Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti Vrhovnom javnom tužiocu, shodno odredbi člana 488. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, te je u sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branioca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne presude protiv kojih je zahtev za zaštitu zakonitosti podnet, pa je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan u delu koji se odnosi na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, dok je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog u podnetom zahtevu ističe povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP i navodi da delo za koje je okrivljeni oglašen krivim nije krivično delo. Naime, u radnjama okrivljnog nije opisan umišljaj, niti je u njegovim radnjama bilo namere da liši života oštećenog. Prema stavu branioca kritični događaj se ne može kvalifikovati kao krivično delo, već je u pitanju nesrećan slučaj odnosno splet nesretnih okolnosti koje su dovele do tragične posledice. Zahtevom se ističe i da sudovi nisu pravilno primenili zakon te da se u radnjama okrivljenog stiču obeležja drugog krivičnog dela i to krivičnog dela nehatno lišenje života iz člana 118. KZ ili krivičnog dela teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. KZ, a kojim navodima se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani, iz sledećih razloga:

Krivično delo ubistvo iz člana 113. KZ čini onaj ko drugog liši života.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, radnje okrivljenog opisane u izreci pravnosnažne presude sadrže sva bitna objektivna i subjektivna obeležja krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, jer je izrekom pravnosnažne presude utvrđeno da je okrivljeni, u vreme i mestu, bliže opisano u izreci presude, u alkoholisanom stanju sa oko 2,93 mg/ml alkohola u krvi, u stanju u kome je zbog upotrebe alkohola i disocijativnog poremećaja ličnosti njegova sposobnost da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena, lišio drugog života, na taj način što je u kući oštećenog..., gde su obojica konzumirali alkohol u dnevnoj sobi sa vanbračnom suprugom oštećenog, prišao oštećenom, koji je upućivao uvrede svojoj vanbračnoj supruzi, govoreći mu da prestane, te ga je udario više puta rukom po glavi, od kojih udaraca je oštećeni pao sa fotelje na pod, nakon čega ga je više puta udario rukom i nogom po glavi i telu, iako je bio svestan da zadavanjem udaraca oštećenom rukom i nogom po glavi i telu može oštećenog lišiti života, na šta je pristao, usled čega je oštećeni zadobio teške telesne povrede opasne po život..., od kojih povreda je oštećeni preminuo, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno.

Suprotno navodima zahteva za zaštitu zakonitosti, po mišljenju Vrhovnog suda, u izreci pravnosnažne presude opisana je radnja izvršenja okrivljenog, umišljaj, kao i namera da na opisani način liši života oštećenog, imajući u vidu da je u stanju u kome je zbog upotrebe alkohola i disocijativnog poremećaja ličnosti njegova sposobnost da shvati značaj svog dela i da upravlja svojim postupcima bila bitno smanjena, pri čemu je bio svestan da je njegovo delo zabranjeno, lišio života oštećenog tako što ga je udario više puta rukom po glavi, od kojih udaraca je oštećeni pao sa fotelje na pod, nakon čega ga je više puta udario rukom i nogom po glavi i telu, iako je bio svestan da zadavanjem udaraca oštećenom rukom i nogom po glavi i telu može oštećenog lišiti života, na šta je pristao, usled čega je oštećeni zadobio teške telesne povrede opasne po život, od kojih povreda je preminuo.

Imajući u vidu navedeno i da su izrekom pravnosnažne presude opisani svi zakonski elementi krivičnog dela ubistvo iz člana 113. KZ, to su suprotni navodi branioca okrivljenog kojima se ukazuje na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) ZKP, od strane ovoga suda ocenjeni kao neosnovani.

Takođe su kao neosnovani ocenjeni navodi kojima se ukazuje i na povredu krivičnog zakona iz člana 439. tačka 2) ZKP navodima da se u konkretnom slučaju radi o krivičnom delu nehatno lišenje života iz člana 118. KZ ili krivičnom delu teška telesna povreda iz člana 121. stav 3. KZ, jer iz izreke pravnosnažne presude proizilazi da je okrivljeni sa umišljajem lišio života oštećenog na napred opisani način, pa se ne može raditi o lišenju života iz nehata, niti je način izvršenja dela, kako je navedeno u izreci; a to je da je oštećenog udario više puta rukom po glavi, od kojih udaraca je oštećeni pao sa fotelje na pod, nakon čega ga je više puta udario rukom i nogom po glavi i telu, ukazivao na nehatno ponašanje.

Zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Josipa Hajduk Vojnića je u ostalom delu nedozvoljen.

Branilac okrivljenog, kao razlog podnošenja zahteva ističe i bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom. Međutim, navedenu povredu zakona suštinski obrazlaže tako što osporava iskaz svedoka i polemiše sa činjeničnim utvrđenjima u pravnosnažnim odlukama, dajući sopstvenu ocenu izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama. Ovo stoga što u zahtevu navodi da iskaz svedoka AA, koja je u vreme kritičnog događaja bila u stanju potpune alkoholisanosti, nije kredibilan, neprecizan je i sam sebi kontradiktoran, te da je iz njenog iskaza nejasno koliko je udaraca bilo i u kom predelu tela oštećenog su zadavani.

Kako, dakle, branilac okrivljenog u podnetom zahtevu, kao razlog pobijanja pravnosnažnih presuda, samo formalno označava povredu zakona zbog koje je podnošenje zahteva dozvoljeno okrivljenom, dok suštinski osporava činjenično stanje utvrđeno u pravnosnažnim odlukama i ocenu dokaza datu od strane suda, a što ne predstavlja zakonski razlog zbog kojeg je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev okrivljenog Josipa Hajduk Vojnića u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Pored navedenog branilac okrivljenog navodi i da je presuda u suprotnosti sa nalazom i mišljenjem veštaka sudske medicine, koji nalaz je sud u potpunosti prihvatio, na koji način se ukazuje i na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog osporava utvrđeno činjenično stanje i ocenu dokaza datu od strane suda navodeći da je upravo okrivljeni pozvao hitnu pomoć, te da je oštećenom zadao par udaraca otvorenom šakom, iako je bio u prilici da ih nanese više, pri čemu je oštećenog reanimirao nakon što je video da leži na zemlji, da je udaranje okrivljenog bilo nasumično a ne koncentrisano, da je mehanizam povređivanja i intezitet povreda sporan i nedokazan, da je okrivljeni navedenog dana imao povređenu ruku, pa istu nije mogao da koristi, kao i da zbog stepena alkoholisanosti nije mogao da zada udarac jakog inteziteta, što sve osporava da je krivično delo izvršeno na način kako je to opisano u presudi.

Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje ovog vanrednog pravnog leka okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev okrivljenog Josipa Hajduk Vojnića i u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nisu učinjene povrede krivičnog zakona iz člana 439. tačka 1) i 2) ZKP, na koje se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog Josipa Hajduk Vojnića - advokata Ivane Gabrić Price, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. stav 1. ZKP, zahtev u odnosu na ove povrede odbio kao neosnovan, dok je u ostalom delu, na osnovu člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP i člana 485. stav 4. ZKP, zahtev odbacio kao nedozvoljen i odlučio kao u izreci presude.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković