Ispitujući pravilnost pobijane presude, primenom odredbe člana 408. Zakona o parničnom postupku – ZPP („Službeni glasnik RS“, br. 72/11...10/23) Vrhovni sud je utvrdio da revizija nije osnovana.

U postupku nije učinjena bitna povrede odredaba parničnog postuka iz člana 374. stav 2. tačka 2. ZPP, na koju Vrhovni sud pazi po službenoj dužnosti.

Prema utvrđenom činjeničnom stanju, tužilac je u više navrata pozajmljivao novac tuženoj i VV, kao vanbračnim partnerima. Presuda Višeg suda u Beogradu P 539/15 od 18.05.2020. godine, u delu stava prvog izreke, kojom je tuženi VV obavezan da tužiocu AA na ime duga isplati iznos od 44.900,00 evra sa zakonskom zateznom kamatom počev od 31.03.2015. godine pa do isplate, postala je pravnosnažna, dok je u delu kojim je tužena BB obavezana da solidarno sa tuženim VV isplati navedeni dug ukinuta rešenjem Apelacionog suda u Beogradu Gž 7549/20 od 13.01.2021. godine. U nastavku postupka, odlučujući o solidarnoj obavezi tužene, kao vanbračnog partnera VV, utvrđeno je da je dug nastao u vreme trajanja vanbračne zajednice i za potrebe vanbračne zajednice. Tužilac je 2008. godine, pozajmio i predao tuženoj novčani iznos od 300 evra radi kupovine odeće za zajedničku ćerku tužene BB i VV, zatim posle šest meseci joj je, na njen zahtev, predao novčani iznos od 2.700 evra za lekove za sestru, a zatim ponovo, na njen zahtev, za posao i da kao porodica stanu na noge, predao novčani iznos od 16.000,00 evra koje je ona predala tuženom VV, u restoranu u kome su bili. Tužena BB je od tužioca još tri puta tražila novac dok je on bio u inostranstvu, zbog čega je njegov sin, GG, predavao novac u njegovo ime i za njegov račun, i to prvo 15.000 evra 2010. godine, a potom, u dva navrata, tokom 2011. godine, i iznos od 8.000 evra i 3.000 evra bez kamate, sa čime je u celosti bio upoznat tuženi VV. Od ukupno 45.000 evra, vraćeno je 100,00 evra. Dogovor parničnih stranaka o vraćanju pozajmljenog novca nije realizovan ni nakon zaključenja ugovora o prenosu osnivačkih prava na privrednom društvu koji je overen 10.8.2010. godine sa osnivača tužene BB na tužioca, niti kroz neovereni ugovor o kupoprodaji stana koji je zaključen između tužene BB, kao prodavca i sina tužioca, kao kupca za kupoprodajnu cenu od 35.000,00 evra. Tada je sačinjena potvrda o isplati iznosa od 45.000 evra ali ugovor nije overen kod beležnika jer dokumentacija nije bila kompletna, niti je realizovan. Potvrda je potpisana od strane sina tužioca, jer tužilac nije bio u zemlji i tužene BB, s tim da nikakav novac nije predat BB, a tom prilikom bio je prisutan advokat koji je sačinio ugovor.

Na osnovu tako utvrđenog činjeničnog stanja, pravilno su nižestepeni sudovi primenili materijalno pravo kada su usvojili tužbeni zahtev, nalazeći da tužena zajedno sa VV duguje tužiocu novčana sredstva koja se tužbom potražuju.

Neosnovano se revizijom ukazuje na pogrešnu primenu materijalnog prava.

Članom 557. ZOO propisano je da se ugovorom o zajmu zajmodavac obavezuje da preda u svojinu zajmoprimcu određenu količinu novca ili kojih drugih zamenjivih stvari, a zajmoprimac se obavezuje da mu vrati posle izvesnog vremena istu količinu novca, odnosno istu količinu stvari iste vrste i istog kvaliteta. Prema članu 562. stav 1. istog zakona, zajmoprimac je dužan vratiti u ugovorenom roku istu količinu stvari, iste vrste i kvaliteta.

Kako je u postupku utvrđeno da su stranke bile u obligacionom odnosu, u kome je tužilac VV (za kog postoji pravnosnažna presuda kojom je obavezan da tužiocu vrati pozajmljeni novac) i tuženoj, sukcesivno pozajmljivao novac, kao vanbračnim partnerima za potrebe vanbračne zajednice, u ukupnom iznosu od 45.000 evra, od čega su mu vratili 100 evra, a iz priloženih pismenih dokaza, čije potpisivanje tužena nije sporila, proizilazi osnov i visina tužiočevog potraživanja, nižestepeni sudovi su pravilno presudili kada su usvojili tužbeni zahtev tužioca i obavezali tuženu da mu solidarno sa VV na ime duga plati dosuđeni novčani iznos.

Vrhovni sud je ocenio navode revizije u pogledu osporavanja solidarne odgovornosti tužene za pozajmice, kao neosnovane, jer je materijalno pravo pravilno primenjeno. Porodični zakon (''Službeni glasnik RS'', br. 18/2005...6/2015), u odredbi člana 4. propisuje vanbračnu zajednicu tako što je vanbračna zajednica trajnija zajednica života žene i muškarca između kojih nema bračnih smetnji (vanbračni partneri) i da vanbračni partneri imaju prava i dužnosti supružnika pod uslovima određenim ovim Zakonom (stav 2.), dok se članom 187. stav 1. propisuje da za obaveze preuzete radi podmirenja potreba zajedničnog života u braku, kao i za obaveze koje po zakonu terete oba supružnika, odgovaraju supružnici solidarno svojom imovinom (stav 1). Pravilan je zaključak nižestepenih sudova da se u konkretnom slučaju radi o obligacionopravnom odnosu koji proizvodi pravno dejstvo između VV i tužene, po osnovu ugovora o zajmu, te da se radi o obavezi koja je preuzeta u toku trajanja vanbračne zajednice i za potrebe vanbračne zajednice, shodno članu 557 ZOO u vezi člana 4. i 187. Porodičnog zakona. Iskaz tužene da je pozajmljeni novac samo prosleđivala VV i da ga nije primala za sebe je u suprotnosti sa iskazom tužioca i svedoka, sina tužioca, kao i pismenim dokazima – potvrdom, koju je sama potpisala u svoje ime i neoverenim ugovorom o kupoprodaji i neoverenim ugovorom o prenosu osnivačkih prava, koje je, takođe, potpisala, pri čemu za svoje navode nije pružila, niti predložila dokaze. Postojanje i visina dugovanja tužene potvrđena je i iskazom svedoka koji je potvrdio postojanje obligacionog odnosa po osnovu zajma između VV i tužene, sa jedne strane i tužioca, sa druge strane, dok tužena svoje navode tokom postupka nije potkrepila nijednim relevantnim dokazom, pre svega pismenim dokazima u vidu potvrde ili priznanice o vraćanju zajma, niti iskazima svedoka koji bi imali konkretnih i neposrednih relevantnih saznanja o okolnostima i svrsi u kojima su vršene isplate VV i njoj, kao vanbračnim partnerima za potrebe vanbračne zajednice.

Na osnovu iznetog, Vrhovni sud je odluku kao u stavu prvom izreke doneo primenom odredbe člana 414. stav 1. ZPP.

Predsednik veća – sudija

Dobrila Strajina, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković