Vrhovni sud je u sednici veća, održanoj u smislu odredaba člana 486. stav 1. i člana 487. stav 1. Zakonika o krivičnom postupku, nakon razmatranja spisa predmeta, našao:

Zahtev za zaštitu zakonitosti je nedozvoljen i nema zakonom propisan sadržaj.

Branilac okrivljenog u uvodu podnetog zahteva, kao razlog podnošenja, navodi povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) u vezi stava 4. ZKP, koja je opšteg karaktera, a u obrazloženju zahteva ističe da je prvostepenim rešenjem okrivljenom određeno smeštanje u Kliniku za psihijatriske bolesti „Dr Laza Lazarević“ Beograd, radi određivanja komisijsko - psihijatriskog veštačenja, da je odbrana u roku od 24 sata podnela žalbu, te da Kv veće, i pored toga što je u skladu sa odredbom člana 122. stav 4. ZKP bilo dužno da u roku od 48 sati odluči po žalbi na rešenje, to nije učinilo.

Nadalje, branilac u zahtevu ističe da je nižestepenim rešenjima učinjena povreda člana 210. ZKP, obzirom da ni prvostepeno, a ni drugostepeo rešenje ne navode kako je sud utvrdio da se ista svrha ne može ostvariti drugom merom, već samo smeštanjem okrivljenog u zdravstvenu ustanovu.

Pored toga, prema stavu branioca, nižestepenim rešenjima je učinjena i povreda odredaba člana 428. ZKP, koja se odnosi na sastav rešenja, obzirom da su izostavljeni razlozi o odličnim činjenicama.

Kako odredbom člana 485. stav 4. ZKP kojom su propisani razlozi zbog kojih okrivljeni, odnosno njegov branilac, shodno pravima koja ima u postupku u smislu člana 71. tačka 5. ZKP, mogu podneti zahtev za zaštitu zakonitosti protiv pravnosnažne odluke i postupka koji je prethodio njenom donošenju, nije predviđena mogućnost podnošenja ovog vanrednog pravnog leka zbog povrede zakona iz člana 122. stav 4. ZKP, 210. ZKP i 428. ZKP, to je Vrhovni sud zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u ovom delu ocenio kao nedozvoljen.

Branilac u podnetom zahtevu za zaštitu zakonitosti navodi i da je pobijanim presudama učinjena povreda zakona iz člana 438. stav 2. tačka 1) ZKP, odnosno da se pobijane presude zasnivaju na dokazu na kome se ne mogu zasnivati, koja povreda predstavlja zakonom propisan razlog za podnošenje ovog vanrednog pravnog leka, međutim, u obrazloženju podnetog zahteva branilac ne pojašnjava o kom nezakonitom dokazu se radi, niti u čemu se ogleda nezakonitost.

Odredba člana 484. ZKP nalaže obavezu navođenja u zahtevu za zaštitu zakonitosti razloga za njegovo podnošenje, a to podrazumeva ne samo opredeljenje o kojoj povredi zakona je reč, već i obrazloženje u čemu se ta povreda konkretno sastoji, pa obzirom da Vrhovni sud nije ovlašćen da po službenoj dužnosti ispituje u čemu se konkretno ogleda povreda zakona na koju se zahtevom ukazuje, to je Vrhovni sud ocenio da zahtev za zaštitu zakonitosti u ovom delu nema zakonom propisan sadržaj.

Najzad, branilac u podnetom zahtevu navodi i da je nižestepenim rešenjima učinjena povreda osnovnih ljudskih prava okrivljenog, i to iz člana 36. stav 2, člana 33. stav 6. i člana 32. u vezi člana 13. Ustava Republike Srbije u vezi sa članom 6. Evropske konvencije o ljudskim pravima.

Međutim, kako uz podneti zahtev branilac okrivljenog nije dostavio odluku Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava kojim je utvrđeno da je okrivljenom ili drugom učesniku u postupku povređeno ili uskraćeno ljudsko pravo ili sloboda zajemčena ustavom ili Evroskom konvencijom za zaštitu ljudskih prava i osnovnih sloboda i dodatnim protokolima, to je Vrhovni sud podneti zahtev u ovom delu odbacio, jer nema zakonom propisan sadržaj u smislu odredbe člana 484. ZKP, kojom je propisano da se u slučaju iz člana 485. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP mora dostaviti odluka Ustavnog suda ili Evropskog suda za ljudska prava.

Shodno iznetom, na osnovu odredbe člana 487. stav 1. tačka 2) i 3) ZKP, u vezi člana 484. i 485. stav 4. ZKP, Vrhovni sud je, odlučio kao u izreci ovog rešenja.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Predsednik veća-sudija

Snežana Medenica, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                             Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković