U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branke Dražić, predsednika veća, Marine Milanović, Vesne Mastilović, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužioca „UNIQA neživotno osiguranje“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik Nemanja Aleksić, advokat iz ..., protiv tužene Stambene zajednice Svetojovanska broj .. iz Novog Sada, čiji je punomoćnik Nataša Simović Datukašvili, advokat iz ..., radi regresa, odlučujući o reviziji tužene, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2851/24 od 09.10.2024. godine, u sednici veća održanoj 25.06.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

DOZVOLJAVA SE odlučivanje o reviziji tužene izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2851/24 od 09.10.2024. godine.

PREINAČUJU SE presuda Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2851/24 od 09.10.2024. godine i presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 190/2022 od 17.06.2024. godine tako što se ODBIJA kao neosnovan tužbeni zahtev tužioca da se obaveže tužena da mu na ime regresa isplati 462.077,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.06.2024. godine kao dana presuđenja do isplate, te da mu naknadi troškove parničnog postupka od 140.683,08 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

OBAVEZUJE SE tužilac da tuženoj naknadi troškove parničnog postupka od 236.780,00 dinara u roku od 15 dana od dana prijema otpravka ove presude.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P 190/2022 od 17.06.2024. godine stavom prvim izreke, obavezana je tužena da tužiocu na ime regresa isplati 462.077,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od 17.06.2024. godine kao dana presuđenja, do isplate. Stavom drugim izreke, obavezana je tužena da tužiocu naknadi troškove parničnog postupka od 140.683,08 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž 2851/24 od 09.10.2024. godine stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužene i potvrđena presuda Osnovnog suda u Novom Sadu P 190/22 od 17.06.2024. godine. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava sa predlogom da se o reviziji odluči kao izuzetno dozvoljenoj primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda ispunjeni su uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji tužene, radi ujednačavanja sudske prakse, na osnovu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) pa je odlučeno kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući pobijanu presudu u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je ocenio da je revizija tužene osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju dana 16.12.2018. godine vozilo marke „Volkswagen“ tip Golf VII TSI registarske oznake ... u vlasništvu „Porsche Mobility“ d.o.o. bilo je parkirano na parking mestu u dvorištu zgrade Svetojovanska broj .. u Novom Sadu. Lice koje je imalo pravo korišćenja na istom vozilu AA zatekao je vozilo prekriveno snegom koji je pao sa krova navedene zgrade, usled čega je na vozilu došlo do oštećenja. Predmetno vozilo je na dan nastanka štete bilo osigurano kod tužioca po polisi za Kasko osiguranje motornih vozila broj 78-23952. Dana 17.12.2018. godine tužilac je uputio AA potvrdu o prijavi odštetnog zahteva, a dana 18.12.2018. godine sačinjen je zapisnik o oštećenju vozila, nakon čega je dana 28.12.2018. godine sačinjen i dopunski zapisnik o oštećenju vozila. Potom je dana 29.01.2019. godine obračunata šteta od strane tužioca koja iznosi ukupno 486.397,00 dinara, a istog dana tužilac je doneo rešenje o pravu na naknadu u kome je izvršen obračun troškova za sve delove koji su za zamenu, uz obračunato učešće od 5% od 24.320,00 dinara, te odredio da je ukupno za isplatu 462.077,00 dinara i istog dana je isplatio navedeni iznos. Dana 06.02.2019. godine tužilac je tuženoj uputio regresni zahtev za uplatu iznosa od 462.077,00 dinara, a dana 18.06.2021. godine je uputio opomenu pred utuženje sa pozivom da se izmiri regresno dugovanje, s obzirom da tužena navedeni iznos nije izmirila. Visina tužbenog zahteva nije bila sporna među parničnim strankama.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja nižestepeni sudovi su usvojili tužbeni zahtev, primenom odredbe člana 939. Zakona o obligacionim odnosima, s obzirom da je tužilac isplatio naknadu iz osiguranja svom osiguravaču, po osnovu Kasko osiguranja, u kom slučaju na osiguravača po samom zakonu prelaze do visine isplaćene naknade sva osiguranikova prava prema licu odgovornom za štetu, što je u konkretnom slučaju tužena shodno odredbama Zakona o održavanju stambenih zgrada i Zakona o obligacionim odnosima. Sudovi su ocenili da je prigovor zastarelosti neosnovan primenom odredbe člana 380. stav 3. i 6. ZOO nalazeći da u konkretnom slučaju zastarevanje potraživanja koje pripada osiguravaču prema trećem licu odgovornom za nastupanje osiguranog slučaja počinje da teče od dana kad je osiguranik (vlasnik oštećenog vozila) saznao za konačni obim štete i učinioca, a to je u konkretnom slučaju 29.01.2019. godine kada je izvršen konačni obračun visine ukupne štete, pa kako je od tada do dana podnošenja tužbe 13.01.2022. godine nije protekao zakonom propisani rok zastarelosti potraživanja od 3 godine, to potraživanje tužioca nije zastarelo.

Vrhovni sud nalazi da su nižestepeni sudovi pogrešno primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev za isplatu regresa, ocenivši da potraživanje nije zastarelo.

Odredbom člana 939. stav 1. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da isplatom naknade iz osiguranja prelaze na osiguravača, po samom zakonu, do visine isplaćene naknade sva osiguranikova prava prema licu koje je po ma kom osnovu odgovorno za štetu.

Odredbom člana 380. stav 6. ZOO propisano je da zastarevanje potraživanja koje pripada osiguravaču prema trećem licu odgovornom za nastupanje osiguranog slučaja počinje teći kada i zastarevanje potraživanja osiguranika prema tom licu i navršava se u istom roku.

Odredbom člana 376. stav 1. ZOO propisano je da potraživanje naknade prouzrokovane štete zastareva za tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo.

Tužbeni zahtev zasnovan je na odredbi člana 939. ZOO koja reguliše prelaz osiguranikovih prava prema odgovornom licu na osiguravača (subrogacija). Tužilac je naknadu iz osiguranja isplatio svom osiguraniku, po osnovu potpunog kasko osiguranja u kom slučaju na osiguravača po samom zakonu prelaze do visine isplaćene naknade sva osiguranikova prava prema licu koje je po ma kom osnovu odgovorno za štetu. Na zastarelost potraživanja po ovom osnovu primenjuje se odredba člana 380. stav 6. ZOO, koja upućuje na odredbu člana 376. ZOO kojom je propisan rok od tri godine od kada je oštećenik doznao za štetu i za lice koje je štetu učinilo. U konkretnom slučaju zastarevanje potraživanja koje pripada osiguravaču prema trećem licu odgovornom za nastupanje osiguranog slučaja, počinje da teče od dana saznanja osiguranika (vlasnika oštećenog vozila) za štetu i učinioca, koji je takvo saznanje dobio kada je sačinjen zapisnika o oštećenju vozila 18.12.2018. godine i dopunski zapisnik 28.12.2018.godine, pa je od tog dana do dana podnošenja tužbe 13.01.2022. godine protekao zakonom propisani rok od tri godine (član 376. stav 1. ZOO) što znači da je osnovan istaknuti prigovor zastarelosti tužiočevog potraživanja, zbog čega su odluke nižestepenih sudova preinačene, a tužbeni zahtev odbijen.

Iz izloženih razloga Vrhovni sud je odluku kao u stavu drugom izreke doneo primenom odredbe člana 416. stav 1. ZPP.

Tuženom prema uspehu u sporu primenom članova 162, 163. stav 2., 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP pripada pravo na naknadu troškova celog postupka i to: za sastav odgovora na tužbu 9.000,00 dinara, za tri održana ročišta po 13.500,00 dinara, za dva neodržana ročišta po 9.000,00 dinara, za sastav žalbe i revizije po 18.000,00 dinara, za taksu na žalbu i odluku suda po žalbi po 19.040,00 dinara, za taksu na reviziju 38.080,00 dinara i odluku suda po reviziji 57.120,00 dinara, što je ukupno 236.780,00 dinara, primenom Tarife o nagradama i naknadama troškova za rad advokata i Taksene tarife.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom člana 165. stav 2. odlučio kao u stavu trećem izreke.

Predsednik veća-sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković