Vrhovni sud je u sednici veća, ispitujući zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog u smislu odredbi člana 487. Zakonika o krivičnom postupku, ocenio da je zahtev nedozvoljen, iz sledećih razloga:

Odredbom člana 484. ZKP propisano je da se u zahtevu za zaštitu zakonitosti mora navesti razlog za njegovo podnošenje (član 485. stav 1. ZKP). Kada se zahtev podnosi zbog povrede zakona (član 485. stav 1. tačka 1) ZKP) okrivljeni preko svog branioca, a i sam branilac koji u korist okrivljenog preduzima sve radnje koje može preduzeti okrivljeni (član 71. tačka 5) ZKP), takav zahtev može podneti samo iz razloga propisanih odredbom člana 485. stav 4. ZKP, dakle ograničeno je pravo okrivljenog i njegovog branioca na podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti u pogledu razloga zbog kojih mogu podneti ovaj vanredni pravni lek i to taksativnim nabrajanjem povreda zakona koje su učinjene u prvostepenom postupku i u postupku pred apelacionim odnosno drugostepenim sudom i to zbog povreda odredaba člana 74, člana 438. stav 1. tačka 1) i 4) i tačka 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačka 1) do 3) i člana 441. stav 3. i 4. ZKP.

Odredbom člana 487. stav 1. tačka 2) ZKP, propisano je da će Vrhovni kasacioni sud u sednici veća rešenjem odbaciti zahtev za zaštitu zakonitosti, ako je nedozvoljen (član 482. stav 2, član 483. i član 485. stav 4. ZKP).

U konkretnom slučaju, branilac okrivljenog u zahtevu za zaštitu zakonitosti ističe povredu zakona iz člana 485. stav 1. tačka 1) ZKP, bez preciziranja zakonskog razloga za podnošenje zahteva propisanog odredbom stava 4. člana 485. ZKP i navodi da je svedok BB tokom postupka tri puta menjala iskaz. Navedeni svedok je jedan iskaz dala pred OJ Vrbas, zatim je potpuno promenila iskaz kada je saslušana na glavnom pretresu, a onda se prilikom ponovnog saslušanja pred drugim sudijom vratila na prvobitni iskaz dat pred OJT Vrbas. Svedok je menjala iskaz o ključnoj činjenici, pa je neposredno posle događaja rekla da nikakvu šipku nije videla, a onda skoro nakon dve godine izjavljuje da je jasno videla okrivljenog kako drži šipku zamahnutu. Naime, ne postoji mogućnost da se svedok seća bolje nakon proteka skoro dve godine od događaja, pa se može izvesti zaključak da je ovakva vrsta promene iskaza mogla biti posledica uticaja na svedoka da inskonstruiše iskaz koji bi dodatno opteretio okrivljenog. Pored navedenog branilac ističe da je, po njegovom mišljenju, nejasno kako je postupajući sudija mogla da ceni suočenje okrivljenog i oštećenog i da zaključi ko je prilikom suočenja delovao uverljivije i sigurnije kada suočenje nije vršeno pred postupajućim sudijom, već pred sudijom koji je promenjen u toku postupka. Branilac ističe da sudovi nikako nisu mogli izvesti pouzdan zaključak sa apsolutnom izvesnošću da je okrivljeni spornu šipku držao podignuto i da je njome zamahivao i manipulisao jer za navedeno ne postoji ni jedan relevantan dokaz u postupku.

Izneti navodi zahteva branioca okrivljenog suštinski predstavljaju osporavanje činjeničnog stanja u pravnosnažnim odlukama, davanjem sopstvene ocene izvedenih dokaza koja je potpuno drugačija od one date u pobijanim presudama.

Pored navedenog u zahtevu se navodi da drugostepeni sud u svom obrazloženju nije dao nikakve razloge vezano za promenu iskaza svedoka, na koji način se ukazuje na bitnu povredu odredaba krivičnog postupka iz člana 438. stav 2. tačka 2) ZKP.

Kako navedene povrede ne predstavljaju zakonske razloge zbog kojih je, u smislu odredbe člana 485. stav 4. ZKP, dozvoljeno podnošenje zahteva za zaštitu zakonitosti okrivljenom i njegovom braniocu zbog povrede zakona, to je Vrhovni sud zahtev branioca okrivljenog AA u ovom delu ocenio nedozvoljenim.

Odredbom člana 485. stav 4. ZKP propisano je da zbog povreda tog zakonika (član 74., član 438. stav 1. tačke 1) i 4) i tačke 7) do 10) i stav 2. tačka 1), člana 439. tačke 1) do 3) i člana 441. stavovi 3. i 4.) učinjenih u prvostepenom i postupku pred žalbenim sudom, okrivljeni može podneti zahtev za zaštitu zakonitosti u roku od 30 dana od dana kada mu je dostavljena pravnosnažna odluka, pod uslovom da je protiv te odluke koristio redovni pravni lek. Ovaj rok važi i računa se isto i za branioca okrivljenog, s obzirom na odredbu člana 71. tačka 5) ZKP kojom su prava branioca određena i ograničena sadržinom prava okrivljenog.

Iz spisa predmeta utvrđuje se da je okrivljeni presudu Višeg suda u Somboru Kž1 128/25 od 07.10.2025. godine primio dana 13.10.2025. godine, a branilac okrivljenog, advokat Miloš Stojanović, podneo je dopunu zahteva za zaštitu zakonitosti dana 08.12.2025. godine.

Prema navedenom, dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog protiv označenih pravnosnažnih presuda podneta je po proteku zakonom propisanog roka za podnošenje istog, iz člana 485. stav 4. ZKP, te je dopuna zahteva za zaštitu zakonitosti neblagovremena

Stoga je Vrhovni sud, sa iznetih razloga, a na osnovu odredaba člana 487. stav 1. tačka 1) i 2) ZKP u vezi člana 485. stav 4. ZKP, zahtev za zaštitu zakonitosti branioca okrivljenog AA - advokata Miloša Stojanovića odbacio kao nedozvoljen, a dopunu zahteva odbacio kao neblagovremenu.

Zapisničar-savetnik                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                   Predsednik veća-sudija

Vesna Zarić, s.r.                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                       Milena Rašić, s.r.

Za tačnost otpravka

Zamenik upravitelja pisarnice

Milanka Ranković