Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu revizije su blagovremeno izjavili tužilac zbog pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja i pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u celosti, kao i tuženi, zbog pogrešne primene materijalnog prava, pobijajući je u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka, s tim što je tuženi predložio da se revizija smatra izuzetno dozvoljenom (član 404. Zakona o parničnom postupku).

Tuženi je podneo odgovor na reviziju tužioca zahtevajući naknadu za troškove njenog sastava.

Primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku („Službeni glasnik RS“, br. 72/11, 55/14, 87/18 i 18/20) u vezi člana 92. Zakona o uređenju sudova („Službeni glasnik RS“, broj 10/23), posebna revizija se može izjaviti zbog pogrešne primene materijalnog prava i protiv drugostepene presude koja se ne bi mogla pobijati revizijom, ako je po oceni Vrhovnog suda potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i kada je potrebno novo tumačenje prava. Ispunjenost uslova za izuzetnu dozvoljenost revizije Vrhovni sud ceni u veću od pet sudija.

U konkretnom slučaju tuženi je izjavio posebnu reviziju protiv pravnosnažne drugostepene presude u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka. Rešenje kojim se odlučuje o zahtevu stranke za naknadu troškova postupka donosi se u svakom konkretnom slučaju na osnovu odredbama Zakona o parničnom postupku kojima su regulisana procesna pravila odlučivanja o zahtevima stranaka za naknadu troškova. Zbog toga, a s obzirom da ne postoji potreba da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, radi ujednačavanja sudske prakse, kao i novog tumačenja prava, nisu ispunjeni uslovi za odlučivanje o posebnoj reviziji.

Shodno iznetom, Vrhovni sud je primenom člana 404. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu prvom izreke.

Ispitujući dozvoljenost revizija tužioca i tuženog u smislu člana 410. stav 2. tačka 5. u vezi člana 441, odnosno člana 420. stav 6. Zakona o parničnom postupku Vrhovni sud je našao da revizije nisu dozvoljene.

Prema odredbi člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku, u imovinskopravnim sporovima dozvoljenost revizije zavisi od vrednosti predmeta spora pobijanog dela pravnosnažne presude.

Prema članu 28. stav 1. istog zakona, ako je za utvrđivanje stvarne nadležnosti, prava na izjavljivanje revizije i u drugim slučajevima predviđenim ovim zakonom merodavna vrednost predmeta spora, kao vrednost predmeta spora uzima se samo vrednost glavnog zahteva, dok je stavom 2. propisano da kamata, ugovorna kazna i ostala sporedna traženja, kao i troškovi postupka ne uzimaju se u obzir ako ne čine glavni zahtev.

Tuženi revizijom pobija drugostepenu presudu u delu kojim je odlučeno o troškovima postupka. S obzirom da troškovi parničnog postupka ne čine glavni zahtev, oni ne mogu biti samostalni predmet pobijanja u reviziji, tako da revizija izjavljena protiv odluke drugostepenog suda kojom je odlučeno o troškovima postupka ne predstavlja rešenje protiv koga se revizija može izjaviti prema članu 420. Zakona o parničnom postupku, te je revizija tuženog nedozvoljena.

Tužilac je tužbom od 10.01.2019. godine, zahtevao poništaj rešenja o novčanoj kazni kojim mu je tuženi poslodavac izrekao meru novčane kazne u smislu člana 179a. tačka 2. Zakona o radu („Službeni glasnik RS“ broj 24/05...113/17).

Odredbom člana 441. Zakona o parničnom postupku propisano je da je revizija dozvoljena u parnicama o sporovima o zasnivanju, postojanju i prestanku radnog odnosa, iz čega proizlazi da van ovih radnih sporova revizija nije dozvoljena, osim ako se tužba ne odnosi na novčano potraživanje, kada se primenjuje opšti režim dopuštenosti ovog pravnog leka prema vrednosti spora iz člana 403. stav 3. Zakona o parničnom postupku.

Kako se tužbeni zahtev odnosi na poništaj rešenja o novčanoj kazni, dakle ne na zasnivanje, postojanje ili prestanak radnog odnosa u smislu člana 441. Zakona o parničnom postupku, to revizija tužioca nije dozvoljena. Pravno dejstvo ove posebne odredbe (član 441. ZPP) isključuje primenu opšteg pravila o dozvoljenosti revizije iz člana 403. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, jer specijalno pravilo isključuje primenu opštih pravila (član 436. ZPP).

Na osnovu iznetog, primenom člana 413. u vezi člana 410. stav 2. tačka 5. Zakona o parničnom postupku, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu drugom i trećem izreke.

Vrhovni sud je odbio zahtev tuženog za naknadu troškova za sastav odgovora na reviziju, s obzirom da nisu bili nužni za vođenje ove parnice, u smislu člana 154. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zbog čega je u smislu odredbe člana 165. stav 1. Zakona o parničnom postupku, odlučio kao u stavu četvrtom izreke.

Predsednik veća – sudija

Dragana Marinković, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković