Rev 27648/2023 3.1.1.3.4

Republika Srbija
VRHOVNI SUD
Rev 27648/2023
09.10.2025. godina
Beograd

U IME NARODA

Vrhovni sud, u veću sastavljenom od sudija: Mirjane Andrijašević, predsednika veća, Ivane Rađenović i Vladislave Milićević, članova veća, u parnici tužilaca AA iz ... i BB iz s. ..., opština ..., čiji je zajednički punomoćnik Danijela Stošić, advokat iz ..., protiv tuženih VV, GG i DD, svih iz ..., čiji je zajednički punomoćnik Božidar Beranja, advokat iz ..., radi utvrđenja prava svojine po tužbi i protivtužbi, odlučujući o reviziji tužilaca, izjavljenoj protiv presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3600/2022 od 06.07.2023. godine, u sednici održanoj 09.10.2025. godine, doneo je

P R E S U D U

ODBIJA SE, kao neosnovana, revizija tužilaca izjavljena protiv stavova prvog i trećeg izreke presude Apelacionog suda u Nišu Gž 3600/2022 od 06.07.2023. godine.

O b r a z l o ž e nj e

Presudom Apelacionog suda u Nišu Gž 3600/2022 od 06.07.2023. godine, stavom prvim izreke, preinačena je presuda Osnovnog suda u Bujanovcu P 210/21 od 23.02.2022. godine, ispravljena rešenjem P 210/21 od 03.08.2022. godine, u stavovima prvom i drugom izreke, tako što je odbijen tužbeni zahtev tužilaca kojim su tražili da se utvrdi da su, kao pravni sledbenici iza pok. ĐĐ, EE, ŽŽ, bivših iz ..., kao i zakonski naslednici prvog naslednog reda iza pok. ZZ, biv. iz ..., suvlasnici po 1/2 zemljišta, na starom delu lokala, pristupnom putu i delu novog objekta sa zemljištem ispred zgrade i ulice, koji se nalaze na kp.br. .. upisane u LN br. .. KO Bujanovac, po ranijem popisnom katastru na kp.br. .., sve u ukupnoj površini od 82m2, i to: na starom delu lokala ukupne površine od 29 m2, odnosno u realnom delu 29/433, na delu novog objekta ukupne površine od 33 m2, odnosno u realnom delu 33/433, zajedno sa zemljištem ispred zgrade i ulici, a površina zgrade iznosi 29 m2 i na pristupnom putu između starog dela lokala i novog dela objekta čija ukupna površina iznosi 20 m2, u okviru koga se nalazi kapija sa jugozapadne strane, odnosno u realnom delu 20/433, sve u merama i granicama bliže određenim u ovom stavu izreke, što bi tuženi bili dužni da priznaju, predaju u svojinu i državinu i omoguće da tužioci pravo svojine upišu u zemljišne i druge javne knjige; odbijen je tužbeni zahtev kojim su tužioci tražili da im tuženi predaju u vlasništvo deo novog objekta u površini od 29 m2 sa zemljišem ispred zgrade i ulice u ukupnoj površini od 33 m2, odnosno u realnom delu 33/433 po prosečnoj ceni građenja, kao i stari deo lokala u površini od 29 m2, odnosno u realnom delu 29/433, koji su sagradili pravni prethodnici tužilaca i pristupni put u površini od 20 m2, odnosno u realnom delu 20/433. Stavom drugim izreke, ukinuta je prvostepena presuda, u stavovima trećem i četvrtom izreke i odbačene su, kao nedozvoljene, protivtužba tužene GG, kojom je tražila da se utvrdi da je ona isključivi vlasnik dela poslovno stambene zgrade br. 2, spratnosti P+1, površine 41 m2, pristupnog puta u dužini od 7.50 m do preostalog dela nespornog dela istog lokala koji se nalazi na kp.br. .., ukupne površine 29 m2, sve u merama i granicama bliže navedenim u ovom stavu izreke, kao i protivtužba tuženog VV, kojom je tražio da se utvrdi da je on isključivi i jedini vlasnik prizemnog lokala površine 35 m2, koji se nalazi na kp.br. .., gledano sa leve strane od ulaza sa ulice prema dvorištu i ostatku dela kp.br. .., po osnovu nasleđa iza svojih pravnih predhodnika ili po osnovu održaja u trajanju od 60 godina i da je nosilac prava trajnog korišćenja zemljišta koje se nalazi ispod opisanog lokala kao i zemljišta koje služi redovnoj upotrebi, uz lokal površine 65 m2, sve u merama i granicama bliže navedenim u ovom stavu izreke, što bi tužioci bili dužni da priznaju. Stavom trećim izreke, preinačena je odluka o troškovima postupka sadržana u stavu petom izreke, tako što su tužioci AA i BB obavezani da tuženoj DD solidarno naknade troškove parničnog postupka od 798.082,00 dinara sa zakonskom zateznom kamatom od dana izvršnosti odluke do isplate, dok je odlučeno da svaka stranka snosi svoje troškove parničnog postupka po tužbi tužilaca AA i BB i protivtužbi tuženih GG i VV.

Protiv pravnosnažne presude donete u drugom stepenu, tužioci su blagovremeno izjavili reviziju zbog bitne povrede odredaba parničnog postupka, pogrešne primene materijalnog prava i pogrešno i nepotpuno utvrđenog činjeničnog stanja.

Vrhovni sud je ispitao pobijanu presudu, u smislu člana 408. u vezi člana 403. stav 2. tačka 2. i u vezi člana 506. stav 2. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, 72/11... 18/20 i 10/23 – drugi zakon), pa je našao da revizija tužilaca nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povreda odredaba parničnog postupka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju revizijski sud pazi po službenoj dužnosti, a u postupku pred drugostepenim sudom nema propusta u primeni odredaba ZPP iz člana 374. stav 1. jer je drugostepeni sud imao u vidu sve okolnosti konkretnog slučaja i činjenično stanje koje je utvrđeno u toku postupka, pa ne postoji ni bitna povreda postupka iz člana 407. stav 1. tačka 3. ZPP.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužioci AA i BB, zakonski su naslednici iza pok. ZZ i pok. II, koji su osim tužilaca, imali i sina JJ. Sada pok. ZZ, sin je pok. ŽŽ, čiji je rođeni brat pok. KK, otac pok. LL – supruga tužene DD i oca tuženih VV i GG. Pravni prethodnik stranaka, pok. EE, majka pok. ŽŽ i pok. KK, zaključila je sa pok. ŽŽ, ugovor o poklonu od 18.04.1960. godine, čiji predmet je bila kp.br. .. sa dućanom površine 100 m2, koju nepokretnost je stekla nasledstvom od svog brata ĐĐ, na osnovu testamenta od 19.03.1960. godine. Utvrđeno je da je prvim premerom, koji je stupio na snagu 1960. godine, kp.br. .. i .. dobile su novi broj .. i tada su upisane na pok. KK, pravnog prethodnika tuženih.

Između pok. ŽŽ i pok. KK vođen je postupak i presudom na osnovu priznanja P 238/64 od 31.03.1964, godine, utvrđeno je da je sada pok. ŽŽ, vlasnik dela placa „Varoš“ kućni plac, kp.br. .. površine 80 m2. U to vreme, na tom delu parcele, sa desne strane nalazio se dućan a sa leve plevnja, s tim da su bili pod istim krovom. Pok.ZZ je, na mestu gde je bila plevnja, izgradio lokal koji je za života koristio kao krojačku radnju, ali svoje pravo nije upisao u evidenciju nepokretnosti, već je cela kp.br. .. ostala da se vodi na pok. KK, koji je ugovorom o doživotnom izdržavanju R 75/75 od 21.02.1975. godine (zajedno sa svojom suprugom sada pok. LJLJ), raspolagao istom u korist svog sina, pok. LL koji se, na osnovu navedenog ugovora o doživotnom izdržavanju i rešenja o nasleđivanju O 89/92 od 30.10.1992. godine (donetog u ostavinskom postupku koji se vodio iza pok. KK, koji je preminuo 1990. godine), upisao u evidenciji nepokretnosti. Rešenjem o nasleđivanju Opštinskog suda u Bujanovcu O 9/2001 od 20.02.2001. godine, iza smrti pok. LL, pored ostale imovine, predmetnu parcelu nasledili su tuženi, s tim da je tuženom VV pripao lokal levo od kapije, a tuženoj GG lokal desno od kapije. Tužena DD, kao poklonodavac, zaključila je sa tuženim VV, kao poklonoprimcem, ugovor o poklonu, overen pod Ov br. 2774/07 od 24.04.2007. godine, čiji predmet je deo imovine koji je nasledila iza smrti pok. LL, pa su kao korisnici sporne parcele upisani tuženi VV sa udelom od 3/4 i tužena GG sa udelom od 1/4, a sa istim udelima, upisani su i kao vlasnici objekta sa leve strane, površine 35 m2 i objekta sa desne strane, površine 41 m2.

Rešenjem od 16.06.2006. godine (koje je postalo pravnosnažno) tuženoj GG je izdato odobrenje za izgradnju poslovno-stambenog objekta P+1 gabarita 4h10 na kp.br. .. zbog čega je srušila stari objekat, koji je gradio pok. ZZ, i na istom mestu izgradila novi površine 41 m2, za koji joj je rešenjem od 09.07.2007. godine (koje je postalo pravnosnažno) izdata upotrebna dozvola. Tužioci su, zbog rušenja navedenog objekta, protiv tuženih podneli tužbu zbog smetanja državine. Rešenjem P br. 401/06 od 28.05.2007. godine (koje je postalo pravnosnažno), odbijen je tužbeni zahtev.

Ocenom nalaza i mišljenja veštaka građevinske struke, utvrđeno je da kp.br. .. odgovara delu kp.br. .., u površini od 82m2, da se na tom delu sada nalazi stari lokal, koji se koristi kao optička radnja, pristupni put kroz koji se ulazi u dvorište i deo novog lokala (koje nepokretnosti su predmet ove parnice), a na istoj parceli se nalazi i porodična kuća u vlasništvu tuženih (koja nije predmet ove parnice).

Iz rešenja Opštinskog suda u Bujanovcu O 97/04, utvrđeno je da je pravni prethodnik tužilaca, sada pok. ZZ preminuo 1990. godine i da su za njegove zakonske naslednike oglašeni: supruga II, sin AA, ovde tužilac sa udelom od 3/8 i sin JJ sa udelom od 3/8, dok se ćerka, ovde tužilja BB odrekla svog naslednog dela u korist braće AA i JJ. U ovoj parnici, postupak je iniciran tužbom II, AA, JJ i BB, a nakon smrti sada pok. II, postupak je nastavljen prema preostalim tužiocima, kao njenim zakonskim naslednicima. Rešenjem P 2542/10 od 12.03.2013. godine, tužba JJ odbačena je, kao nedozvoljena, nakon što je on obavestio sud da nije potpisao ovlašćenje za zastupanje u ovoj parnici.

Polazeći od utvrđenog činjeničnog stanja, prvostepeni sud je primenom odredbi članova 20, 22, 25. i 72. Zakona o osnovama svojinskopravnih odnosa (ZOSPO), usvojio tužbeni zahtev tužilaca, a odbio zahtev tuženih, nalazeći da su tužioci suvlasnici na napred navedenim nepokretnostima po osnovu nasleđa iza njihovog pravnog prethodnika, sada pok. ZZ, koji je deo sadašnje kp.br. .. stekao po osnovu ugovora o poklonu od 18.04.1960. godine i presude na osnovu priznanja P 238/64 od 31.03.1964. godine i tu izgradio lokal koji je koristio kao krojačku radnju, koji je kasnije porušila tužena GG i na tom delu je delimično izgrađen novi objekat, ocenivši da su u državini nepokretnosti pravni prethodnici tuženih, kao i tužena pri izgradnji novog objekta, bili nesavesni.

Drugostepeni sud je preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilaca nalazeći da JJ, zajedno sa tužiocima čini nasledničku zajednicu iza smrti pok. ZZ, pa kako tužbeni zahtev tužilaca nije usmeren na zaštitu predmeta ili prava iz zaostavštine, već se traži utvrđenje njihovog isključivog prava svojine na nepokretnosti koja predstavlja zaostavštinu iza pok. ZZ, to je tužbom morao biti obuhvaćen i JJ na strani tuženih, ukoliko ne postoji njegova volja za podnošenje tužbe zajedno sa ostalim naslednicima, pri tom ocenivši da ne postoji potpuna procesna zajednica jer tužbom nisu obuhvaćeni svi nužni suparničari. Dodatna argumentacija drugostepenog suda je da je stanovište prvostepenog suda da su tužioci po osnovu nasleđa iza smrti pok. ZZ stekli pravo svojine i na delu novosagrađenog objekta na kp.br. .. površine 29m2, na delu parcele koji je pripao njihovom pravnom prethodniku u suprotnosti sa odredbama članova 24.-26. ZOSPO, zaključivši da se odredbe o građenju na tuđem zemljištu ne mogu primeniti u situaciji kada je tužena GG objekat izgradila na osnovu pravnosnažne građevinske i upotrebne dozvole, jer je ona postala vlasnik istog sopstvenom gradnjom i odlukom državnog organa, u smislu odredbi članova 20. stav 2. i 22. ZOSPO, ocenivši da je tužbeni zahtev tužilaca povodom ovog objekta neosnovan i iz tog razloga. Takođe, po stanovištu drugostepenog suda, tužena DD nije pasivno legitimisana u ovoj pravnoj stvari, s obzirom na činjenicu da je imovinu, koju je nasledila iza smrti pok. LL, poklonila tuženom VV, ugovorom o poklonu koji je overed pod Ov. br. 2774/07 od 24.04.2007. godine.

Po oceni Vrhovnog suda neosnovano se revizijom ukazuje da je odluka drugostepenog suda zasnovana na pogrešnoj primeni materijalnog prava.

Odredbom člana 211. ZPP, propisano je da nužno suparničarstvo postoji ako po zakonu ili zbog prirode pravnog odnosa tužbom moraju da se obuhvate sva lica koja su učesnici materijalnopravnog odnosa (stav 1), ako sva lica iz stava 1. ovog člana nisu obuhvaćena tužbom kao stranke, sud će da odbije tužbeni zahtev kao neosnovan (stav 2), o nužnom suparničarstvu sud vodi računa po službenoj dužnosti (stav 3).

Saglasno navedenom, suparničarstvo je procesnopravna kategorija, po pravilu fakultativna. Međutim, postoji nužno suparničarstvo, kod koga tužilac, ako želi da njegova tužba bude ocenjena kao dopuštena, mora zasnovati suparničarstvo i tužbom obuhvatiti sve subjekte koji su učesnici određenog materijalnopravnog odnosa. Tu subjektivnu integraciju determinišu materijalnopravna, a ne procesna pravila. Takvi materijalnopravni odnosi moraju se rešavati jedinstveno i ovlašćenje na raspolaganje pripada svim učesnicima pravnog odnosa zajednički, pa odsustvo jednog učesnika u parnici predstavlja nedostatak procesnopravne legitimacije za vođenje parnice. U konkretnom slučaju, tužioci postavljenim tužbenim zahtevom traže da se utvrdi da su, kao pravni sledbenici pok. ĐĐ, EE, ŽŽ, bivših iz ..., kao i zakonski naslednici prvog naslednog reda iza pok. ZZ, biv. iz ..., suvlasnici po 1/2 zemljišta, na starom delu lokala, pristupnom putu i delu novog objekta sa zemljištem ispred zgrade i ulice, koji se nalaze na kp.br. .. upisane u LN br. .. KO Bujanovac (po ranijem popisnom katastru na kp.br. ..), sve u ukupnoj površini od 82m2, i da se tuženi obavežu da im navedene nepokretnosti predaju. Iz činjeničnog utvrđenja proizilazi da je između pok. ŽŽ i pok. KK vođen postupak i presudom na osnovu priznanja P 238/64 od 31.03.1964, godine, utvrđeno da je sada pok. ŽŽ, vlasnik dela placa „Varoš“ kućni plac, kp.br. .. površine 80 m2, da se u to vreme, na tom delu parcele, sa desne strane nalazio dućan, sa leve plevnja, te da su bili pod istim krovom, da je pok. ZZ, na mestu gde je bila plevnja izgradio lokal koji je za života koristio kao krojačku radnju, ali svoje pravo nije upisao u evidenciju nepokretnosti, već je cela kp.br. .. ostala da se vodi na pok. KK, koji je kasnije navedenom nepokretnošću raspolagao u korist pravnog prethodnika tuženih, sada pok. LL. Takođe je utvrđeno da su rešenjem Opštinskog suda u Bujanovcu O 97/04, na zaostavštini iza sada pok. ZZ, za njegove zakonske naslednike oglašeni: supruga II, sin AA, ovde tužilac sa udelom od 3/8 i sin JJ sa udelom od 3/8, dok se ćerka, ovde tužilja BB odrekla svog naslednog dela u korist AA i JJ, da je u ovoj parnici postupak iniciran tužbom II, AA, JJ i BB, a nakon smrti sada pok. II, postupak je nastavljen prema preostalim tužiocima, kao njenim zakonskim naslednicima, te da je rešenjem P 2542/10 od 12.03.2013. godine, tužba JJ odbačena je, kao nedozvoljena (nakon što je on obavestio sud da nije potpisao ovlašćenje za zastupanje u ovoj parnici). Imajući u vidu navedeno, po oceni Vrhovnog suda pravilan je zaključak drugostepenog suda da, kod činjenice da JJ, zajedno sa tužiocima čini nasledničku zajednicu iza smrti pok. ZZ, te kako je tužbeni zahtev tužilaca usmeren na utvrđenje njihovog isključivog prava susvojine po ½ na predmetnim nepokretnostima, to je tužbom morao biti obuhvaćen i JJ (budući da se u ostavinskom postupku koji je vođen iza pok. ZZ, na zaostavštini iza pok. ZZ oglašen za naslednika sa udelom od 3/8) i to na strani tuženih. Stoga, ne postoji potpuna procesna zajednica, jer tužbom nisu obuhvaćeni svi nužni suparničari, kako to pravilno zaključuje drugostepeni sud.

Neosnovan je navod revizije da u konkretnom slučaju nije bilo mesta primeni odredbe člana 20. stav 1. ZOSPO, jer građevinska i upotrebna dozvola nisu osnov za sticanje prava svojine. Naime, suprotno navodima revizije pravnosnažno rešenje o upotrebnoj dozvoli jeste pravni osnov za upis objekta i prava svojine u katastar nepokretnosti, budući da navedeno rešenje potvrđuje da je objekat izgrađen u skladu sa građevinskom dozvolom i propisima, čime se stiču uslovi za njegovu zakonitu upotrebu i uknjižbu, pa je po oceni Vrhovnog suda pravilno drugostepeni sud primenio materijalno pravo kada je zaključio da se odredbe o građenju na tuđem zemljištu u smislu odredbi članova 24.–26. ZOSPO ne mogu primeniti u situaciji kada je tužena GG objekat izgradila na osnovu građevinske i upotrebne dozvole, koje tužioci nisu osporavali i navedena rešenja su postala pravnosnažna, pa je tužena postala vlasnik novosagrađenog objekta površine 29 m2 na kp.br. .. sopstvenom gradnjom i odlukom državnog organa, u smislu odredbi članova 20. stav 2. i 22. ZOSPO. Stoga je pravilno drugostepeni sud preinačio prvostepenu presudu i odbio tužbeni zahtev tužilaca.

Pravilno je odlučeno i o naknadi troškova postupka na osnovu člana 165. stav 2. u vezi članova 153. stav 1. i 154. stav 2. ZPP.

Na osnovu iznetog, primenom člana 414. stav 1. ZPP, Vrhovni sud je odlučio kao u izreci.

Predsednik veća – sudija

Mirjana Andrijašević, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković

Preuzmite dokument u PDF formatu