Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužena AA je blagovremeno izjavila reviziju, pobijajući je zbog pogrešne primene materijalnog prava, sa predlogom da sud o izjavljenoj reviziji odluči kao o izuzetno dozvoljenoj shodno odredbi člana 404. Zakona o parničnom postupku.

Po oceni Vrhovnog suda, u ovom slučaju nisu ispunjeni uslovi propisani odredbom člana 404. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Sl. glasnik RS“, br.72/11...10/23), za odlučivanje o reviziji tužene AA, kao o izuzetno dozvoljenoj, jer nije potrebno da se razmotre pravna pitanja od opšteg interesa ili pravna pitanja u interesu ravnopravnosti građana, niti je potrebno ujednačavanje sudske prakse i novo tumačenje prava.

Po oceni Vrhovnog suda, nižestepeni sudovi su odluku o tužbenom zahtevu doneli pravilnom primenom materijalnog prava, pravilno ocenivši da je tužilac pravni sledbenik Gradske samoupravne interesne zajednice za građevinsko zemljište koja je u ovom slučaju vlasnicima eksproprisane nepokretnosti, pa i pravnom prethodniku tužene AA, isplatila naknadu za eksproprisanu nepokretnost, iako je krajnji korisnik eksproprijacije bio Zavod za izgradnju Grada Beograda, zbog čega je tužilac kao pravni sledbenik pravnog lica koje je isplatilo naknadu za eksproprijaciju aktivno legitimisan u ovom sporu. Nižestepene odluke su donete u svemu u skladu sa sudskom praksom formiranom u situacijama izvršene deeksproprijacije povodom isplate iznosa koji su prethodno primljeni za eksproprisanu nepokretnost. Revizijom se ne ukazuje na drugačiju sudsku praksu niti su uz reviziju dostavljene presude kojima su sudovi u istoj ili sličnoj činjeničnopravnoj situaciji doneli drugačiju odluku o aktivnoj legitimaciji, čime bi ukazao na potrebu ujednačvanja sudske prakse.

Imajući u vidu izloženo, na osnovu člana 404. stav 2. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u stavu prvom izreke.

Vrhovni sud je ispitao dozvoljenost revizije primenom člana 410. stav 2. tačka 5. ZPP, i ocenio da je revizija nedozvoljena.

Prema članu 410. stav 2. tačka 5. ZPP, revizija je nedozvoljena ako je izjavljena protiv presude protiv koje po zakonu ne može da se podnese (član 403. stav 1. i 3).

Prema članu 403. stav 3. ZPP, revizija nije dozvoljena u imovinskopravnim sporovima ako vrednost predmeta spora pobijenog dela ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe.

Tužba u ovom sporu, kojom je od tužene AA tražena isplata iznosa od 2.149.128,80 dinara, podneta je 18.11.2010. godine. Na dan podnošenja tužbe kurs za 1 evro bio je 106,7231 dinar, pa je vrednost predmeta spora u delu koji se odnosi na revidenta prema srednjem kursu NBS bila 20.137,4292 dinara.

Kako vrednost predmeta spora pobijenog dela pravnosnažne presude ne prelazi dinarsku protivvrednost od 40.000 evra po srednjem kursu NBS na dan podnošenja tužbe, to je revizija tužene AA nedozvoljena.

Iz navedenih razloga, Vrhovni sud je primenom odredbe člana 413. ZPP, doneo odluku kao u stavu drugom izreke.

Predsednik veća – sudija

Branka Dražić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković