Tuženi je dostavio odgovor na reviziju tužioca, zahtevajući naknadu troškova revizijskog postupka.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“ br. 72/11...10/23), u vezi odredbe člana 92. Zakona o uređenju sudova (''Službeni glasnik RS'', br. 10/23), i utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je stekao diplomu o IV stepenu obrazovanja ..., zanimanje ''...'', 17.06.1986. godine. Između parničnih stranaka je zaključen ugovor o radu 05.05.2017. godine pod br. ...-...-..., kojim je tužilac zasnovao radni odnos radi obavljanja poslova radnog mesta nastavnika ... na određeno vreme u trajanju od 60 dana. Tužena je tužiocu 18.09.2017. godine izdala diplomu o stečenom srednjem obrazovanju obrazovnog profila ''...'' u trogodišnjem trajanju, nakon što je u školskoj 2016/2017 godina položio sva tri razreda srednje škole. Potom je tužena tužiocu 08.02.2018. godine izdala uverenje o položenom specijalističkom ispitu obrazovnog profila ''... – ...'', koji je tužilac pohađao u školskoj 2017/2018 godina. Rešenjem tužene br. .../...-... od 03.07.2020. godine, tužilac je primljen u radni odnos na neodređeno vreme kod tužene na radno mesto nastavnika ... sa punim radnim vremenom. Tužena je 22.12.2022. godine podnela prijavu za tužioca za dobijanje licence. Pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – Nacionalne zajednice, uputio je tuženoj 01.02.2023. godine zahtev za dopunu dokumentacije za tužioca, u kom je navedeno da je potrebno da u roku od 30 dana od dana prijema zahteva dostave: prepis ili overene kopije diplome o stečenom obrazovanju (diploma o stečenom srednjem obrazovanju) i dokaz o petogodišnjem radnom iskustvu u struci. Potom je isti Sekretarijat uputio tuženoj, 04.10.2023. godine urgenciju za dopunu dokumentacije za tužioca, pa su povodom dobijanja licence, direktorka i sekretar tužene, u periodu ostavljenom za dopunu dokumentacije (7 dana), u više navrata razgovarale sa tužiocem, pozivajući ga da donese traženu diplomu o stečenom III stepenu stručne spreme, što je tužilac i učinio, međutim, sekretar tužene je uočila da tužilac nema dovoljan period radnog iskustva između stečenih diploma odnosno da mu nedostaje staž. Tužilac nije dostavio nedostajuću dokumentaciju, jer nije imao dokaz o petogodišnjem radnom iskustvu, a tužena Pokrajinskom Sekretarijatu nije poslala ništa po njihovim zahtevima za dopunu dokumentacije u postupku dobijanja licence za tužioca. Pokrajinski Sekretarijat za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine – nacionalne zajednice je doneo rešenje br. 128-1603/2023 od 20.10.2023. godine, kojim je odbačen, kao neuredan, zahtev tužene za polaganje ispita za licencu tužioca, zaposlenog na radnom mestu nastavnika ... . Potom je tužena 10.10.2023. godine sačinila ponudu tužiocu za zaključenje aneksa ugovora o radu br. .../...-... radi premeštaja na radno mesto ''...''. U ponudi je kao razlog navela da zaposleni ne ispunjava uslove iz člana 139. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, za radno mesto na kome je zaposlen, te da je jedino radno mesto na koje zaposleni može da bude prebačen, a koje je upražnjeno, radno mesto ... . Tužilac je 23.10.2023. godine prihvatio ponudu za zaključenje aneksa ugovora o radu, pa su, potom, parnične stranke zaključile aneks ugovora o radu br. .../...-... od 24.10.2023. godine, kojim je tužilac premešten na poslove radnog mesta ''...''. Tužilac je sudu podneo tužbu radi poništaja tog aneksa, pa je Osnovni sud u Novom Sadu doneo presudu na osnovu priznanja P1 1113/2023 od 26.02.2024. godine kojim je aneks ugovora o radu poništen. Direktor tužene je na osnovu odredbe člana 144. stav 3. i 168. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja doneo rešenje br. .../...-... od 01.04.2024. godine na osnovu koga je tužiocu prestao radni odnos i otkazan mu je ugovor o radu br. .../...-... od 15.07.2020. godine, jer nije položio ispit za licencu. Odlučujući o žalbi tužioca izjavljenoj protiv tog rešenja Školski odbor tužene doneo je 19.04.2024. godine rešenje br. .../...-... kojim je žalba tužioca odbijena i potvrđeno rešenje direktora tužene br. .../...-... od 01.04.2024. godine.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, nižestepeni sudovi su tužbeni zahtev tužioca odbili, primenom odredbe članova 176. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, 139. stav 1. tačke 1. i stav 2, 141. stav 6, 144, 147. stav 2. i 3, 148, 167. stav 2. i 168. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja i člana 33. stav 5. Zakona o srednjem obrazovanju i vaspitanju. Primenom navedenih zakonskih odredbi, nižestepeni sudovi su zaključili da je zakonski uslov za obavljanje poslova nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika dozvola za rad, odnosno licenca, jer lice može da obavlja poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika bez licence najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi. Kako je u toku postupka utvrđeno da je tužilac radni odnos kod tužene zasnovao 05.05.2017. godine i da je, na osnovu navedenih zakonskih odredbi, bez licence, poslove nastavnika mogao da obavlja najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa, sledi da je jedino tužilac mogao da otkloni nedostatak u pogledu dostavljanja dokaza o petogodišnjem radnom iskustvu. Taj dokaz tužilac nije dostavio, a to je bilo neophodno za dopunu dokumentacije i nastavak postupka za dobijanje licence. Imajući u vidu da je Pokrajinski Sekretarijat 20.10.2023. godine, doneo rešenje kojim je odbačen zahtev tužene za polaganje ispita za licencu od strane tužioca, sledi da tužilac, u roku od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa, nije steklo licencu, koja predstavlja neophodni uslov za rad nastavnika, što znači da on ne ispunjava uslove iz člana 139. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, pa je nastupila činjenica koja je, prema odredbi člana 144. stav 3. istog Zakona, onemogućava dalji nastavak radnog odnosa tužioca kod tužene na poslovima radnog mesta ''....''. Po oceni nižestepenih sudova, nakon odbacivanja zahteva za polaganje ispita za licencu tužioca, nastupili su zakonski uslovi, odnosno činjenice koje onemogućavaju dalji zakonit nastavak radnog odnosa, zbog čega su direktor tužene, a potom i Školski odbor doneli odgovarajuća rešenja, na osnovu kojih tužiocu radni odnos nije prestao nezakonito, već po sili zakona, nezavisno od volje kako zaposlenog tako i poslodavca, nastankom činjenice za koju sam zakon vezuje prestanak prava i obaveze zaposlenog i poslodavca, odnosno činjenice koja onemogućava dalji nastavak radnog odnosa.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 144. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja (''Službeni glasnik RS'', br. 88/2017 ... 92/2023), propisano je da poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja lice koje ima dozvolu za rad (u daljem tekstu: licenca). Bez licence, poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika može da obavlja: 1) pripravnik; 2) lice koje ispunjava uslove za nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, sa radnim stažom stečenim van ustanove, pod uslovima i na način utvrđen za pripravnike; 3) lice koje je zasnovalo radni odnos na određeno vreme radi zamene odsutnog zaposlenog; 4) saradnik u predškolskoj ustanovi; 5) pedagoški i andragoški asistent i pomoćni nastavnik; 6) lice zaposleno u ministarstvu nadležnom za unutrašnje poslove koje izvodi nastavu iz stručnih predmeta u školi iz člana 90. stav 2. ovog Zakona, kako je propisano stavom 2. te odredbe zakona. Na osnovu odredbe člana 144. stav 3. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, lice iz stava 2. tačke 1.-3. ovog člana može da obavlja poslove nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika bez licence najduže dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi. Licenca nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika propisana je u odredbi člana 147. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, tako što je licenca javna isprava (stav 1.), ministarstvo izdaje licencu (stav 2.), ustanova je dužna da blagovremeno dostavi ministarstvu sve podatke u vezi sa licencom nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika (stav 3.). Licenca se izdaje nastavniku, vaspitaču i stručnom saradniku koji ima položen ispit za licencu na osnovu odredbe člana 148. istog Zakona. Odredbom člana 167. stav 2. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, propisano je da zaposlenom prestaje radni odnos ako se u toku radnog odnosa utvrdi da ne ispunjava uslove iz člana 139. stav 1. ovog Zakona, ili ako odbije da se podvrgne lekarskom pregledu u nadležnoj ustanovi na zahtev direktora. Uslovi za prijem u radni odnos su propisani odredbom člana 139. istog Zakona, tako što u radni odnos u ustanovi može da bude primljeno lice pod uslovima propisanim zakonom i to, pod tačkom 1) ako ima odgovarajuće obrazovanje, a uslov iz stava 1. tog člana Zakona dokazuje se prilikom prijema u radni odnos i proveravaju u toku rada.

Na osnovu odredbe člana 176. stav 1. tačka 2. Zakona o radu, zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje, volje poslodavca, ako mu je po odredbama zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa, zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova, danom dostavljanja pravnosnažne odluke.

Pravilnik o dozvoli za rad nastavnika, vaspitača i stručnih saradnika (''Službeni glasnik RS'', br. 22/2005 ... 9/2022), u odredbi člana 15. predviđa da ustanova podnosi ministarstvu, odnosno Pokrajinskom sekretarijatu za odobravanje polaganje ispita za licencu, posle savladanog programa uvođenja u posao, uz saglasnost pripravnika, tako što se uz zahtev podnosi dokumentacija navedena u stavu drugom te odredbe Pravilnika. U slučaju da ustanova ne dostavi potpunu dokumentaciju iz stava 2. tog člana, ministarstvo, odnosno Pokrajinski Sekretarijat daje primereni rok za njenu dopunu. Ako ustanova u ostavljenom roku ne dopunu dokumentaciju, smatra se da je odustala od zahteva (stav 3.).

Pravilnikom o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika iz opšte obrazovnih predmeta, stručnih saradnika i vaspitača u stručnim školama u području rada mašinstvo i obrada metala (''Službeni glasnik RS – prosvetni glasnik'', br. 4/2022) propisan je stepen i vrsta obrazovanja nastavnika, stručnih saradnika i pomoćnih nastavnika u stručnim školama u području rada mašinstva i obrada materijala i to za sticanje obrazovanja u trajanju od dve godine i za srednje obrazovanje i vaspitanje u trogodišnjem i četvorogodišnjem trajanju. Na osnovu odredbe člana 2. tog Pravilnika, nastavu i druge oblike obrazovno-vaspitnog rada iz opšte obrazovnih predmeta, kao i stručne poslove u području rada mašinstvo i obrada materijala, može da izvodi lice koje ispunjava uslove za nastavnika, odnosno stručnog saradnika koji su propisani posebnim Pravilnikom o stepenu i vrsti obrazovanja nastavnika, stručnih saradnika i vaspitača koji se donosi za sva područja rada. Odredbom člana 3. tačka 35. podtačka 2. alineja 19. Pravilnika, predviđeno je da za obavljanje praktične nastave za sve obrazovne profile u trogodišnjem trajanju u drugom i trećem razredu, osim za obrazovni profil mehaničar optike, i četvorogodišnjem trajanju u drugom, trećem i četvrtom razredu, osim za obrazovne profile: mašinski tehničar za kompjutersko konstruisanje i tehničar optike, potrebno je odgovarajuće srednje stručno obrazovanje u oblasti mašinstva, položen odgovarajući specijalistički, odnosno majstorski ispit sa petogodišnjom praksom. Na osnovu odredbe člana 2. tačka 35. podtačka 2. tog Pravilnika, dalje je predviđeno da lice iz svih alineja ove podtačke treba da je steklo trogodišnje ili četvorogodišnje obrazovanje u području rada mašinstva i obrada materijala ili najmanje tri godine radnog iskustva na poslovima odgovarajućeg profila van obrazovne ustanove.

Zakon o radu (''Službeni glasnik RS'', br. 24/2005 .. 95/2018), u odredbi člana 176. tačka 2., propisuje da zaposlenom prestaje radni odnos nezavisno od njegove volje i volje poslodavca ako mu je po odredbama Zakona, odnosno pravnosnažnoj odluci suda ili drugog organa zabranjeno da obavlja određene poslove, a ne može da mu se obezbedi obavljanje drugih poslova, danom dostavljanja pravnosnažne odluke.

U konkretnom slučaju, u toku trajanja radnog odnosa tužiocu utvrđeno je da on ne ispunjava uslove iz člana 139. stav 1. Zakona o osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, jer nema licencu za obavljanje poslova nastavnika, vaspitača i stručnog saradnika, te da je te poslove bez licence obavljao duže od dve godine od dana zasnivanja radnog odnosa u ustanovi, a Pokrajinski Sekretarijat je odbacio zahtev tužene za polaganje ispita za licencu od strane tužioca, imajući u vidu da nije dostavljen dokaz o njegovom petogodišnjem radnom iskustvu, koji je bio neophodan za dopunu dokumentacije i nastavak postupka za dobijanje licence. To znači da je tužiocu radni odnos prestao nezavisno od njegove volje i volje poslodavca u smislu odredbe člana 176. tačka 2. Zakona o radu, pa su pobijana rešenja tuženog pravilna i na zakonu zasnovana, a tužilac neosnovano revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Pravilna je i odluka o troškovima parničnog postupka, jer je doneta pravilnom primenom odredbe člana 153. stav 1. i 154. Zakona o parničnom postupku, imajući u vidu njegov ishod.

Na osnovu odredbe člana 414. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Troškovi revizijskog postupka na ime angažovanja punomoćnika, advokata, za sastav odgovora na reviziju i za sudske takse, tuženoj nisu bili potrebni u smislu odredbe člana 154. Zakona o parničnom postupku.

Na osnovu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković