Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 6019/2022
27.03.2025. godina
Beograd

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Branislava Bosiljkovića, predsednika veća, Dragane Boljević, Jasmine Simović, Radoslave Mađarov i Jelice Bojanić Kerkez, članova veća, u parnici tužilaca AA, BB, VV i GG svih iz ..., koje zastupaju Igor Sokolović i Valentina Stojiljković, advokati iz ..., protiv tuženih DD i ĐĐ, oboje iz ..., koje zastupa Vojislav Momčilović, advokat iz ..., radi naknade za korišćenje tuđe stvari, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1981/20 od 22.07.2021. godine, na sednici održanoj 27.03.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE DOZVOLJAVA SE odlučivanje o posebnoj reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1981/20 od 22.07.2021. godine.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužilaca izjavljena protiv presude Višeg suda u Vranju Gž 1981/20 od 22.07.2021. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Surdulici P 181/18 od 01.10.2020. godine, stavom prvim izreke, odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da se tuženi obavežu da im, na ime naknade za korišćenje tuđe stvari zbog zauzeća katastarske parcele broj ... K.O. ... u površini 13,40 m2, za period od 01.01.2008. do 01.01.2018. godine solidarno isplate 112.560,00 dinara, sa zakonskom zateznom kamatom od 21.01.2020. godine do isplate. Stavom drugim izreke obavezani su tužioci da tuženima naknade troškove parničnog postupka od 54.000,00 dinara.

Presudom Višeg suda u Vranju Gž 1981/20 od 22.07.2021. godine, stavom prvim izreke, odbijena je žalba tužilaca i prvostepena presuda potvrđena. Stavom drugim izreke, odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donesene u drugom stepenu tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitnih povreda odredaba parničnog postpuka i pogrešne primene materijalnog prava, pozivajući se na član 404. Zakona o parničnom postupku, (posebna revizija).

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno razmotriti pravna pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Prema stavu 2. istog člana, ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

Predmet tražene pravne zaštite je naknada za korišćenje tuđe stvari, odnosno zemljišta. Stranke su vlasnici susednih parcela. U parničnom postupku koji je prethodio ovom je pravnosnažnom presudom utvrđeno da su pravni prethodnici tuženih zauzeli deo parcele tužilaca i obavezani su da taj deo predaju tužiocima. Jedan od tuženih drži ovo zauzeto zemljište na kome je izgrađena garaža. Tužioci nikada nisu tražili vraćanje zauzetog dela, niti su dokazali da su taj deo mogli da izdaju zbog, čega je odbijen tužbeni zahtev u ovoj pravnoj stvari. Pobijana presuda kojom je odbijen tužbeni zahtev doneta je u skladu sa sudskom praksom i pravnim shvatanjima ovog suda. Revizija se formalno poziva na zakonske razloge za primenu odredbe člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, i ukazuje na postojanje drugačijih odluka drugostepenih sudova samo uopšteno, bez prilaganja takvih odluka da bi se moglo utvrditi da li se radi o bitno istovrsnim činjenično- pravnim situacijama kao u ovoj pravnoj stvari, pa Vrhovni sud nalazi da nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje u smislu člana 404. stav 1. ZPP i da u konkretnom slučaju ne postoji potreba za razmatranjem pravnih pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, kao ni potreba ujednačavanja sudske prakse ili novog tumačenja prava. Stoga je odlučeno kao u prvom stavu izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, na osnovu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP u vezi člana 479. stav 6. ZPP, Vrhovni sud je ocenio da revizija nije dozvoljena.

Članom 468. stav 1. ZPP propisano je da su sporovi male vrednosti sporovi u kojima se tužbeni zahtev odnosi na potraživanje u novcu koje ne prelazi dinarsku protivvrednost 3.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Članom 479. stav 6. ZPP propisano je da u postupcima u sporovima male vrednosti protiv odluke drugostepenog suda revizija nije dozvoljena.

Tužba u ovoj pravnoj stvari podneta je 31.01.2018. godine, a vrednost predmeta spora je 112.560,00 dinara.

Kako se u konkretnom slučaju radi o sporu čija je vrednost ispod zakonskog limita od 3.000 E iz člana 468. stav 1. ZPP, to je revizija nedozvoljena i kao takva odbačena, primenom člana 413. ZPP odlučio kao u drugom stavu izreke.