Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je bio u radnom odnosu kod tuženog na radnom mestu ... na osnovu Ugovora o uređivanju prava, obaveza i odgovornosti od 14.11.2002. godine. Radi obavljanja poslova od svog radnog mesta tužilac je zaduživao gorivo sa pumpe, odnosno cisterne koja se nalazila u krugu poslodavca – tuženog. Točilac goriva te pumpe, koji je ujedno radio i kao vozač teretnog vozila kod tuženog, u kritičnom periodu često nije se nalazio u krugu tuženog odnosno u vreme kada bi tužilac po radnom nalogu trebalo da ide na put i da zaduži gorivo. U tim situacijama tužilac bi pozvao točioca koji mu je davao instrukcije gde se nalazi ključ od pumpe pa bi tužilac sam natočio gorivo i u trebovanju unosio količinu utočenog goriva, točioca o tome obaveštavao, potpisivao bi trebovanje koje bi zajedno sa ključem ostavljao točiocu na određeno mesto. I drugi vozači tuženog se samozadužuju gorivom na pumpi tuženog u situacijama kada nije prisutan točilac goriva. Tužilac se razduživao na kraju meseca predajom putnih naloga za ceo mesec kod VV kojoj je predao putni nalog 10.04.2020. godine za april 2020. godine zbog odlaska na plaćeno odsustvo. Dana 10.04.2020. godine doneta je odluka o zabrani službenih putovanja u inostranstvo i od tog dana tužilac nije dolazio u krug poslodavca tuženog sve do 19.05.2020. godine kada je pozvan da dođe i prisustvuje vanrednom popisu. Prema vanrednom popisu tužilac je u periodu od 01.01. do 19.05.2020. godine, prema podacima iz trebovanja, zadužen sa ukupno 337 litara goriva, što sa 82 litara goriva koje je ostalo u rezervoaru njegovog vozila na dan 10.04.2020. godine u zbiru čini iznos od 419 litara koji se pokazao kao manjak na navedenom popisu.

Tuženi je tužiocu dostavio upozorenje 02.06.2020. godine na koje se tužilac se u ostavljenom roku izjasnio negirajući da je izvršio bilo koju od povreda radne obaveze. Tuženi je rešenjem od 15.07.2020. godine otkazao tužiocu Ugovor o utvrđivanju prava obaveze i odgovornosti od 14.11.2002. godine sa pripadajućim aneksima iz razloga što je svojom krivicom učinio povrede radnih obaveza propisane članom 179. stav 2. tačka 1., 3. i 5. Zakona o radu i člana 73. stav 2. tačka 1., 3. i 5., kao i člana 74. stav 1. tačka 8. i 36. Kolektivnog ugovora tuženog, predviđene kao opravdan razlog za otkaz ugovora o radu (nesavesno i nemarno izvršavanje svoje radnih obaveza, nezakonito raspolaganje imovinom i druge nezakonite radnje, prouzrokovanje materijalne štete preduzeću usled nastalog manjka u magacinu), na taj način što je svojim nemarnim i nesavesnim izvršavanjem radnih obaveza kao računopolagač magacina 20M000 – magacin goriva kod vozača lokacija ..., u periodu od 01.01. do 19.05.2020. godine poslodavcu prouzrokovao manjak od 420,19 litara goriva što je utvrđeno popisom od 19.05.2020. godine.

Prvostepeni sud je usvojio tužbeni zahtev sa obrazloženjem da je ustanovljena praksa kod tuženog da i drugi vozači samozadužuju gorivo na pumpi tuženog u situacijama kada nije prisutan točilac goriva, te da imajući u vidu da je praksa samozaduženja gorivom bila uobičajena, a da tužilac u periodu od 10.04. do 14.05.2020. godine odnosno do 19.05.2020. godine nije ulazio u krug poslodavca tuženog, a po vanrednom propisu je bio zadužen za ukupno 337 litara goriva, što je sa 82 litara goriva koje je ostalo u rezervoaru njegovog vozila na dan 10.04.2020. godine u zbiru čini iznos od 419 litara goriva koji se pokazao kao manjak u navedenom periodu, to u toku postupka nije utvrđeno da je tužilac svojom krivicom učinio povredu radnih obaveza koje su mu otkaznim rešenjem stavljene na teret, odnosno da je navedeni manjak nastao radnjama tužioca.

Po nalaženju Vrhovnog suda pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo.

Odredbom člana 179. stav 2. tačka 1., 3. i 5. Zakona o radu propisano je da poslodavac može da otkaže Ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to ako nesavesno i nemarno izvršava svoje radne obaveze (tačka 1.), ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva za rad (tačka 3.) i ako učini drugu povredu radne obaveze utvrđene opštim aktom, odnosno Ugovorom o radu (tačka 5.) dok je odredbom stava 3. istog člana propisano da poslodavac može da otkaže ugovor o radu zaposlenom koji ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktom poslodavca, odnosno ako je njegovo ponašanje takvo da ne može da nastavi rad kod poslodavca (tačka 8.).

Odredbom člana 73. stav 2. Kolektivnog ugovora tuženog propisano je da poslodavac može da otkaže Ugovor o radu zaposlenom koji svojom krivicom učini povredu radne obaveze i to: ako nesavesno i nemarno izvršava radne obaveze (tačka 1.); ako necelishodno i neodgovorno koristi sredstva rada (tačka 3.) i ako učini drugu povredu radne obaveze iz člana 74. tog ugovora, odnosno ugovora o radu (tačka 5.), a članom 74. stav 1. istog KU propisano je da će se opravdanim razlogom za otkaz ugovora o radu shodno članu 73. stav 2. tačka 5. Ugovora smatrati svaka učinjena povreda radne obaveze između ostalih i: nezakonito raspolaganje imovinom i druge nezakonite radnje (tačka 8.) i prouzrokovanje materijalne štete preduzeća usled nastalog manjka u maloprodajnom objektu ili magacinu (tačka 36.).

U konkretnom slučaju praksa samozaduživanja gorivom vozača kod tuženog bila je uobičajena, pa se i tužilac zaduživao gorivom sa pumpe tuženog tako što bi pozvao točioca koji mu je davao instrukcije gde se nalazi ključ od pumpe pa bi tužilac sam natočio gorivo (samozaduživanje) i u trebovanju unosio količinu utočenog goriva i točioca o tome obaveštavao, potpisivao bi trebovanje koje bi zajedno sa ključem ostavljao točiocu na dogovoreno mesto u njegovoj kancelariji. Tužilac u periodu od 10.04. do 14.05.2020. godine odnosno do 19.05.2020. godine nije ulazio u krug poslodavca tuženog, a u navedenom periodu je prema podacima iz trebovanja zadužen za ukupno 337 litara goriva, što sa 82 litra goriva koje je ostalo u rezervoaru njegovog vozila na dan 10.04.2020. godine čini zbir od 418 litara goriva koji se pokazao kao manjak na navedenom propisu, iz čega proizlazi da je pravilno stanovište nižestepenih sudova da se tužilac pri obavljanju poslova svog radnog mesta ponašao onako kako iziskuju standardi uslovljeni karakterom radnog procesa u kome učestvuje, te je zaključak nižestepenih sudova da u sprovedenom postupku nije utvrđeno da je tužilac svojom krivicom učinio povredu bilo koje radne obaveze koja mu je pobijanim rešenjem stavljena na teret, pravilan zbog čega je je pobijano rešenje poništeno kao nezakonito.

Navodi u reviziji tuženog da je drugostepeni sud prihvatio stav prvostepenog suda koji nije tačan i to da je tužilac u periodu od 10.04. do 19.05.2020. godine bio zadužen za ukupno 337 litara goriva što sa 82 litra goriva koje je bilo u rezervoaru njegovog vozila na dan 10.04.2020. godine u zbiru čini 417 litara koji se pokazao kao manjak na popisu, te da na taj način sud samo pretpostavlja strukturu utvrđenog manjka imajući u vidu da je tužilac shodno trebovanju goriva za april mesec u posmatranom periodu bio zadužen za količinu od 227 litara goriva, ukazuju na pogrešno utvrđeno činjenično stanje koje prema odredbi člana 407. ZPP ne predstavlja razlog za izjavljivanje ovog pravnog leka. Ni pozivanje tuženog u reviziji da je tužilac bio računopolagač magacina goriva te da je imao pojačanu odgovornost prema imovini poslodavca i da je bio dužan da vrši redovnu i preciznu kontrolu stanja goriva na lokaciji magacina koji drži, kao i kontrolu dokumentacije koja je bila osnov za zaduženje magacina gorivom, te da su evidencije isprave o zaduženju i razduženju gorivom tuženog dovoljne za utvrđivanje stvarnog i knjigovodstvenog stanja goriva u predmetnom magacinu ocenjeni su od strane drugostepenog suda kao neosnovani. Navodi tuženog u reviziji da je drugostepeni sud olako prihvatio stav prvostepenog suda da tužilac nije ulazio u krug poslodavca u periodu od 10.04. do 19.05.2020. godine jer je zasnovan na iskazu tužioca, takođe ukazuju na pogrešno i nepotpuno utvrđeno činjenično stanje koje ne predstavlja razlog za izjavljivanje ovog pravnog leka, na osnovu člana 407. ZPP.

Sa iznetih razloga saglasno odredbi člana 414. stav 1. ZPP odlučeno je kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković