Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Tatjane Vuković, predsednika veća, Slobodana Velisavljevića, Jasmine Vasović, Milene Rašić i Gordane Kojić, članova veća, sa savetnikom Irinom Ristić, kao zapisničarem, u krivičnom predmetu okrivljenog AA i dr, zbog krivičnog dela teško delo protiv opšte sigurnosti iz člana 288. stav 2. u vezi člana 281. stav 1. Krivičnog zakonika i dr, odlučujući o zahtevu za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA – advokata Krsta Bobota i advokata Natalije Bobot, podnetom protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Novom Sadu KV 970/25 od 18.09.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2- 1770/25 od 16.10.2025. godine, u sednici veća održanoj dana 13.01.2026. godine, doneo je

R E Š E NJ E

ODBACUJE SE, kao nedozvoljen, zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA – advokata Krsta Bobota i advokata Natalije Bobot, podnet protiv pravnosnažnih rešenja Višeg suda u Novom Sadu KV 970/25 od 18.09.2025. godine i Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2-1770/25 od 16.10.2025. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Rešenjem Višeg suda u Novom Sadu KV 970/25 od 18.09.2025. godine odbijen je kao neosnovan predlog Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu za određivanje pritvora protiv, pored ostalih i okrivljenog AA, dok je na osnovu člana 334. stav 1. u vezi člana 208. i 209. u vezi člana 189. stav 1. ZKP prema, pored ostalih, okrivljenom AA produžena mera zabrana napuštanja stana uz primenu mere elektronskog nadzora za 3 meseca i to na adresi Beograd, opština ..., ulica ..., na kojoj će okrivljeni boraviti i koje prostorije bez odobrenja suda ne sme napuštati, a koja mera je određena rešenjem Višeg suda u Novom Sadu KV 541/25 od 29.05.2025. godine i produžena rešenjem Višeg suda u Novom Sadu KV 889/25 od 28.08.2025. godine. Okrivljenom je zabranjeno korišćenje telefona i interneta i primanje drugih lica u stan. Okrivljeni može izuzetno i bez odobrenja napustiti svoj stan ako je to neophodno radi hitne medicinske intervencije u odnosu na njega ili lica sa kojima živi u stanu, odnosno radi izbegavanja ili sprečavanja ozbiljne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, odnosno imovinu većeg obima, s tim da je dužan da o napuštanju stana, razlogu i mestu na kojem se trenutno nalazi, bez odlaganja obavesti poverenika iz organa uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija. Okrivljeni je upozoren da protiv njega može biti određen pritvor ako prekrši meru koja mu je produžena ovim rešenjem. Izrečena mera zabrana napuštanja stana protiv okrivljenog uz primenu elektronskog nadzora može trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude, odnosno do upućivanja na izdržavanje kazne koja se sastoji u lišenju slobode, s tim da po ovom rešenju može trajati najduže 3 meseca i to do 18.12.2025. godine.

Rešenjem Apelacionog suda u Novom Sadu KŽ2-1770/25 od 16.10.2025. godine, u stavu I, povodom žalbe branioca okrivljenog BB, a po službenoj dužnosti preinačeno je prvostepeno rešenje samo u delu odluke kojom je okrivljenom BB određena zabrana napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora na adresi Beograd, ... broj ..., a kako je to bliže opredeljeno u stavu I izreke. U stavu II delimično je usvojena žalba branioca okrivljenog AA, a po službenoj dužnosti u smislu člana 454. ZKP i u odnosu na okrivljene VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ, KK i LL preinačeno rešenje Višeg suda u Novom Sadu KV 970/25 od 18.09.2025. godine tako što je Apelacioni sud u Novom Sadu odbacio kao nedozvoljen predlog Višeg javnog tužilaštva u Novom Sadu za određivanje pritvora protiv navedenih okrivljenih, a primenom odredbe člana 334. stav 2. u vezi člana 216. u vezi člana 208. i 209. u vezi člana 189. stav 1. ZKP prema okrivljenom AA, pored ostalih, produžena mera zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nazdora za 3 meseca na adresi Beograd, opština ..., ulica ... na kojoj adresi će okrivljeni boraviti i bez odobrenja suda ne sme napuštati prostorije, a koja mera je okrivljenom određena rešenjem Višeg suda u Novom Sadu KV 541/25 od 29.05.2025. godine i produžena rešenjem Višeg suda u Novom Sadu KV 889/25 od 28.08.2025. godine. Okrivljenom je zabranjeno korišćenje telefona i interneta i primanje drugih lica u stan. Okrivljeni može izuzetno i bez odobrenja napustiti svoj stan ako je to neophodno radi hitne medicinske intervencije u odnosu na njega ili lica sa kojima živi u stanu, odnosno radi izbegavanja ili sprečavanja ozbiljne opasnosti po život ili zdravlje ljudi, odnosno imovinu većeg obima, s tim da je dužan da o napuštanju stana, razlogu i mestu na kojem se trenutno nalazi, bez odlaganja obavesti poverenika iz organa uprave nadležnog za izvršenje krivičnih sankcija. Okrivljeni je upozoren da protiv njega može biti određen pritvor ako prekrši meru koja mu je produžena ovim rešenjem. Izrečena mera zabrana napuštanja stana protiv okrivljenog uz primenu elektronskog nadzora može trajati dok za to postoji potreba, a najduže do pravnosnažnosti presude, odnosno do upućivanja na izdržavanje kazne koja se sastoji u lišenju slobode, s tim da po tom rešenju može trajati najduže 3 meseca i to do 18.12.2025. godine, 

dok su žalba branioca okrivljenog AA u preostalom delu i žalbe branilaca okrivljenih VV, GG, DD, ĐĐ, EE, ŽŽ, ZZ, II, JJ, KK i LL odbijene kao neosnovane. U stavu III izreke žalba Višeg javnog tužioca u Novom Sadu odbijena je kao neosnovana.

Protiv navedenih pravnosnažnih rešenja zahtev za zaštitu zakonitosti podneli su branioci okrivljenog AA – advokat Krsto Bobot i advokat Natalija Bobot, u smislu člana 485. stav 1. tačka 1) i stav 4. u vezi člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, sa predlogom da Vrhovni sud na osnovu člana 492. stav 1. tačka 1) ZKP presudom usvoji zahtev za zaštitu zakonitosti i delimično ukine drugostepeno rešenje u delu stava II izreke u kome je produžena mera zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora okrivljenom AA, kao i da delimično ukine rešenje Višeg suda u Novom Sadu KV 970/25 od 18.09.2025. godine u delu izreke kojim je prema okrivljenom AA produžena mera zabrane napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora. Stavljen je i predlog u smislu člana 488. stav 2. ZKP.

Vrhovni sud je dostavio primerak zahteva za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog Vrhovnom javnom tužiocu i, na sednici veća koju je održao u smislu člana 490. ZKP, bez obaveštenja Vrhovnog javnog tužioca i branilaca okrivljenog, smatrajući da njihovo prisustvo nije od značaja za donošenje odluke (član 488. stav 2. ZKP), razmotrio spise predmeta i pravnosnažne odluke protiv kojih je podnet zahtev za zaštitu zakonitosti, te je nakon ocene navoda iznetih u zahtevu našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen.

Odredbom člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, propisano je da se zahtev za zaštitu zakonitosti može podneti ako je pravnosnažnom odlukom ili odlukom u postupku koji je prethodio njenom donošenju povređen zakon, a stavom 4. navedenog člana predviđeni su uslovi pod kojima okrivljeni preko svog branioca može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti, a to je učinjeno taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje mogu biti učinjene u postupku pred prvostepenim i žalbenim sudom – član 74, član 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), član 439. tačka 1) do 3) i član 441. stav 3. i 4. ZKP.

Branioci okrivljenog kao razlog podnošenja zahteva za zaštitu zakonitosti označavaju povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, koje obrazlažu navodima da su nižestepeni sudovi povredili zakon na štetu okrivljenog jer su pogrešno primenili odredbu člana 334. stav 1. i 2. ZKP u vezi člana 216, 208. i 209. u vezi člana 189. stav 1. ZKP, kada su meru zabrana napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora izjednačili sa pritvorom iz odredbe člana 210. ZKP, te su po službenoj dužnosti ispitali razloge za dalje trajanje mere zabrana napuštanja stana uz primenu elektronskog nadzora suprotno odredbi člana 2. stav 1. tačka 23) ZKP. Po stavu odbrane, obaveza veća da po službenoj dužnosti ispita da li postoje razlozi za pritvor iz člana 334. stav 2. ZKP se odnosi isključivo na meru pritvora, a ne na meru zabrana napuštanja stana iz člana 208. ZKP, iz kog razloga su nepravilno i primenili označenu odredbu (član 334. stav 2. ZKP) na štetu okrivljenog AA. Dalje se navodi i da su sudovi učinili povredu zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) ZKP, jer su odlučivali o pravnoj stvari koja je već „pravnosnažno presuđena“ obzirom da je okrivljenom AA mera zabrana napuštanja stana preispitana i njeno trajanje produženo za još 3 meseca pravnosnažnim rešenjem Višeg suda u Novom Sadu KV 889/25 od 28.08.2025. godine, tako da bi uz pravilnu primenu člana 209. stav 4. ZKP sud bio dužan da dalje trajanje ove mere preispita dana 28.11.2025. godine, a ne prilikom podizanja optužnice.

Na opisani način, po stavu Vrhovnog suda, iako se branioci formalno pozivaju na povrede zakona iz člana 438. stav 1. tačka 1) i člana 439. tačka 2) ZKP, a koje povrede su zakonom dozvoljeni razlozi za podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom preko branioca, isti u suštini ukazuju na povredu zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 334. stav 2. i člana 209. stav 4. ZKP, osporavajući pravilnu primenu navedenih odredbi (član 334. stav 2. i člana 209. stav 4. ZKP).

Međutim, povrede zakona iz člana 438. stav 2. tačka 3) u vezi člana 334. stav 2. i člana 209. stav 4. ZKP, shodno odredbama člana 485. ZKP, nisu predmet razmatranja od strane Vrhovnog suda u postupku po zahtevu za zaštitu zakonitosti, dakle, nisu dozvoljeni razlozi, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka od strane okrivljenog preko branioca, zbog čega je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branilaca okrivljenog AA, ocenio kao nedozvoljen.

Iz iznetih razloga, Vrhovni sud je, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) u vezi člana 485. stav 4. ZKP, doneo odluku kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar – savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                      Predsednik veća – sudija

Irina Ristić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                          Tatjana Vuković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković