Presudom Apelacionog suda u Beogradu Gž1 642/22 od 16.09.2022. godine, odbijena je, kao neosnovana, žalba tužene i potvrđena presuda Prvog osnovnog suda u Beogradu P1 2139/21 od 10.09.2021. godine i odbijen je zahtev tužene za naknadu troškova postupka po žalbi, kao neosnovan.

Protiv pravosnažne presude donete u drugom stepenu tužena je blagovremeno izjavila reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP koje su učinjene u postupku pred drugostepenim sudom i zbog pogrešne primene matrijalnog prava.

Tužilja je podnela odgovor na reviziju.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. Zakona o parničnom postupku („Sl. glasnik RS“ broj 72/11...10/23), pa je utvrdio da revizija tužene nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. Zakona o parničnom postupku, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti.

U drugostepenom postupku nije došlo do propusta u primeni ili do pogrešne primene bilo koje odredbe Zakona o parničnom postupku, pa nema ni bitne povrede odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 1. ZPP na koju se u reviziji posebno ukazuje.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilja je bila u radnom odnosu kod tužene na neodređeno vreme, na osnovu ugovora o radu od 27.12.2001. godine, sa pripadajućim aneksima i radila je do 31.12.2015. godine. Počev od 10.02.2015. godine tužilja je radila na poslovima samostalnog savetnika u Birou za ... . Nakon što je tužena angažovala konsulatantsku kuću da izvrši analizu poslova kod tužene i da preispita postojeći model postojanja, u skladu sa zaključcima iznetim u projektu „Analiza poslova“ kojim je utvrđeno da je neophodno sprovesti reorganizaciju, tužena je 26.10.2015. godine donela Odluku o uvođenju organizacionih promena broj 7/36, kao i Pravilnik o izmenama i dopunama Pravilnika o organizaciji i sistematizaciji radnih mesta stručne službe Privredne komore broj 7/37, kojima je izvršena reorganizacija u okviru organizacionih delova kod tužene, kroz ukidanje određenog broja poslova i smanjenje broja izvršilaca na određenim poslovima. Između ostalog, u članu 2. navedenog Pravilnika određeno je da se u članu 4. Pravilnika, u poglavlju II - unutrašnja organizacija, briše Služba unutrašnje kontrole u organizacionom delu Poslovi podrške privredi Sektora za privredni sistem, te da se u Centru za mala i srednja privredna društva, između ostalog, briše i Biro za ... . Tužena je potom donela Odluku o pokretanju postupka za utvrđivanje viška zaposlenih broj 01-76/1 od 06.11.2015. godine, kojom je pokrenut postupak za utvrđivanje viška zaposlenih, te je u članu 4. 1. određeno da će svi zaposleni na poslovima iz odredbe 2.1 Odluke biti utvrđeni kao višak zaposlenih za čijim radom prestaje potreba, bez primene kriterijuma, s obzirom da su ovi poslovi u celosti prestali da se obavljaju kod tužene, kao poslodavca, usled čega su izmenama Pravilnika ukinuti.

Tužena je, u skladu sa Odlukom o višku, dana 09.11.2015. godine na oglasnim tablama objavila oglas 1 za prikupljanje dokumentacije, u cilju primene kriterijuma za određivanje viška zaposlenih na poslovima na kojima se smanjuje broj izvršilaca, a kojim je pozvala zaposlene da dostave potrebnu dokumentaciju i zaposlenima ostavila mogućnost da se dobrovoljno izjasne da bez primene kriterijuma budu utvrđeni kao višak. Takođe, na oglasnim tablama tužena je objavila i oglas 2 za prikupljanje prijava. Predlog programa rešavanja viška zaposlenih od 26.11.2015. godine je dostavljen reprezentativnim sindikatima kod poslodavca, kao i Nacionalnoj službi za zapošljavanje. Tužena je 04.12.2015. godine primila mišljenje o Predlogu posebnog programa izneto od strane NSZ, a dana 11.12.2015. godine mišljenje sindikalnih organizacija u vezi sa predlogom programa, koje je tužena razmotrila i donela Program rešavanja viška zaposlenih od 22.12.2015. godine. Ovim programom je određen ukupan broj zaposlenih na neodređeno vreme kod tužene na dan donošenja Programa, koji iznosi 289, da među zaposlenima koji na dan donošenje programa obavljaju poslove iz odredaba 1.3 i 1.4 postoji ukupno pet zaposlenih koji uživaju zaštitu od otkaza ugovora o radu iz člana 187. Zakona o radu, da su se 22 zaposlena dobrovoljno prijavila da budu utvrđeni kao višak bez primene kriterijuma, da je tužena za 24 zaposlena obezbedila primenu mere za zapošljavanje, i to rad kod drugog poslodavca i rad sa nepunim radnim vremenom. Od ukupnog broja zaposlenih iz odredbe 1.3 i 1.4 Programa 86 zaposlenih predstavljaju višak za čijim radom prestaje potreba, a da se u Centru za mala i srednja privredna društva, između ostalog, briše i Biro za ... . Osporenim rešenjem tužilji je otkazan ugovor o radu s obzirom da je proglašena tehnološkim viškom zbog organizacionih i ekonomskih promena, a tužena je tužilji isplatila otpremninu. Prema izveštaju RF PIO od 15.12.2016. godine kod tužene je nakon 25.12.2015. godine zaposleno 70 lica, ali ta lica nisu zaposlena u roku od 3 meseca od dana prestanka radnog odnosa tužilje.

Imajući u vidu ovako utvrđeno činjenično stanje prvostepeni sud je zaključio da je tužbeni zahtev osnovan, primenom odredbi Zakona o radu bliže navedenim u obrazloženju presude. Naime, od tužene je tražen spisak zaposlenih koji su zasnovali radni odnos na neodređeno vreme u periodu od 01.01.2013. godine do 31.12.2015. godine, ali tužena ovaj spisak nije dostavila sudu navodeći da smatra da ovaj spisak nije od uticaja na presuđenje i da nije relevantno dostavljanje spiska svih novozaposlenih. Pri činjenici da je u postupku sporno pitanje da li je postojalo neko radno mesto kod tužene koje je bilo upražnjeno i na koje je tužilja kao višak mogla biti raspoređena i da li je to radno mesto tužena popunila drugim licima, što bi predstavljalo zloupotrebu instituta tehnološkog viška, prvostepeni sud smatra da je tužena bila dužna da dostavi sudu navedeni spisak sa traženim podacima, pa je primenom člana 231. stav 1. Zakona o parničnom postupku, zaključujući da tužena prikriva ključne podatke i da je svojom krivicom sprečila da sud utvrdi istinitost ili neistinitost navoda tužene, usvojila tužbeni zahtev i utvrdila da je osporeno rešenje o otkazu tužilji nezakonito, a posledica te nezakonitosti je obaveza tužene da tužilju vrati na rad i da joj isplati naknadu štete na ime izostalih zarada i uplati pripadajuće doprinose.

Drugostepeni sud je u svemu prihvatio razloge prvostepenog suda za odluku o tužbenom zahtevu, smatrajući da je na pravilno i potpuno utvrđeno činjenično stanje pravilno primenjeno materijalno pravo, kao i pravilo o teretu dokazivanja.

Vrhovni sud smatra da su nižestepeni sudovi, na utvrđeno činjenično stanje pravilno primenili materijalno pravo donoseći pobijanu odluku, za koju su dali dovoljno razloga, koje u svemu prihvata i Vrhovni sud.

Na pravilnost pobijane presude ne utiču navodi revizije kojima se ukazuje da je prvostepeni sud odbio izvođenje dokaza dostavljanjem spiska lica koja su zaposlena u periodu od 01.01.2013. godine do 31.12.2015. godine kod tužene. U postupku je pouzdano utvrđeno da je sud tražio od tužene dostavljanje navedenog spiska, a da tužena to nije učinila jer je smatrala da taj dokaz nije potreban i da nije od uticaja na presuđenje u ovoj pravnoj stvari. Upravo suprotno, kako to pravilno smatraju nižestepeni sudovi, navedeni spisak je bilo potrebno dostaviti, jer je sporno pitanje u ovoj parnici da li je postojalo neko radno mesto kod tužene koje je bilo upražnjeno, a na koje je tužilja kao višak mogla biti raspoređena i da li je to radno mesto tužena popunila drugim licima, a što je od uticaja na odluku o zakonitosti rešenja o otkazu ugovora o radu tužilje.

Ostali navodi revizije predstavljaju ponavljanje navoda žalbe, koje je drugostepeni sud u svojoj odluci ocenio, a ocenu tih navoda prihvata i Vrhovni sud.

Cenjeni su i ostali navodi revizije kojima se ne dovodi u sumnju pravilnost i zakonitost pobjane presude, zbog čega ti navodi nisu posebno obrazloženi.

Tužena nije uspela u revizijskom postupku, a troškovi sastava odgovora na reviziju nisu bili nužni, zbog čega su zahtevi parničnih stranaka za naknadu troškova revizijskog postupka odbijeni, u smislu člana 153. i 154. Zakona o parničnom postupku.

Iz navedenih razloga odlučeno je kao u izreci presude na osnovu člana 414. stav 1. i člana 165. Zakona o parničnom postupku.

Predsednik veća – sudija

Vesna Subić,s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković