrede nastupele kod oštećenog, osporava iskaze svedoka u pogledu položaja tela oštećenog nakon nastupele povrede i iskaz policijskog službenika. Ovako iznetim navodima branilac suštinski ukazuje na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje i učinjenu povredu zakona iz člana 440. ZKP.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP, kojom su propisani razlozi za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, nije predviđena mogućnost podnošenje ovog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 395. ZKP, člana 438. stav 1. tačka 11) ZKP i člana 440. ZKP, to su zahtevi za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog u ovim delovima ocenjeni kao nedozvoljeni.

Branilac okrivljnog, advokat Miljana Zindović u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi da se presuda zasniva na dokazu na kome se po odredbama ZKP ne može zasnivati, kojim navodima suštinski ukazuje na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, koja predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka. Međutim, kako ovu povredu branilac dalje u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti ne obrazlaže i ne pojašnjava u čemu se ova povreda ogleda, to je po oceni Vrhovnog suda podneti zahtev u ovom delu bez propisanog sadržaja u smislu odredbe člana 484. ZKP, koja nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti kako razloga za njegovo podnošenje, tako i obrazloženje u čemu se povreda konkretno sastoji, te je zahtev u ovom delu odbačen.

Iz napred iznetih razloga, Vrhovni sud je na osnovu člana 491. ZKP i člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, doneo odluku kao u izreci ove presude.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                     Predsednik veća – sudija

Marija Ribarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                    Miroljub Tomić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković