Protiv pravnosnažne drugostepene presude tuženi je blagovremeno izjavio reviziju zbog pogrešne primene materijalnog prava i sa pozivom na odredbu člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Imajući u vidu činjenicu da se traži poništaj aneksa ugovora o radu obzirom da je prema članu 23. stav 3. Zakonom o zaštiti uzbunjivača predviđeno je da je revizija u tim postupcima uvek dopuštena, to nije bilo potrebe da se o istoj odlučuje kao posebnoj reviziji.

Ispitujući pobijanu presudu na osnovu člana 408. Zakona o parničnom postupku (''Službeni glasnik RS'', br. 72/11 ... 10/23), Vrhovni sud je našao da revizija nije osnovana.

U sprovedenom postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti, niti je učinjena neka druga bitna povreda postupka.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je zaposlen kod tužene na neodređeno vreme od 11.09.2006. godine. Nakon zaključenja aneksa ugovora o radu od 10.12.2013. godine pa do zaključenja aneksa ugovora o radu od 05.06.2023. godine tužilac je u filijali tuženog u ... obavljao poslove radnog mesta „načelnik u odeljenju za ... u Filijali ...“. Prema aneksu ugovora o radu od 13.06.2014. godine tužiocu je za obračun plate na navedeno radno mesto određen koeficijent od 27,71. Između tužioca i BB koja je bila direktor fonda poremetili su se odnosi nakon dolaska VV na mesto pomoćnika direktora, pa je BB u avgustu mesecu 2022. godine tražila saglasnost od Direkcije PIO Fonda u Beogradu da tužioca premesti na drugo radno mesto, a koja saglasnost je dobijena 08.12.2022. godine. Tužilac se 28.01.2022. godine, 04.08.2022. godine, 09.08.2022. godine, 11.08.2022. godine, 24.08.2022. godine obraćao zameniku generalnog direktora tuženog (GG), pisanim putem, ukazujući između ostalog da postoji sumnja da BB i VV su izvršile krivično delo trgovina uticajem, nenamenskog trošenja budžetskih sredstava i protivpravnog prisvajanja državne imovine, kao i da je protiv BB i VV, DD i ĐĐ podneo krivičnu prijavu zbog osnovane sumnje da su izvršili krivično delo trgovine uticajem u saizvršilaštvu. Tužilac se obraćao četiri puta predsedniku Republike Srbije u periodu od 15.02.2022. godine do 12.10.2022. godine, ali su svi dopisi prosleđeni tuženom. Nakon odlaska BB u penziju za direktora je postavljena VV. Tužiocu je 05.06.2023. godine uručena ponuda za zaključenje aneksa broj 9 ugovora o radu na radno mesto službenik za ... u prvom stepenu. Koeficijent za obračun plate iznosio je 20,92 %. Radi poništaja naznačenog aneksa tužilac je podneo tužbu sudu i tražio određivanje privremene mere koja je u postupku za zaštitu uzbunjivača. Viši sud u Subotici je delimično usvojio zahtev tužioca i rešenjem od 26.10.2023. godine odredio privremenu meru kojom je odložio dejstvo aneksa ugovora o radu od 05.06.2023. godine do pravnosnažnog okončanja radnog spora za poništaj tog aneksa ugovora o radu. Rešenjem o privremenoj meri odloženo je dejstvo aneksa ugovora o radu do pravnosnažnog okončanja radnog spora za poništaj aneksa. Istim rešenjem je odbijen zahtev da tužilac bude vraćen na radno mesto načelnika za ..., jer to ne spada u sudsku nadležnost. Nakon toga, tužilac je sa tuženim 25.11.2023. godine zaključio aneks ugovora o radu broj ... datiran 16.11.2023. godine za obavljanje poslova radnog mesta pomoćnik direktora filijale u Filijali ... . Naznačeno radno mesto nije stalno radno mesta u sistematizaciji tužene. Tužilac je nakon toga podneo predlog za određivanje privremene mere. Predlog je usvojen i privremenom merom je odloženo dejstvo navedenog aneksa ugovora o radu od 16.11.2023. godine do pravnosnažnog okončanja radnog spora za poništaj tog aneksa ugovora o radu, nakon čega je tužilac vraćen na radno mesto načelnika za ... . Presudom Apelacionog suda u Novom Sadu Gž1 Uz 3/25 od 10.04.2025. godine poništen je kao nezakonit aneks broj 9 od 05.06.2023. godine.

Pri ovako utvrđenom činjeničnom stanju, prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev tužioca osnovan. Tužilac je izvršio spoljašnje uzbunjivanje saglasno odredbi člana 12.stav 3. Zakona o zaštiti uzbunjivača.

Tuženi je preko zamenika generalnog direktora dao saglasnost da se tužilac rasporedi na drugo radno mesto. Tužilac se obraćao dopisima zameniku direktora da mu se pruži zaštita, ali to nije učinjeno, već je data saglasnost za njegov premeštaj na drugo radno mesto sa nižom platom. Do premeštaja je došlo nakon što je tužilac već izvršio unutrašnje i spoljno uzbunjivanje usled čega je utvrđeno da aneks ugovora o radu od 05.06.2003. godine predstavlja štetnu radnju iz člana 2. tačka 7. Zakona o zaštiti uzbunjivača. Znači tuženi je postupao suprotno zabrani iz člana 21. stav 1. tačka 12. istog zakona. Iako je naznačena presuda postala pravnosnažna, tužilac nije vraćen na radno mesto načelnika za ... za koje radno mesto je već imao ranije zaključen ugovor o radu, već mu je ponuđen premeštaj na drugo radno mesto.

Stoga je zaključeno da aneks ugovora o radu od 16.11.2023. godine nije zasnovan na zakonakim razlozima. Tužiocu nije usvojen predlog dat u privremenoj meri da ga rasporede na mesto načelnika za ... . Međutim, ne znači da tuženi nije bio u obavezi da omogući tužiocu da obavlja poslove tog radnog mesta. Privremenom merom je odloženo dejstvo aneksa 05.06.2023. godine. Tužilac je imao važeći ugovor o radu za radno mesto načelnika za ..., pa je tuženi mogao da tužioca premesti na drugo radno mesto samo iz razloga propisanih odredbama člana 171. Zakona o radu i člana 58. Kolektivnog ugovora tuženih – dakle iz objektivnih razloga koji se odnose na potrebe procesa i organizacije rada, a koji razlozi su u konretnom slučaju izostali. Tuženi je bio u obavezi da navede razloge zbog kojih je tužiocu ponudio zaključenje aneksa za radno mesto pomoćnika direktora, što je propustio da učini. Kako je aneks od 16.11.2023. godine ponuđen suprotno navedenim zakonskim odredbama i odredbama opšteg akta tuženog, to je iz tih razloga isti i nezakonit.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio pravnu argumentaciju prvostepenog suda i potvrdio prvostepenu presudu.

Po oceni Vrhovnog suda, na pravilno utvrđeno činjenično stanje, nižestepeni sudovi su pravilno primenili materijalno pravo.

Tužilac je izvršio čin uzbunjivanja shodno Zakonu o zaštiti uzbunjivača („Službeni glasnik RS“, br.128/2014). Tužiocu nije pružena zaštita zbog uzbunjivanja, već je tuženi dao saglasnost da se tužilac premesti na drugo radno mesto sa nižom platom. Do premeštaja je došlo nakon što je tužilac već izvršio unutrašnje i spoljno uzbunjivanje. Utvrđeno je da aneks ugovora o radu od 05.06.2023. godine predstavlja štetnu radnju iz člana 2. tačka 2. Zakona o zaštiti uzbunjivača, što znači da je tuženi postupio suprotno zabrani iz člana 21. stav 1. tačka 12. istog zakona, a koji propisuje da poslodavac ne sme činjenjem ili nečinjenjem da stavi uzbunjivača u nepovoljni položaj u vezi sa uzbunjivanjem, a naročito ako se njegov položaj odnosi na (1.zapošljavanje).

Prema članu 171. stav 1. Zakona o radu propisano je da poslodavac može zaposlenom da ponudi izmenu ugovornih uslova o radu (u daljem tekstu: aneks ugovora): 1. radi premeštaja na drugi odgovarajući posao zbog potrebe procesa i organizacije rada. To pravo poslodavca propisano je članom 58. Kolektivnog ugovora o radu. Međutim, mora da postoje objektivni razlozi koji se odnose na potrebe procesa organizacije rada, a koji razlozi su u konkretnom slučaju izostali jer nisu navedeni u ponudi niti aneksu ugovora o radu.

Stoga je pravilno zaključeno da je tužbeni zahtev tužioca osnovan.

Sadržina odredbi iz ugovora nije ukazivala na okolnost da bi važenje tog aneksa bilo ograničeno na period važenja privremene mere. Privremenom merom je samo odložena primena aneksa od 16.11.2023. godine.

Navodima i revizije ne dovodi se u pitanje pravilnost pobijane odluke. Navodi da je mesto načelnika za ... u trenutku donošenja predmetne privremene mere već bilo popunjeno, te da je jedina mogućnost postojala da se tužiocu ponudi aneks od 16.11.2023. godine po kome je raspoređen na poslove radnog mesta „pomoćnik direktora Filijale u ...“, nisu od značaja kao okolnost koja se može ispitivati u ovom postupku.

Imajući u vidu napred izneto, na osnovu člana 414. Zakona o parničnom postupku odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Gordana Komnenić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković