Prema činjeničnom stanju, tužilac je radio kod tuženog na poslovima ... od 03.05.2019. godine bez ugovora o radu, da bi 12.09.2019. godine sa tuženim zaključio ugovor o radu na neodređeno vreme. Za vreme rada kod tuženog, tužilac je na posao dolazio po pozivu tuženog radi obavljanja ugovorenih ... . Tako je bilo do 30.06.2022. godine od kada poslodavac više nije pozivao tužioca i nakon tog datuma parnične stranke nisu bile više u kontaktu. Tuženi tužiocu nije dostavio akt na osnovu koga je došlo do prestanka radnog odnosa. Tek nakon što je tužilac prijavio tuženog kao poslodavca Ministarstvu za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja, Odeljenju inspekcije rada tuženi je tužiocu poštom 23.02.2023. godine dostavio sporazum o prestanku radnog odnosa potpisan od strane zakonskog zastupnika tuženog kao direktora i overen pečatom tuženog, sa obračunskim listama zarada za period od januara do juna 2022. godine. Tužilac ovaj sporazum nije potpisao. Tuženi je odjavljen sa obaveznog socijalnog osiguranja sa 30.06.2022. godine. Tužilac kao zaposleni tuženom nikada nije podneo zahtev da mu radni odnos prestane po osnovu sporazum. Da je odjavljen sa osiguranja tužilac je saznao par meseci od donošenja osporenog akta, a nakon izvršene provere u Republičkom fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su delimično usvojili tužbeni zahtev tužioca. Po nalaženju sudova, tužba je podneta blagovremeno budući da se rok od 60 dana propisan odredbom člana 195. stav 2. Zakona o radu u konkretnom slučaju računa od 23.02.2023. godine, kao dana kada je tužiocu putem pošte dostavljen sporazum o prestanku radnog odnosa. Dalje, primenom odredbi člana 175. tačka 3, 177. i 191. stav 1, 5. i 8. Zakona o radu, sudovi su zaključili da predmetni sporazum ne proizvodi pravno dejstvo, s obzirom da nije zaključen na način i u postupku kako je to propisano zakonom, odnosno da nije potpisan od strane tužioca, iz čega sledi da kod tužioca nije postojala volja da mu prestane radni odnos kod tuženog. Stoga je predmetni sporazum poništen kao nezakonit. Po nalaženju drugostepenog suda, kako tuženi nije dostavio tužiocu drugi otkazni akt osim predmetnog sporazuma, tužilac osnovano traži njegov poništaj. Primenom člana 191. stav 5. Zakona o radu, s obzirom na to da tužilac nije zahtevao vraćanje na rad, već naknadu štete, tuženi je obavezan da tužiocu isplati naknadu štete umesto vraćanja na rad u visini četiri neto zarade zaposlenog iz maja 2022. godine. Kao primarno pitanje u ovoj pravnoj stvari postavlja se pitanje blagovremenosti tužbe. Osnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava od strane nižestepenih sudova prilikom ocene ovog pitanja.

Odredbom člana 195. stav 1. Zakona o radu, propisano je da se protiv rešenja kojim je povređeno pravo zaposlenog može da pokrene spor pred nadležnim sudom, a stavom 2. istog člana rok za pokretanje spora jeste 60 dana od dana dostavljanja rešenja, odnosno saznanje za povredu prava.

Rok za podnošenje tužbe u radnom sporu je prekluzivni rok materijalnog prava i njegovo propuštanje dovodi do gubitka prava na sudsku zaštitu, što ima za posledicu nemogućnost suda da o predmetu takvog spora meritorno odlučuje. Njegovo računanje zavisi od toga da li je pravo koje se štiti povređeno odlukom ili faktičkom radnjom. Ako je pravo povređeno faktičkom radnjom, rok se računa od dana saznanja za povredu. To je dan kada je zaposleni saznao da mu je neko pravo uskraćeno, ograničeno, suženo ili na drugi način narušeno. U ovom slučaju, rok počinje teći prvog narednog dana od saznanja, a ističe protekom zakonom propisanog roka. Dan saznanja za povredu prava vezuje se za punu izvesnost o postojanju povrede.

U konkretnom slučaju, tužilac tužbom traži da se poništi sporazum o prestanku radnog odnosa, koji sporazum mu je dostavljen putem pošte. Nižestepeni sudovi smatraju da od tog datuma teče pomenuti rok od 60 dana. Međutim, imajuću u vidu da pisani sporazum poslodavca i zaposlenog po svojoj pravnoj prirodi predstavlja dvostrano obavezni ugovor koji mora biti sastavljen u pismenoj formi i potpisan od strane ugovarača, a zaključuje se dobrovoljno tj. saglasnošću volja poslodavca i zaposlenog i predstavlja izraz njihove slobodne volje. Predmetni sporazum nesporno tužilac nije potpisao, to sledi da ovaj sporazum ne proizvodi pravno dejstvo pa se od dana njegovog dostavljanja tužiocu ne može se računati rok od 60 dana. Dakle, u konkretnom slučaju pravo tužioca povređeno je faktičkom radnjom i rok se računa od dana saznanja za povredu, a to je dana kada je tužilac saznao za povredu.

Prema stanju u spisima predmeta, tužilac je do 30.06.2022. godine dolazio na posao, a od tog datuma poslodavac ga više nije pozivao, kako je to do tada uobičajno činio, niti je tužilac više radio kod tuženog. Pritom je 29.08.2022. godine protiv tuženog podneo tužbu, između ostalog, radi naknade štete i to za neisplaćeni regres za korišćenje godišnjeg odmora, ishranu u toku rada, naknade za rad noću, naknade za minuli rad, uvećanu zaradu za rad u dane državnih i verskih praznika, inostranih i domaćih dnevnica, naknade za neiskorišćeni godišnji odmor za 2019, 2020. i 2021. godinu, na ime naknade troškova za dolazak i odlazak sa rada, sve u periodu od 10.08.2019. godine do 30.06.2022. godine. U tužbi je navedeno da je tužilac posrednim putem saznao da ga je tuženi odjavio sa osiguranja 30.06.2022. godine.

U ponovnom postupku prvostepeni sud će, imajući u vidu da sporazum o prestanku radnog odnosa bez datuma koji je dostavljen tužiocu, tužilac nije potpisao i da stoga nikada nije ni proizveo pravno dejstvo, te da pravo čiju zaštitu tužilac traži nije povređeno tim sporazumom već faktičkom radnjom tuženog poslodavca, postupiti po primedbama iz ovog rešenja i pouzdano utvrditi sve činjenice od kojih zavisi blagovremenost tužbe, nakon čega će doneti novu odluku.

S obzirom na to da odluka o troškovima postupka zavisi od konačnog ishoda spora, pobijane presude su ukinute i u tom delu.

Iz navedenih razloga, odlučeno je kao u izreci rešenja na osnovu odredbe člana 416. stav 2. ZPP.

Predsednik veća - sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković