Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi je izjavio blagovremenu reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, primenom člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku i utvrdio da je revizija osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je rešenjem načelnika Gradske uprave Grada Valjeva od 18.12.2017. godine raspoređen na poslove ... u Odeljenju za ... u zvanju viši referent, a nakon toga rešenjem od 26.12.2017. godine tužiocu je utvrđen koeficijent za obračun za isplatu plata od 10,85 i pravo na minuli rad u visini od 0,4 % od osnovice za svaku godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca, po kom je obračun plate vršen počev od 18.12.2017. godine. Rešenjem načelnika Gradske uprave Grada Valjeva od 24.08.2018. godine tužilac je raspoređen na poslove ... u Odseku za ... u zvanju viši referent počev od 24.08.2018. godine, a nakon toga rešenjem od 24.08.2018. godine utvrđen mu je koeficijent za obračun i isplatu plate i pravo na minuli rad od 0,4 % od osnovice za svaku godinu rada u radnom odnosu kod poslodavca po kome se obračun plate vrši od 04.08.2018. godine. Rešenjem načelnika Gradske uprave Grada Valjeva od 05.05.2021. godine tužiocu je utvrđeno pravo na minuli rad kod poslodavca u javnom sektoru na dan 27.04.2021. godine u ukupnom trajanju od 19 godina, 5 meseci i 15 dana i pravo na uvećanje plate za svaku godinu u radnom odnosu kod poslodavca u javnom sektoru od 0,4 % za navedeni period. Razlika u obračunu za isplatu plata za minuli rad obračunavana je počev od 27.04.2021. godine kao dana podnošenja tužiočevog zahteva o kome je odlučeno navedenim rešenjem. Veštačenjem je utvrđena visina neisplaćene razlike na ime minulog rada za tužioca za period od 29.06.2018. godine do 27.04.2021. godine. Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 29.06.2021. godine.

Tužilac tužbom u ovoj pravnoj stvari traži obavezivanje tužene na isplatu neisplaćene razlike na ime minulog rada u periodu od 29.06.2018. godine do 27.04.2021. godine, navodeći da je u spornom periodu osnovna plata tužioca uvećana 0,4% za svaku punu godinu rada ostvarenu kod poslednjeg poslodavca umesto pripadajućeg uvećanja za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod drugih poslodavaca u javnom sektoru.

Polazeći od ovako utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahteva, uz zaključak da tužilac nema pravo na minuli rad za vreme provedeno u radnom odnosu kod drugih poslodavaca u javanom sektoru u skladu sa rešenjem od 05.05.2021. godine, jer je propustio pravo na internu pravnu zaštitu u upravnom postupku i pravo da pokrene upravni spor, te da je stoga izgubio pravo da zahteva naknadu štete u visini neisplaćene razlike na ime minulog rada za period od 29.06.2018. godine do 27.04.2021. godine.

Po oceni Vrhovnog suda, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo kada je preinačio prvostepenu presudu i usvojio tužbeni zahtev, uz osnovan zaključak da u konkretnom slučaju tužiocu pripada prava na naknadu štete u visini neisplaćene razlike na ime minulog rada za vreme provedeno u radnom odnosu kod drugih poslodavaca u javanom sektoru, u skladu sa rešenjem od 05.05.2021. godine, i za utuženi period do 27.04.2021. godine.

Zakon o radu ("Sl. glasnik RS", br. 24/05, ... 109/25) članom 2. stav 2. propisuje da se odredbe tog zakona primenjuju i na zaposlene u državnim organima, organima teritorijalne autonomije i lokalne samouprave i javnim službama, ako zakonom nije drugačije određeno. Tuženi je jedinica lokalne samouprave, pa se na zarade zaposlenih kod tuženog primenjuje Zakon o platama u državnim organima i javnim službama („Sl. glasnik RS “ 23/01 ... 123/21).

Zakon o platama u državnim organima i javnim službama („Sl. glasnik RS “ 23/01 ... 123/21), koji se u konkretnom slučaju primenjuje do stupanja na snagu Zakona o platama službenika i nameštenika u organima autonomne pokrajne i jedinicama lokalne samouprave („Sl. glasnik RS “ 113/17, ... 123/21), a čija je primena odložena počev od 01.01.2025. godine, članom 1. propisuje da se tim zakonom uređuje način utvrđivanja plata, dodataka, naknada i ostalih primanja izabranih, postavljenih i zaposlenih lica u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave: 1) predsednika Republike, predsednika i potpredsednika Narodne skupštine, predsednika i zamenka predsednika poslaničke grupe, predsednika i zamenika predsednika stalnog radnog tela Narodne skupštine, narodnog poslanika na stalnom radu u Narodnoj skupštini, članova Vlade Republike Srbije (u daljem tekstu: Vlada), sudija Ustavnog suda, drugih izabranih lica i imenovanih, postavljenih i zaposlenih lica u ministarstvima, posebnim organizacijama, sudovima, javnim tužilaštvima, Republičkom javnom pravobranilaštvu, organima za prekršaje i u službama Narodne skupštine, predsednika Republike, Vlade i Ustavnog suda; 2) izabranih, postavljenih i zaposlenih lica u organima i organizacijama teritorijalne autonomije i lokalne samouprave; 3) zaposlenih u javnim službama koje se finansiraju iz budžeta Republike, autonomne pokrajine i jedinica lokalne samouprave. Član 2. stavom 1. istog Zakona propisuje da se plate izabranih, imenovanih i postavljenih lica i zaposlenih iz člana 1. ovog zakona utvrđuju se na osnovu osnovice za obračun plata (u daljem tekstu: osnovica), koeficijenta, dodatka na platu i obaveza koje zaposleni plaća po osnovu poreza i doprinosa za obavezno socijalno osiguranje iz plate, u skladu sa zakonom, dok člano 5. stav 1. tačka 1. da dodatak na platu pripada za vreme provedeno u radnom odnosu (minuli rad) - u visini od 0,4 % od osnovice, za svaku punu godinu rada ostvarenu u radnom odnosu kod poslodavca, u smislu člana 1. ovog zakona.

Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (Sl. glasnik RS" br. 38/19, 55/20, 51/22), koji se neposredno primenjuje, u članu 36 stavom 1. određuje da zaposleni ima pravo na dodatak na osnovnu platu u visini od 0,4% osnovne plate za svaku navršenu godinu rada u radnom odnosu (minuli rad) u državnom organu, organu autonomne pokrajine, odnosno organu lokalne samouprave, nezavisno od toga u kom organu je radio i da li je organ u kome je zaposleni radio u međuvremenu promenio naziv, oblik organizovanja ili je prestao da postoji, stavom 2. da se pravo na minuli rad ostvaruje i za godine rada kod poslodavca od koga je organ, odnosno poslodavac preuzeo nadležnosti, poslove i zaposlene, stavom 3. da zaposleni ostvaruje pravo na minuli rad i za godine rada provedene u organima ranijih saveznih država čiji je pravni sledbenik Republika Srbija, a koji su usled promene državnog uređenja prestali da postoje dok stavom 4. da pravo na minuli rad u skladu sa ovim članom, ostvaruju zaposleni počev od 22. marta 2019. godine.

U konkretnom slučaju, u skladu sa rešenjem od 05.05.2021. godine, tužiocu je utvrđeno pravo na minuli rad kod poslodavaca u javnom sektoru u trajanju od 19 godina, 5 meseci i 15 dana i pravo na uvećanje plate za svaku godinu u radnom odnosu kod poslodavca u javnom sektoru od 0,4 % za navedeni period.

Imajući u vidu priznat minuli rada tužioca kod poslodavaca u javnom sektoru u navedenom trajanju, te s tim u vezi odredbe Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Sl. glasnik RS “ 23/01 ... 123/21), koji se primenjuje kao lex specialis kao i odredbe Posebnog kolektivnog ugovora za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave, po kojima se prilikom utvrđivanja visine plate po osnovu minulog rada zaposlenima u lokalnoj samoupravi računa i vreme provedeno u radnom odnosu kod drugih poslodavaca u javnom sektoru, to i po oceni Vrhovnog suda tužilac ne mora tražiti zaštitu prava na isplatu tražene razlike za sporni period u internom postupku kod poslodavca. Navedeno pravo tužioca za period od 29.06.2018. godine do stupanja na snagu Posebni kolektivni ugovor za zaposlene u jedinicama lokalne samouprave (Sl. glasnik RS", br. 25/15, 50/15 - Aneks, 20/18, 34/18"Službeni glasnik RS", br. 38/19, 55/20, 51/22) postoji na osnovu Zakona o platama u državnim organima i javnim službama („Sl. glasnik RS “ 23/01 ... 123/21), a nakon toga u periodu do 27.04.2021. godine na osnovu navedenog zakona i PKU. Zbog toga, tužilac kome je priznato pravo na minuli rad u utvrđenom trajanju kod poslodavaca u javnom sektoru ima pravo na isplatu pripadajućeg iznosa razlike po osnovu minulog rada za utuženi period do podnošenja zahteva 27.04.2021. godine na osnovu navedenog zakona i PKU koji se, kada su u pitanju prava iz radnog odnosa zaposlenih u lokalnoj samoupravi, neposredno primenjuje. Kasnije donošenje Kolektivnog ugovora kod tuženog kao poslodavca ne može imati za posledicu gubitak prava koja su tužiocu pripala primenom zakona i PKU, u periodu do 27.04.2021. godine. S obzirom na napred izneto, neosnovani su navodi revizije o pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Iz navedenih razloga, primenom člana 414. stav 1 Zakona o parničnom postupku, odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković