Zahtev za zaštitu zakonitosti je neosnovan.

Branilac okrivljenih, kao razlog podnošenja zahteva ističe povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, navodeći da su pobijanim rešenjima povređene odredbe člana 265. stav 1. ZKP, jer se radi o troškovima koji se mogu razdvojiti imajući u vidu da je branilac okrivljenog u svom zahtevu jasno opredelio iste i to u odnosu na krivično delo za koje je doneta odbijajuća presuda i u odnosu na troškove krivičnog postupka u osuđujućem delu presude za koje je okrivljeni obavezan da ih naknadi. Naime, odredbom člana 265. stav 1. ZKP prema navodima branioca, jasno je propisano u kojim slučajevima troškovi krivičnog postupka padaju na teret budžetskih sredstava, bez obzira na složenost, broj krivičnih dela koja se stavljaju na teret okrivljenom, da li se radi o jedinstvenom ili više odvojenih krivičnih postupaka. Dakle, radi se imperativnoj normi, koja nije podložna drugačijem tumačenju, posebno ne na način da se u konkretnom slučaju radi o troškovima koji se ne mogu razdvojiti, tim pre što je branilac u zahtevu jasno opredelio troškove i to u odnosu na krivično delo za koje je doneta odbijajuća presuda i u odnosu na troškove krivičnog postupka u osuđujućem delu presude.

Izneti navodi zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog se, po oceni Vrhovnog suda, ne mogu prihvatiti kao osnovani.

Iz spisa predmeta proizilazi da je prema okrivljenom AA, presudom Osnovnog suda u Paraćinu K 120/25 od 17.10.2025. godine, koja je postala pravnosnažna danom donošenja, odbijena optužba da je izvršio krivično delo nasilje u porodici iz člana 194. KZ, a oglašen je krivim zbog izvršenja krivičnog dela napad na službeno lice u vršenju služene dužnosti iz člana 323. stav 2. u vezi stava 1. KZ i osuđen na kaznu zatvora u trajanju od šest meseci za koju je određeno da će je izdržavati u prostorijama u kojima stanuje bez primene elektronskog nadzora. Istom presudom okrivljeni je obavezan da sudu plati paušal, a da OJT Paraćin naknadi troškove krivičnog postupka shodno članu 264. ZKP, dok je oštećeni upućen na parnicu radi ostvarivanja imovinskopravnog zahteva.

Odredbom člana 264. stav 1. ZKP, propisano je da će sud, kada okrivljenog oglasi krivim, u presudi izreći da je okrivljeni dužan da naknadi troškove krivičnog postupka. Stavom 2. istog člana propisano je da lice koje je okrivljeno za više krivičnih dela nije dužno da naknadi troškove u pogledu dela za koje je oslobođen od optužbe, ukoliko se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova.

Dakle, navedenom zakonskom odredbom predviđeno je izdvajanje troškova krivičnog postupka samo pod uslovom ako sud nađe da se ti troškovi mogu izdvojiti iz ukupnih troškova, s tim što ne postoji obaveza suda da to mora da učini u svakom konkretnom slučaju. Imajući u vidu da sud na osnovu podataka u spisima predmeta nije mogao izdvojiti troškove krivičnog postupka koji su nastali u pogledu krivičnog dela u odnosu na koje je odbijena optužba, jer su sva krivična dela zbog kojih je protiv okrivljenog vođen postupak bila izvršena u isto vreme, na istom mestu i u sklopu istog događaja, kao i da je do pravnosnažnog okončanja krivičnog postupka vođen jedinstveni krivični postupak protiv okrivljenog, pri čemu su se radnje branioca istovremeno odnosile na sva krivična dela, dakle da se radilo o jedinstvenoj odbrani, to stoga, po nalaženju ovoga suda, u ovom konkretnom slučaju sud odlukom o troškovima krivičnog postupka nije povredio odredbu člana 265. stav 1. ZKP, iz kog razloga su suprotni navodi branioca kojima se ukazuje na povredu zakona iz člana 441. stav 4. ZKP, ocenjeni kao neosnovani.

U preostalom delu zahteva branilac okrivljenog ističe bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP i pogrešno ili nepotpuno utvrđeno činjenično stanje, koje povrede u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP ne predstavljaju dozvoljen razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, te se Vrhovni sud nije ni upuštao u razmatranje i ocenu ovih navoda.

Sa iznetih razloga, nalazeći da pobijanim presudama nije učinjena povreda zakona na koju se neosnovano ukazuje zahtevom za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Ljubiše Brankovića, Vrhovni sud je, na osnovu člana 491. ZKP, navedeni zahtev branioca okrivljenih odbio kao neosnovan.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                               Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković