Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž 2332/24 od 05.12.2024. godine, stavom prvim izreke preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6384/22 od 09.11.2023. godine, u stavu prvom izreke, tako što je utvrđeno da je ništav ugovor o poklonu overen pred Petim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov. br. 636/95 od 01.02.1995. godine što su tuženi BB, VV i GG svi iz ... dužni da priznaju. Stavom drugim izreke, preinačena je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6384/22 od 09.11.2023. godine u stavu drugom izreke, tako što je usvojen tužbeni zahtev i utvrđeno da tužilja iza smrti majke DD, vlasnik sa 1/3 dela šestosobnog stana broj .., na drugom spratu zgrade broj .. u ulici ... u Beogradu, izgrađenom na kat. parc. br. .., upisano u listu nepokretnosti broj .. KO Palilula, što su tuženi dužni da priznaju i trpe da tužilja na osnovu ove presude upiše svoje pravo u katastru nepokretnosti. Stavom trećim izreke, ukinuta je presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6384/22 od 09.11.2023. godine u stavu trećem izreke. Stavom četvrtim izreke, preinačeno je rešenje o troškovima parničnog postupka sadržano u stavu četvrtom izreke presude Prvog osnovnog suda u Beogradu P 6384/22 od 09.11.2023. godine i obavezani tuženi da tužilji naknade troškove parničnog postupka u iznosu od 1.067.060,00 dinara. Stavom petim izreke, odbijen je zahtev tuženih BB i VV za naknadu troškova drugostepenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tuženi BB i VV su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11 ... 10/23) Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povredaba odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda postupka. Činjenično stanje nije osnov za izjavljivanje revizije.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, dana 24.02.1992. godine DD (majka tužilje i tuženih VV i GG, a baba tuženog BB) u opštini ..., Republika Hrvatska, overila je punomoćje pod rednim brojem 695 kojim je ovlastila svoga sina tuženog VV da je zastupa u građanskom parničnom, vanparničnom, izvršnom, zemljišno-knjižnom, krivičnom postupku, postupku pred privrednim sudom i pred ostalim organima državne uprave. Istim punomoćjem ovlastila ga je za podizanje novca sa računa kod Poštanske štedionice, kao i da zaključi ugovor o poklonu stana u Beogradu sa unukom BB. U toku postupka obavljeno je veštačenje od strane veštaka grafoskopske struke pa je utvrđeno da je drugom mašinom na naznačenom punomoćju dopisan tekst „zaključenje ugovora o poklonu stana u Beogradu unuku BB“. Na osnovu ovog punomoćja tuženi VV je u ime svoje majke DD kao poklonodavca sa tuženim BB (svojim sinom) kao poklonoprimcem zaključio ugovor o poklonu čiji je predmet stan broj 4, površine 164,30 m2 u Beogradu, ulici ... broj .. na drugom spratu. Ugovor je overen 01.02.1995. godine pred Petim opštinskim sudom u Beogradu pod Ov. br. 636/95. Tuženi BB je upisan kao vlasnik navedenog stana u list nepokretnosti broj .. KO Palilula. DD je kao poklonodavac sa tužiljom, tuženim VV i GG kao poklonodavac zaključila ugovor o poklonu 1/3 kuće u ... koji je overen pred Opštinskim sudom u ... 1974. godine. DD je kao primalac izdržavanja sa tuženim VV i GG kao davaocima izdržavanja zaključila ugovor o doživotnom izdržavnju overen od strane javnog beležnika R. Hrvatske pod Ov. br. 1555/03 dana 31.03.2003. godine i ovim ugovorom je davaocima izdržavanja prenela u svojinu nepokretnu imovinu i to kuću u ... u ulici broj 2, u ... i katastarske parcele u KO ..., kao i sve ostale nekretnine koje predstavljaju njeno knjižno ili vanknjižno vlasništvo. Ostavinski postupak iza pok. DD koja je preminula ..2012. godine u Rijeci nije vođen u Republici Hrvatskoj, jer je rešenjem javnog beležnika O 212/12, koje je postalo pravnosnažno 06.11.2013. godine, konstatovano da je za života sačinila ugovor o doživotnom izdržavanju.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je odbio tužbeni zahtev tužilje kao neosnovan. Zaključio je da tužioci nisu dokazali da li je tekst na punomoćju koji je pokojna DD dala ovde tuženom VV unet u punomoćje pre potpisivanja od strane vlastodavca i overe ili nakon toga, te da je tuženi VV preduzeo pravni posao za čije je preduzimanje zaista bio i ovlašćen. Pri tome, prvostepeni sud dalje zaključuje da u konkretnom slučaju se može smatrati da je došlo i do konvalidacije. Pod pretpostavkom da forma punomoćja za zaključenje ugovora o poklonu nije bila validna ugovor je konvalidiran, odnosno naknadno osnažen jer je izvršen u celosti, a tuženi BB kao poklonoprimac uknjižio se na stanu još za života poklonodavca DD. Iako punomoćje nije overeno pred nadležnim organom na teritoriji Grada Beograda, po shvatanju prvostepenog suda ne može se smatrati manjkavim u toj meri da bi zbog istog ugovor o poklonu bio apsolutno ništav. S tim u vezi predmetni stan nije ni mogao ući u zaostavštinu pok. DD, jer nije imala pravo svojine na istom u trenutku smrti. Tužilja nije predložila dokaz u pogledu utvrđivanja visine vrednosti učinjenog poklona, pa u smislu člana 48. Zakona o nasleđivanju na osnovu kojeg bi se izračunavao nužni deo kao obligaciono pravo (već je po slobodnoj oceni odredila vrednost ovog iznosa koji su tuženi osporili) pa se nisu stekli uslovi za usvajanje i eventualnog tužbenog zahteva da se tužilji isplati povređeni nužni deo u novčanom iznosu.

Drugostepeni sud nije prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda. Zaključio je da se kao prethodno pitanje, a u pogledu odlučivanja o tužbenom zahtevu tužilje, mora utvrditi da li je punomoćje validno na osnovu koga je tuženi BB zaključio ugovor o poklonu sa ovde tuženim VV. Kako je putem veštačenja utvrđeno da je sporni deo teksta kojim je tuženi VV ovlašćen da raspolaže i spornim stanom dopisan drugom mašinom, to je zaključio da pokojna DD nije dala punomoćje za otuđenje predmetnog stana putem ugovora o poklonu, te da u konkretnoj pravnoj situaciji, zbog nepostojanja punovažnog punomoćja se ima smatrati da je ugovor zaključen bez jedne ugovorne strane (što je bitan uslov za nastanak dvostranog ugovora), te da saglasnost volja nije ni postignuta, zbog čega ugovor nije ni nastao. Nepostojeći ugovor se po svojim posledicama i pravnom dejstvu izjednačava sa apsolutno ništavim ugovorom. Ugovor je zaključen protivno prinudnim propisima od strane neovlašćenog lica, a DD u smislu člana 88. ZOO ugovor nije naknadno odobrila, pa takav ugovor ne može postati punovažan shodno članu 107. ZOO, niti su ispunjeni uslovi za konvalidaciju ugovora u smislu odredbe člana 73. ZOO, jer se u konkretnom slučaju ne radi o nedostatku forme ugovora koji nedostatak bi mogao biti otklonjen izvršenjem ugovornih obaveza. Preinačio je prvostepenu presudu, usvojio tužbeni zahtev i utvrdio da je predmetni sporni ugovor o poklonu ništav i ne proizvodi pravno dejstvo, utvrdio da je tužilja vlasnik 1/3 spornog stana po osnovu nasleđivanja iza svoje majke DD, ukinuo presudu prvostepenog suda u stavu trećem izreke (povreda prava na nužni deo), zaključio je da nisu isupnjeni uslovi da bi se moglo smatrati da je tuženi BB stekao svojinu na spornom stanu putem vanrednog održaja, jer savesna državina nije trajala duže od 20 godina (ugovor je overen 01.02.1995. godine, a tužba je podneta 16.05.2014. godine). Shodno odluci o glavnoj stvari preinačio je odluku o troškovima postupka i obavezao tužene na plaćanje troškova postupka.

Po oceni Vrhovnog suda, na pravilno utvrđeno činjenično stanje, drugostepeni sud je pravilno primenio materijalno pravo.

Pravilno drugostepeni sud zaključuje da iz izvedenih dokaza nesumnjivo proizlazi da nema autentičnosti sadržine punomoćja, jer je tekst kojim je tuženi VV ovlašćen da raspolaže spornom nepokretnošću dopisan drugom mašinom. Ovlašćenje koje je DD dala VV overeno je u drugoj državi i overeno od strane organa uprave. Prema članu 90. ZOO propisana je posebna forma punomoćja za zaključenje ugovora o nepokretnosti.

Prema članu 90. Zakona o obligacionim odnosima propisano je da forma propisana zakonom neki ugovor ili koji drugi pravni posao važi i za punomoćje za zaključenje tog ugovora, odnosno za preduzimanje tog posla.

Sporna nepokretnost se nalazi na teritoriji Republike Srbije i shodno tome i citiranom propisu punomoćje bi trebalo da bude overeno kod nadležnog suda jer je sud u to vreme bio ovlašćen za overu ugovora o prometu nepokretnosti. To nije učinjeno i stoga drugostepeni sud pravilno zaključuje da predmetno punomoćje u tom delu ne proizvodi pravno dejstvo niti je dato ovlašćenje tuženom VV da može zaključiti ugovor o poklonu sporne nepokretnosti sa svojim sinom BB. Pravilno je zaključeno da je ugovor potpisan od strane neovlašćenog lica i da ugovor predstavlja nepostojeći pravni posao jer zbog nepostojanja punomoćja ima se smatrati da je ugovor zaključen bez jedne ugovorne strane (što je bitan uslov za nastanak dvostranog ugovora). Saglasnost volje nije postignuta, zbog čega ugovor nije ni nastao pa je pravilno drugostepeni sud zaključio da ovakav nepostojeći ugovor po svojim posledicama i pravnom dejstvu se izjednačava sa apsolutno ništavim ugovorom. DD u smislu člana 88. ZOO nije odobrila naknadno predmetni ugovor, pa stoga nisu ispunjeni uslovi za konvalidaciju predviđene odredbom člana 73. ZOO. U ovom slučaju ne radi se samo o nedostatku forme, već se radi o nedostatku ovlašćenja da se raspolaže određenom stvari. Shodno tome pravilno je zaključeno da se predmetna nepokretnost ima smatrati zaostavštinom pokojne DD, te da na osnovu člana 221. stav 2. Zakona o nasleđivanju, tužilja AA kao naslednik pokojne DD je stekla pravo da zahteva utvrđenje prava svojine na osnovu nasleđa. Pravilno je drugostepeni sud zaključio da u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za sticanje svojine od strane tuženog VV putem vanrednog održaja, jer je ugovor zaključen 01.02.1995. godine, a tužba je podneta 16.05.2014. godine što znači da nije protekao rok od 20 godina koji predstavlja osnovni uslov za utvrđivanje sticanja prava svojine putem održaja.

Pravilna je i odluka suda o troškovima postupka.

Navodima revizije ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijane odluke. Nisu od značaja navodi što da DD nije dovela u pitanje zaključeni ugovor o poklonu, kao i uknjižbu prava svojine u korist poklonoprimca. Ovo iz razloga što se ovde radi o činjenici da je ugovor zaključen suprotno zakonu i kao takav ne može da proizvodi pravno dejstvo. Radi se o imperativnim normama, a nepoštovanje imperativnih normi dovodi do ništavosti takvog akta. Kasnija konvalidacija praktično nije moguća jer bi time došlo do izigravanja imperativnih normi. Da li bi pokojna DD zaključila ugovor o poklonu sa tuženim BB, drugo je pitanje koje se ne može razmatrati u ovom postupku.

Prema članu 107. stav 1. ZOO propisano je da ništav ugovor ne postaje punovažan kada zabrana ili koji drugi uzrok ništavosti naknadno nestane. Prema članu 110. ZOO propisano je da pravo na isticanje ništavosti ne gasi se, pa su neprihvatljivi navodi iz revizije tužilaca da je tužba podneta ranije, a da je tek podneskom od 11.07.2017. godine traženo da se utvrdi da je ništav ugovor, te da to utiče na nezakonitost donete presude.

Pravilna je odluka o troškovima postupka.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. ZPP, odlučeno je kao u izreci presude.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković