Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović, Vladislave Milićević, Marine Milanović i Vesne Mastilović, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ..., BB iz ..., VV iz ..., GG iz ... i DD iz ..., čiji je punomoćnik Srđan Konakov, advokat iz ..., protiv tužene „Raiffeisen Vank“ a.d. Beograd, čiji je punomoćnik ĐĐ, zaposlen kod tužene, radi isplate, odlučujući o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1267/24 od 30.12.2024. godine, u sednici održanoj 18.12.2025. godine, doneo je

R E Š E NJ E

NE PRIHVATA SE odlučivanje o reviziji tužilaca izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1267/24 od 30.12.2024. godine, kao izuzetno dozvoljenoj.

ODBACUJE SE kao nedozvoljena revizija tužene izjavljena protiv presude Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1267/24 od 30.12.2024. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Osnovnog suda u Novom Sadu P1 1112/23 od 23.04.2024. godine, stavom prvim izreke, koja je ispravljena rešenjem istog suda od 05.12.2024. godine, odbijen je zahtev tužilaca kojim su tražili da se tužena obaveže da im zbog neisplaćene uvećane zarade po osnovu rada u smenama isplati, svako od tužilaca ponaosob, iznos od po 406.057,00 dinara sa zateznom kamatom od 19.12.2020. godine do isplate, da svim tužiocima na zahtevane iznose uvećane zarade obračuna i uplati doprinose za obavezno socijalno osiguranje kod nadležnih organizacija kao i da tužiocima naknadi troškove parničnog postupka sa zakonskom zateznom kamatom od izvršnosti presude do isplate. Stavom drugim izreke obavezani su tužioci da tuženoj solidarno na ime troškova parničnog postupka isplati iznos od 29.475,00 dinara.

Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 1267/24 od 30.12.2024. godine, želba je delimično usvojena i delimično je preinačena prvostepena presuda sa ispravkom od 05.12.2024. godine, u delu odluke o troškovima parničnog postupka tako što se odbijen zahtev tužene po ovom osnovu preko iznosa od 8.960,00 dinara. Stavom drugim izreke, u preostalom delu žalba je odbijena i potvrđena je pobijana presuda u preostalom delu. Stavom trećim izreke odbijen je zahtev tužilaca za naknadu troškova žalbenog postupka.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, reviziju su blagovremeno izjavili tužioci, zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da se o reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj, primenom člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Pravnosnažnom presudom odlučeno je o naknadi štete na osnovu rada u smenama. Po oceni Vrhovnog suda, imajući u vidu prirodu spora, sadržinu tražene pravne zaštite, način presuđenja i date razloge o osnovanosti tužbenog zahteva, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi za primenu instituta posebne revizije iz člana 404. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23). Ne postoji potreba za razmatranjem pravnog pitanja od opšteg interesa ili u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse. U konkretnom slučaju, Vrhovni sud je našao da nema potrebe za ujednačavanjem sudske prakse, jer u pogledu odgovornosti i postojanje uslova za oslobađanje od odgovornosti, odnosno pravilne primene člana 104. Zakona o radu postoji ujednačena praksa. Obrazloženje pobijane odluke o odbijanju tužbenog zahteva u skladu je sa postojećom sudskom praksom u tumačenju i primeni materijalnog prava. Razlozi na kojima su zasnovane nižestepene presude usklađeni su sa važećim tumačenjem prava i vladajućim pravnim shvatanjima u praksi Vrhovnog suda. Iz ovih razloga odlučeno je kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizije, u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, Vrhovni sud je našao da revizija nije dozvoljena.

Odredbom člana 403. stav 3. ZPP, propisano je da revizija nije dozvoljena u imovinsko pravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijanog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra po srednjem kursu Narodne banke Srbije na dan podnošenja tužbe.

Tužba radi naknade štete podneta je 20.12.2023. godine, a vrednost pobijanog dela pravnosnažne presude je 2.030.286,00 dinara.

Imajući u vidu da se u konkretnom slučaju radi o imovinskopravnom sporu u kome se tužbeni zahtev odnosi na novčano potraživanje, u kome pobijana vrednost predmeta spora ne prelazi dinarsku protivvrednost 40.000 evra, to je Vrhovni sud našao da je revizija tužene nedozvoljena, primenom člana 403. stav 3. ZPP.

Na osnovu člana 413. ZPP, Vrhovni sud je odlučio je kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković